Foto: Privatna arhiva

Loša organizacija, preopterećenost, premor, preduge smene, prevelika izloženost virusu i zaraženim pacijentima - zbog toga Srbija gubi sve veći broj lekara usred bitke sa epidemijom koronavirusa. To ocenjuje sagovornica portala Nova.rs, specijalista pulmologije u penziji Slavica Plavšić. Za sve probleme s kojima se Srbija suočava tokom pandemije ona ne krivi narod, jasno kaže: "Krive su vlasti".

Naša agovornica je radila 35 godina kao specijalista za plućne bolesti u Kraljevu. Zbog toga ju je posebno potresla vest o smrti mlade koleginice Danijele Gordić (48), majke troje maloletne dece, koja je radila u crvenoj zoni kraljevačke Opšte bolnice „Studenica“.

„Danijelina smrt je tragična i teška, potresla je celu javost i sve zdravstvene radnike, sve nas koji smo je voleli. Jedna doktorka s troje male dece nije trebalo, nije smela da bude u crvenoj kovid zoni, ali nažalost zbog nedostataka kadra bila je prinuđena“, objašnjava nam doktorka Plavšić.

Ona ukazuje na opasnost po službu pulmologije u Kraljevu, jer je, kako navodi, taj grad na jučerašnji dan imao svega dva doktora koji su pulmolozi.

Naša sagovornica ističa da se Srbije suočava s manjkom specijalista i subspecijalista i da taj problem koji već dugo traje sada stiže na naplatu.

„Generalno, Srbija ima jako malo lekara, jako malo specijalista i subspecijalista, jer je za njihovo školovanje potrebno dugo vremena. Mi, stari lekari, apelujemo već 20 godina i duže da se reši taj problem. Predvideli smo taj period kada će doći do smene generacija i kada će mnogi od nas otići u penziju i kada nećemo imati specijaliste. Prosto se nisu dodeljivale specijalizacije, bilo je zabranjeno zapošljavanje u javmom sektoru. To se nažalost desilo i sada je to gorući, urlajući problem“, objašnjava doktorka Plavšić.

Ona dodaje da su greške zbog kojih sada ispaštamo  učinjene još pre mnog godina – nepromišljenim i neplaniranim školovanjem kadrova, odijanjem da se dozvole speilaizacije.

„Postoje doktori koji su volonterski odradili specijalizacije, ali njih je malo. To je ogromna šteta“, zabrinuta je naša sagovornica, a budućnost srpskog zdravstvenog sistema.

Pandemija i greška do greške

Kada je reč o periodu pandemije, doktorka Plavšić, kaže da su greške pravljene iz minuta u minut.

„Bezbroj ih je i ne zna se koja je veća i koja je teža. Na već postojeći nedostatak kadra nadovezala se loša organizacija. Ogromno opterećenje i izloženost lekara velikom broju pacijenata. Lekari u tim skafanderima i u crvenim zonama ne bi smeli da budu više od četiri sata, a ko zna koliko dugo sada traju njhove smene. Duge i jako teške smene, bliski kontakt i izloženost velikoj kolilini virusa, zato su ugroženi, zato umiru, zato se razboljevaju i zato zaražavaju svoje porodice. Oni su premoreni, oni tade već 10 meseci s minimalnim kratkim odmorima. Oni nisu stigli da se resetuju i da se oporave, a ponovo se vraćaju u te crvene kovid zone. Morale bi da budu mnogo kraće smene, mnogo veće pauze, mnogo veći odmori i mnogo veća zaštita“, objašnjava nam doktorka Plavšič i staje u odbranu svojih kolega.

Naša sagovornica ističe da ne postoji oprema koja bi lekare mogla da zaštiti 100 posto.

„Mogućnost njihovog zaražavanje je ogromna u svakom tenutku najmanje nepažnje, usled umora i gubitka koncentracije. Preveliki je stres, preveliki je naboj. Mnogo je bliskih i direktnih kontakata s pacijentima, što bi moglo da bude izbegnuto s boljom tehnologijom, uz pokretne krevete, automatsko prinošenje tacni s lekovima do kreveta pacijenta“, opisuje nam doktorka Plavšić uslove koji su za srpske uslove nezamislivi, a u nekim razvijenim zemljama realnost.

Doktorka Plavšić ne krivi narod – za razliku od onoga što često čujemo iz usta vlasti. Ona jasno apostrofira odgovorne za sve probleme s kojima se sada suočava zdravstveni

„Krive su vlasti. Kriv je taj Krizni štab koji pravi zbrku u glavama sluđenih ludi – svojim haotičnim porukama i merama koje su toliko konfuzne, nejasne i nedosledne“, tvrdi doktorka Plavšić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare