Nemački javni servis: "Problematična" saradnja Evropske komisije sa Tanjugom

Evropska komisija u Briselu pokreće panevropsku novinsku redakciju, tzv. "European Newsroom": novinarke i novinari iz 16 evropskih novinskih agencija od 1. jula trebalo bi da izveštavaju iz zajedničkog biroa koji se nalazi u zgradi u kojoj je smeštena belgijska novinska agencija Belga. Projekat koordinira nemačka agencija dpa (Deutsche Presseagentur), a u njemu učestvuju i druge velike agencije iz Evrope, na primer francuski AFP, italijanska ANSA ili španska EFE, piše Dojčevele.Jedan deo novca za finansiranje – oko 1,76 miliona evra – stiže iz budžeta Evropske komisije. Radi se o sredstvima namenjenim za informisanje javnosti. Iz tog budžeta se finansira na primer i rad TV-stanice "Juronjuz" (Euronews).Agencije koje učestvuju u projektu, odnosno njihove dopisnice i dopisnici, ubuduće bi dva puta nedeljno trebalo da proizvode pregled najvažnijih vesti koje bi publici trebalo da ponude "panevropsku perspektivu na politiku EU". Prema navodima nadležnog komesara Evropske komisije, Tjerija Bretona, na taj način bi „trebalo da se pojača pristup građanki i građana kvalitativno veoma vrednim informacijama“. Pregled vesti bi se dostavljao Komisiji, koja bi ga onda objavljivala na svojoj internet-stranici.Medijski angažman KomisijeEvropska unija se već duže vreme pojačano angažuje protiv širenja dezinformacija i takozvanih „lažnih vesti“ (Fake News). Novim zakonima o digitalnim servisima reguliše se stroži nadzor onlajn-platformi i forsira zaštita potrošača. Internet-koncerne bi trebalo „prisiliti“ da brže i bolje reaguju na širenje mržnje, dezinformacija ili falsifikovanih proizvoda.Ne čudi to što Evropska komisija za osnivanje informativnog portala s vestima vezanima za EU „poseže“ za uslugama velikih agencija. Gotovo svi veliki medijski portali takođe koriste njihove vesti, odnosno svi oni koji nemaju sopstvene dopisnike u Briselu često su osuđeni na korišćenje (isključivo) njihovog materijala.„Problematičan partner iz Srbije“Pritom je, kako prenosi nemački javni servis NDR, problematično to što, prema mišljenju raznih eksperata, za neke od agencija koje učestvuju u zajedničkom projektu postoje znatne sumnje u vezi s njihovom nezavisnošću i novinarskim kvalitetom. To je posebno vidljivo na primeru srpske agencije Tanjug, piše NDR: „Nekadašnja zvanična novinska agencija Jugoslavije u međuvremenu jeste doduše privatizovana, ali vlasnik, firma ’Tačno’, neguje tesne veze s vladom predsednika Aleksandra Vučića.“Njegova vlada je već godinama na meti kritika zato što ograničava slobodu medija. Na globalnoj rang-listi medijskih sloboda organizacije „Reporteri bez granica“, Srbija je u jednom periodu bila pala na 93. mesto, a trenutno se ta zemlja nalazi na 79. poziciji (od 180 država na listi). Srpske novinarke i novinari se često žale na to da se od strane države diskredituju, sprečavaju u radu ili da im se i preti, podseća NDR.Mediji koji su prijateljski raspoloženi prema vladi mogu pak da računaju s velikodušnim subvencijama, kritikuju „Reporteri bez granica“. Tanjug uglavnom izveštava u prilog vladajuće stranke, kaže novinarka portala „Raskrikavanje“ Marija Vučić: „Tamo gotovo da nema kritičkih članaka“, ali zato ima „očigledno lažnih vesti“.Kličkov (nepostojeći) citatTanjug je tako objavio navodni citat Vitalija Klička u kojem je gradonačelnik Kijeva rat u Ukrajini uporedio s ratom albanskog stanovništva na Kosovu „protiv srpskih okupatora“, kako je to krajem maja objavio Tanjug. U Srbiji takva poređenja izazivaju zgražavanje zato što nezavisnost Kosova, koje je ranije pripadalo Srbiji, i dalje ne nailazi na široku podršku, objašnjava svojim čitaocima nemački javni servis NDR. Upravo zbog toga se navodni Kličkov citat velikom brzinom proširio po srpskim medijima, a na kraju je i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin osudio tu izjavu.Ali, citat je bio izmišljen. Vitali Kličko se od njega distancirao na Fejsbuku i demantovao da je bilo kada rekao nešto slično. Provera činjenica koju je sproveo portal „Raskrikavanje“ pokazala je da albanski portal od kojeg je Tanjug preuzeo tu vest, uopšte nema impressum, u članku nema ni imena autora i potpuno je nejasno odakle uopšte taj citat potiče.S obzirom na to da je Tanjug u Srbiji „poznat“ po objavljivanju sumnjivih izveštaja i s obzirom na očigledno stavljanje na stranu vlade, udruženja novinara u Srbiji kritikuju to što je ta agencija prihvaćena u „European Newsroom“, te javno protestuju protiv dodeljivanja finansijskih sredstava od strane Evropske komisije. Na upit medijskog magazina ZAPP javnog servisa NDR, kao i portala tagesschau.de javnog servisa ARD, portparol Komisije samo je odgovorio da će „Tanjug, kao i sve druge agencije, poštovati svoje preuzete obveze u okviru panevropske redakcije.“Zagarantovano poštovanje novinarskih standarda?Portparol Evropske komisije ujedno je naglasio da je pravilima o radu redakcije definisano da sve agencije koje učestvju u tom projektu mogu da deluju „nezavisno od bilo kakvih uputstava, pritisaka ili naloga od strane institucija EU ili neke zemlje-članice“. On dodaje da su „novinari potpuno slobodni u svojim odlukama“, odnosno da za svoj svakodnevni rad ne dobijaju nikakva politička uputstva.Ekspertkinja za medijsko pravo Flutura Kusari iz Evropskog centra za slobodu medija u Lajpcigu kaže da sve to nije dovoljno. Ona smatra da agencijama kao što je Tanjug iz Srbije ili ATA iz Albanije u stvari upravljaju vlade tih zemalja, odnosno da te agencije nisu nezavisne: „PR agencije ne zaslužuju podršku iz fondova EU“, naglašava Kusari.Ona dodaje da Evropskoj uniji preti opasnost da počne da deli novac novinskim agencijama koje u regionu bije glas da su „portparoli vlada“. To će „ozbiljno naštetiti ugledu EU na Balkanu, a tim agencijama ponuditi nastup na evropskoj platformi koji one nisu zaslužile“.BONUS VIDEO Šta je tačno oko Tanjuga?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tajetanookotanjuga-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3496374"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram