Onlajn peticiju za zabranu klađenja, koja je pokrenuta 10. septembra, do sada je potpisalo 27.000 ljudi. Potpisnici smatraju da se mladima, umesto obrazovanja, kocka predstavlja kao lak put za dolazak do novca.
Svaka četvrta osoba u Srbiji, uzrasta od 18 do 26 godina, ima problem sa kockom, pokazalo je istraživanje „Batuta“. Sportsko klađenje je najzastupljenije u Srbiji, a procenjuje se da svakodnevno bar milion ljudi odigra jedan tiket.
U emisiji „Probudi se“, Aleksandar Matić i Aleksandar Stojanović, mladići koji obožavaju sport, priznali su da se često klade.
„Nisam baš ogrezao u klađenje, ali nekako mi je interesantnije da gledam utakmicu kad navijam za nekog. Super je osećaj jer ti adrenalin radi, navijaš mnogo strastvenije“, rekao je Matić.
Sada se lako možete kladiti iz udobnosti svog doma, jer su rasprostranjene platforme za klađenje.
„Mogu uživo da se kladim, da stavljam pare na utakmicu koju gledam u tom trenutku, tako da mi je to mnogo interesantnije, tako da se samo onlajn kladim“, rekao je Matić.
Pročitajte još:
Specijalni pedagog i psiholog Živka Rangelov objašnjava kada kladionica prestaje da bude igra.
„Ukoliko okupira druge sfere vašeg života, porodicu, posao, to već više nije igra“, rekla je i naglasila da je „kocka supstanca koja se ne unosi u telo“.
„Taj osećaj kada ste vi u begu od realnost i svojih problema, i imate moć u svojim rukama, to je taj osećaj koji oni vole da ponavljaju“, ispričala je.
Kod bolesti zavisnosti ima više faktora koji dovode da se razvije zavisnost: sklop ličnosti, pritisak društva, mogućnost lake zarade.
„Mislim da nemamo svest o tome koliko to može biti rizično. Počinje se sa sportskim klađenjem, pa se dođe do ruleta. Znam dosta ljudi koji su sportskim klađenjem upali u velike probleme“, rekla je psihološkinja.
Odricanje od kocke zahteva veliki rad, što pojedinca, to porodice i stručnjaka.
„Prvi korak je da je osoba spremna da se leči, ako je osoba motivisana lakše će proći sve etape. Potreban je intezivan psihološki rad, porodica se uključuje, trudimo se da više faktora uključimo i pojedinca držimo u toj atmosferi. Faktori rizika su kockarnice, drugovi sa kojima su radili to…“, rekla je Rangelov.
Ona smatra da zatvaranje kladionica nije rešenje, jer će zavisnici onda da se okrenu internet klađenju, koje je još opasnije. U periodu koronavirusa sve bolesti zavisnosti, pa i kockanje, bili su u porastu.
„Svi su oni svesni svog problema, ali najteže je priznati sebi. Najčešće drugi ljudi počnu da to primećuju, i govore im da su se promenili i da ulaze u dugove. Korak po korak dolaze do toga da ne žele da žive tako i da žele da se izleče“, zaključuje Rangleov.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare