Bivša povereneca za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, poručila je, u razgovoru za Nova.rs, predstavnicima Kriznog štaba da prilikom donošenja odluka i slanja poruka javnosti, povedu računa i o poverenju građana. "Treba da vode računa i o tome kako će se obraćati građanima, jer valja sačuvati i mentalno zdravlje, a ne samo da ne obolimo od kovida", smatra Janković.
„Ljudi različito primaju poruke, neki su osetljiviji. Svima nam je potrebno više pažnje, više razumevanja, više empatije da iz ovoga izađemo. Mislim da nam tek sledi težak period u zimskim mesecima“, primećuje Janković. Bitna je i usaglašenost poruka koje nam stižu iz Kriznog štaba.
„Kada šalju poruke uvek treba da se dobro koordiniraju, da osmisle i zajednički kreiraju te poruke. To je nužno da bi se sačuvalo poverenje koje nam je preko potrebno“, konstatuje naša sagovornica.
Ona napominje da prilikom eventualnog donošenja novih mera treba voditi računa i o uvažavanju ljudskih prava i poštovanju zakona.
„Ograničenja zarad očuvanja zdravlja i života su sasvim legitimna u nekim okolnostima, ali upravo uz uvažavanje svih prava i svih različitosti“, kaže Janković..
U prvom naletu korone, tokom vanrednog stanja, naši životi su najednom bili presečeni, pa se dovodilo u pitanje i poštovanje osnovnih ljudskih prava. U trenutku kada raste broj zaraženih, ne bi trebalo ponoviti iste greške.
„Značajno je pandemija uticala na naše živote i ograničavala normalno funkcinisanje, pa je dolzilo i do čestih kršenja ljudskih prava. Tada u kreiranju mera protiv korone nisu uzeti u obzir različiti aspekti. Posebno su bile pogođene marginalizivane društvene grupe, njima je bio dodatno teže, jer su bili izloženi diskriminaciji. Mi smo tada ukazali na duskriminaciju starijih i i obolelih od kovida, oni su često bili stigmatizovani, kao i naši građani koji su se vraćali iz inostrabstva“, podseća bivša poverenica.
Inače, od 27. maja Srbija nema poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Tada je istekao petogodišnji mandat Brankici Janković, a korona, izbori i puno formiranje Skupštine razlozi su zbog kojih ova institucija još čeka da profunkcioniše. Zakonski rok za izbor novog poverenika bio je tri meseca, rok je uveliko prošao, a građani su i dalje uskraćeni za to da ova institucija postupa po njihovim pritužbama – uskraćeni su za zaštitu od diskriminacije.
„Institucija ne može da obavlja svoj posao kao svi drugi nezavisni državni organi. U pitanju je jedan specifičan položaj, ovaj organ nema zamenike. Još od donošenja zakona kojim je formiran Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2009. godine, nije izmenjena odredba kojom je definisano da se poverenik bira po isteku mandata, umesto pre. Došlo je do toga da niko u instituciji nema ovlašćenja za redovno funkcinisanje. Nema potpisnika, dakle, nema ni pravnih akata koje donosi Poverenik“, objašnjva za naš portal bivša poverenica.
Konačno smo dobili novu Skupštinu i Vladu, pa se nadamo da će i izbor poverenika uskoro doći na red. Da ne budu samo usta puna priče i deklarativne borbe protiv diskriminacije, nego da sa reči pređemo i na neka dela.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare