Šarene maske na licima vaspitača, dezinfekacione barijere i sprejevi, novi su ambijent u kom se deca posle gotovo dva meseca danas vraćaju u vrtiće.
Mališani, kojih je jutros manje nego obično uglavnom su jedva čekali da vide svoje drugare i vaspitače.
„I ja sam imao masku sa žutom patkom“ priča nam mali Petar dok strpljivo čeka da mu vaspitačica poprska ručice i odelo asepsolom. Potom sledi odlazak u kupatilo na pranje ruku pod nadzorom vaspitača, a nakon toga i konačan susret sa drugarima.
U zemunskom vrtiću ABC Junior koji inače pohađa 150 mališana, danas je najavljen dolazak njih oko 50.
Podeljeni su u grupe od po pet, kako bi se poštovala fizička udaljenost, a kako nam kaže direktorka Olivera Sekulovski, nakon doručka, deca će dan uglavnom provesti napolju u igri i aktivnostima sa vaspitačima.
Roditeljima nije dozvoljen ulazak u vrtić, već decu na samom ulazu prepuštaju vaspitačima. Dočekuje ih pedijatrijska sestra kojoj predaju potvrdu o tome da je dete zdravo.
Starijoj deci, čini se, vrtić je nedostajao, pa jedva čekaju da se pozdrave sa roditeljima. Nekim mlađima, dolazak je malo teže pao, bilo je i suza, ali tu su vaspitačice, pa se sve brzo zaboravi i umiri.
„Spremni smo i radujemo se što ponovo primamo našu decu. Možda ove stolice i crteži na našim maskama pomognu da se sve lakše prebrodi. I pored maski, prepoznali su nas i nije bilo većih problema. Dobro smo se organizovali“ kaže direktorka vrtića Olivera Sekulovski.
Pedijatrijska sestra i vaspitačica Mara Garić ističe da se vidi da je deci nedostajao vrtić i druženje. Trudi se da sa strpljenjem deci objasni sve nove mere i uslove u kojima funkconiše vrtić.
„Onim mlađima, kojima sve to deluje malo čudno, objasnimo da je ovo neki čudesni sprej“ priča nam Mara pokazujući na dezinfekciono sredstvo.
Sreli smo i mamu Ivanu Jovanović, koja je u vrtić danas dovela svoju šestogodišnju kćerku Taru. Ona kaže da ni za vreme epidemije u njenoj porodici nije bilo panike, pa ni njena kćerka ne dolazi u vrtić sa preteranim strahovima.
„Poštovali smo propisane mere, ali nismo paničili ni suprug ni ja. Izgurali smo taj period kod kuće. Vrtić je različitim online aktivnostima izlazio u susret, pa nam obdanište nije naročito falilo. Tari je jedino nedostajalo društvo. Mislim da sada zbog lepog vremena, ne postoje neki preterani rizici ni za nas ni za naše dete, pa smo jedva dočekali da se vrati u obdanište“ navodi Ivana.
Objašnjava da za njenu kćerku nisu bile potrebne neke preterane pripreme za povratak u vrtić.
„Ona je dete od šest godina, koje je zaista svesno situacije. Zna da postoji neki virus i šta se dešava. Objasnili smo joj da ukoliko se održava higijena, ukoliko se ruke peru i ne stavljaju u usta, da nema velike šanse da se zarazimo, a da iako se zarazimo, da ćemo se izečiti “ šalje ova mama umirujuću poruku.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar