"Zašto sam se kladio 10 godina i kako sam najzad prestao"

"Sve počinje iz ljubavi prema sportu i kao način zabave... A onda s prvim dobitkom lak novac veže te u taj krug i zlo počinje da vlada tobom", započinje svoju ispovest za naš portal Ž.M. (32), mladić koji je želeo da ostane anoniman, a koji je u kladionicama proveo deset godina svoje mladosti.Svaki treći učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji redovno se kocka, kako su pokazali rezultati istraživanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" koji su objavljeni 2019. godine. U kladionicama, koje su na svakom čošku, dostupno je na desetine raznih igara na sreću i vidova klađenja. Uprkos tome što je ulazak zabranjen maloletnim licima, ta pravila se neretko krše.Međutim, ni za punoletne osobe kockanje nije ništa manji životni problem. Kao i mnogi njegovi vršnjaci, Ž.M. je počeo sa redovnim posetama kladionici još u školi, da bi kasnije samo produbio svoj porok."Lagano sam počeo u srednjoj skoli zato sto sam hteo patike koje moji nisu mogli da mi kupe, nastavio na fakultetu jer mi je trebao lap top, a nisam imao energije ili sam bio lenj, bez druge ideje kako da zaradim. Dobio sam taj novac i to je momenat kada sve počinje", govori iskreno za Nova.rs.Laka zarada odvlačila mu je misli od turobne stvarnosti."Pored novca, u vremenu provedenom gledajući utakmice želeo sam da skrenem misli od drugih "problema"- nisam imao zaposlenje ni plan kako da dođem, osećao sam odgovornost i želju da što brže i lakše pomognem roditeljima koji nisu imali dovoljno novca da pruže... Izbegavao sam najteže poslove kao sto su fizički, stideći se istih.. Osećao sam bes i nezadovoljstvo životom, nisam imao devojku, a imao sam krug ljudi s pogrešnim shvatanjima", iskreno priznaje.

On nam otkriva da se kladio zbog ega, jer nije imao samopouzdanja, a stalno se poredio sa druguma koji "imaju novac ničim zaslužen"."Bio sam slab, bio je to beg... Posle fakulteta radio sam ono za šta se nisam školovao, i dalje nezadovoljan, i bežao u taj svet praćenja utakmica", priča nam.Nakon godina "vrtenja u krug" u jednom trenutku se nešto u njemu prelomilo i shvatio je koliko je stalno kockanje počelo da proždire njegov život, a da uništava njegovo psihičko stanje."Trebalo mi je vise od 10 godina da iscrpljen od brojeva i kladionicarskih znakova, zadimljenih prostorija, postavim sebi pitanje zašto se kladim? Trebalo mi je 10 godina da se oslobodim lanaca, izađem napolje na sport, odem da berem maline, radim na gradilištu budem kreativan i pronađem bolji posao", priznaje Ž.M.Otkrio je i šta je njemu pomoglo da se trgne i ponovo otkrije ono što ga u životu zaista čini srećnim."Zainteresovanost za čitanje psihologije, reči motivacionih influensera, ne znam tačno šta... U momentu isrpljenosti od svega, od gubljenja, shvatio sam šta imam i više nisam samo razmišljao o onome što nemam.. Desilo mi se buđenje zahvalnosti - na zalasku sunca, nebu, zvezdama, prirodi... A pre svega ta neka težnja ka duhovnom razvoju i duhovnosti u borbi dobrog protiv lošeg u nama i oko nas. koja traje do kraja života", zaključuje Ž.M.***Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=GVhU7fyrBhEPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram