Srbi, lečite se malo i van Beograda, postoje bolnice i u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Kraljevu, Čačku, Zrenjaninu, mogla bi biti poruka ministarke zdravlja Danice Grujičić, koja naglašava da uz dogovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO), svi oboleli mogu dobiti intervenciju u najkraćem roku, u ustanovi u kojoj nema čekanja, ali koje su uglavnom izvan glavnog grada. Ona ističe da u pojedinim bolnicama u provinciji nema čekanja na operaciju katarakte, dok se na red i za ortopedske i kardiohirurške intervencije stiže najkasnije za pola godine. Međutim, i za ovaj fenomen postoji objašnjenje.
Gotovo 10.000 ljudi u Srbiji čeka na operaciju katarakte, a od toga je samo u Beogradu više od 6.000. gde ovu intervenciju pacijenti dobiju u proseku godinu i po do dve nakon što budu upisani na listu, dok u zdravstvenim ustanovama u unutrašnjosti ne čekaju duže od šest meseci.
“U bolnici u Kraljevu ne čeka se dugo na operaciju katarakte, ali to je zato što je bivši načelnik očne službe, koji je bio i najveštiji, najiskusniji oftalmolog, prešao da radi privatno. On je dobio ugovor sa Fondom, tako da oni plaćaju deo svake operacije, a deo pacijenti. Veliki broj ljudi ide kod njega privatno i uopšte ne dolaze u bolnicu, pa ih i nema na listi. Mi anesteziolozi, radili smo dva termina nedeljno više katarakte nego što je predviđeno planom i programom, kako bismo smanjili liste”, objašnjava za Nova.rs anesteziolog u kraljevačkoj bolnici dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
On naglašava da se proteza kolena u Kraljevu ne radi, a da se na protezu kuka čeka i duže od dve godine.
“Nepravda je što kolege ortopedi, koji odlaze da rade privatno, ne dobijaju iste ugovore sa Fondom kao oftalmolozi za kataraktu. Pokušavali smo i mi da rešimo liste čekanja, posebno za kukove, tako što smo radili van radnog vremena, u popodnevnim satima, pa ako nema hitnih zahvata, uradimo dve ili tri proteze. Problem je međutim što nemamo materijala za rad. Čak i da kolege hoće da rade besplatno vikendom, kao što su hirurzi u Nišu, ne bismo imali dovoljno materijala za kukove ni za jedan vikend. U celoj Srbiji lekari pokušavaju nešto da učine po pitanju smanjenja listi čekanja, nije to samo u Nišu, ali kolege na ortopediji, gde se najduže čeka, ne mogu da učine sve što hoće, jer nemaju dovoljno proteza i drugog materijala”, kaže dr Panić.
Priča o tome da nema listi čekanja van kliničkih centara nije tačna.
Pročitajte još:
“Čeka se svuda, samo kraće za pojedine intervencije, i to za one gde postoji jeftinija opcija privatno. Tamo gde vidite da nema liste, znači da se ta intervencija uopšte i ne radi. Zašto niko ne priča o broju saniteta koji na dnevnom nivou odlaze iz Kraljeva i drugih manjih gradova ka Beogradu ili Kragujevcu da bi se radile kardiovaskularne intervencije, jer nemamo kardiovaskularne hirurge. Zbog deficita specijalista, posebno na hirurgiji, se i stvaraju sve duže liste, jer nema ko da leči pacijente u provinciji, a u Beogradu je na premalo dobrih lekara previše pacijenata i svi ‘stoje u redu’, ne bi li dobili najbolju negu, ali ko zna kad”, kaže dr Panić.
Oboleli iz cele Srbije, i iz zemalja regiona, dolaze u Beograd, na Vojnomedicinsku akademiju, Univerzitetski klinički centar Srbije, Institut Banjica, Dedinje i tako dalje. U ovim ustanovama rade najbolji i najiskusniji stručnjaci, a pacijenti biraju kod koga će “pod nož”, pa im očigledno ne smeta da čekaju. Iako sa ortopedskim ili oftalmološkim problemima može da se živi, kvalitet života naglo opada i osoba prestaje da radi, da se kreće, da normalno funkcioniše.
“Moj poziv svima je – ne treba da čekate na operaciju, možete se javiti negde u unutrašnjost, solidni su uslovi. Zašto ne bi građani išli u Kragujevac na operaciju katarakte, jer tamo nema liste čekanja. Kolege samo traže materijal za rad, a za to treba da se obrate Fondu, koji će im sve obezbediti. Takođe, ni u Čačku nema čekanja, a tamo rade odlične žene, oftalmološki hirurzi koji sjajno obavljaju svoj posao. Možda pacijenti neće ležati u dvokrevetnoj sobi, ali neće ni na Oftalmološkoj klinici biti u idealnim uslovima. Tamo je stara zgrada, uslovi su katastrofa, tako da, možda je i bolje da se leče u Kragujevcu ili Čačku, bar što se tiče katarakte”, kaže za Nova.rs prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja.
Ona naglašava da su cifre na listama čekanja vrlo relativne.
“Od degenerativne bolesti se ne umire, sa njom može da se živi, ali kako? Imate ljude koji se zaista teško kreću i oni moraju imati prednost na neki način. Ne može lekar nekome saopštiti da će biti operisan za 10 godina, a da ne kaže pacijentu ‘dođite za šest meseci da ja vidim kako ste’. Možda toj osobi neće trebati operacija za 10 godina, možda je neće ni želeti ili će je uraditi privatno, a možda više i ne živi u Srbiji, mi to ne znamo dok ne proverimo. Moja majka je 10 godina išla sa štapom i nije htela da se operiše. Imate takve ljude kojima ne možete ništa. Postoje ljudi koji su pre tri, četiri godine, mogli normalno da žive sa svojim tegobama, ali su u poslednja dva meseca bukvalno pali i ne mogu da se kreću. Zato postoje kontrole u zdravstvu. Malo više kontrola i onda ćemo doći do pravog broja ljudi koji su zaista na listi čekanja, a u međuvremenu na svaka tri meseca se te liste moraju proveravati”, objašnjava Grujičić.
U Srbiji trenutno više od 74.000 građana čeka na dijagnostiku, proceduru ili operaciju, a da u Kragujevcu ili Čačku ne postoje liste čekanja na kataraktu nije sasvim tačno. Naime u KC Kragujevac se na operaciju katarakte, prema listama na sajtu RFZO, čeka sedam, a u čačanskoj bolnici četiri meseca.
Podsetimo, početkom aprila ove godine RFZO je uputio poziv pacijentima koji najduže čekaju na listi za ugradnju endoproteze kuka i kolena, da se izjasne da li žele da budu preusmereni u zdravstvenu ustanovu u kojoj operacija može da se obavi u najkraćem roku. Poziv na kućnu adresu upućen je osiguranicima sa liste čekanja za ortopedske intervencije koju je RFZO formirao na osnovu podataka dobijenih od zdravstvenih ustanova. Cilj ovog izjašnjavanja je da pacijenti budu operisani u što kraćem roku, a popunjeni upitnik treba da dostave u Fond.
Kada je u pitanju operacija katarakte, Fond ima ugovor sa više od 15 privatnih klinika na kojima pacijenti mogu biti operisani besplatno.
“Potpisali smo ugovor sa privatnim klinikama u celoj Srbiji za operaciju katarakte, gde naši osiguranici mogu da se jave, a u Fondu će pacijenti, koji su zainteresovani i ispunjavaju uslove, dobiti informacije koje su to klinike. Problemi sa listama su različiti, a idu dotle da se dešavalo da čovek dođe na red na operaciju kuka i onda kaže kako mu se ženi sin i može da se operiše tek posle svadbe ili dođu na red za operaciju na srcu, pa odlože zbog poslovnih obaveza, a zapravo ih je strah”, priča izvor Nova.rs iz Fonda.
Lista čekanja za kataraktu
Ustanova – Termin
KC Kragujevac – 1. novembar 2023. (pacijent upisan 01.04.2023., na čekanju blizu 500 ljudi)
Opšta bolnica Čačak – 25. avgust 2023. (pacijent upisan 18.04.2023., na čekanju 470 ljudi)
UKC Srbije – 13.11.2024. (pacijent upisan 23.03.2023., na čekanju 3.103 obolela)
KBC Zvezdara – 10.12.2024. (pacijent upisan 14.12.2022., na čekanju 3.321 oboleli)
KC Niš – 08.09.2023. (pacijent upisan 07.04.2023., na čekanju 217 ljudi)
BONUS VIDEO: Niški kardiohirurzi radili 100 dana bez prestanka: Rezultat je da nema više liste čekanja
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare