0
Pre više od sedam decenija nastala je anegdota kako je Josip Broz Tito jednog lepog prolećnog jutra izašao na balkon, a dva ratna zarobljenika Nemca, koji su radili u bašti, se došaptavala: "Banditen komandant", reče jedan, a drugi će: "Najn, das ist Ljubičica plafa!".
Nije tajna da o ljudima mnogo govore i njihovi nadimci, a ponekad i odsustvo takvog prepoznavanja. Nadimci mnogo toga kazuju i o nekom vremenu ili kraju.
Na to me je podsetio stalni čitalac našeg portala Ljubomir Bulat, kad mi je 15. decembra prošle godine poslao pismo: „Poštovani gospodine Mrđen, sa uživanjem pratim Vaše kolumne. Dorćolac sam, koji je proveo predivne trenutke sa drugarima u kraju oko ‘Cvetka’, posebno u čuvenom ‘Zlatnom brdu’ kod Remka i Makse. Najbolji gurmanski škembići i kavurma. Dolazili su i Giška, Paja, Cisko, Borota… Ako može, setite ih se ponekad u narednim tekstovima. Srdačan pozdrav i sve najbolje“.
Remko je nadimak mog prijatelja Jeremije, sa kojim sam nastavio da se družim i kad su njegova supruga Dana i on morali da zatvore kafanu koju je porodica Lazareski držala više od pola veka. Pomenuli smo ga i prekjuče, na okupljanju pomenutom juče, kad moji drugari Vuksa, Daidža, Darko, Mole, Mile, Kreca, Žac, Lunja, Boban i Kinez, evocirajući uspomene „al’ se nekad dobro jelo baš“, nisu mogli da preskoče gurmaske škembiće i kavurmu u „Zlatnom brdu“.
Pre trinaest i po godina (11. oktobra 2007.) napisao sam da bi ozbiljna sociološka studija mogla da se napravi analizom jedne čitulje, objavljene tri dana ranije, kad je na Lešću sahranjen Miodrag Obradović, dobar mehaničar i dobar čovek, kako su napisali njegovi „drugari sa ćoška“: Dule, Bukela, Ivke, Šilja, Đaja, Agim, Žika, Šera, Toma, Noša, Bubi, Mile pekar, Vasa, Mićko, Pera Ciga, Bane, Vlajko, Luka, Manda, Žikica, Bobica, Miško i Ilke. Uz komentar: „Iskrena beogradska druženja po ‘kraju’ sve više pripadaju nekim drugim vremenima i nekadašnjim momcima sa tako običnim nadimcima. A njihovo podsećanje u istoj čitulji da je Mika poživeo 66 godina i bio ‘osmostruki otac i trostruki deda’ navodi na razmišljanje o nekim drugim temama savremenog života. Dobrih ljudi je, izgleda, sve manje i sve smo stariji“.
POGLEDAJTE JOŠ:
Slično je, pretpostavljam, razmišljao i moj drugar Dragomir Stefanović zvani Kreca, kad mi je juče poslao spisak „najjačih nadimaka koje smo ikad čuli“, sa kratkim objašnjenjima kako su i zašto smišljeni, kao Rade Februar, zato što mu je jedna noga kraća; Bane Halkidiki, ima tri prsta na jednoj šaci; Aco Haker, izbrisao kreditnu istoriju meštana kad je ukr’o svesku s dugovanjima iz lokalne prodavnice; Mile Ronhil zato što je bio u prvim borbenim redovima…
Tu je i lik se zove Svetlan, a nadimak mu Cec; lik koji nema vrat a nadimak mu Head & Shoulders; Marko koga zovu Div a visok je metar i po; dok Tomi Halffingeru fali pola prsta…
Pero Galama je operis’o grlo, ne čuješ ga kad priča; Drago Verigud je puštao muziku u Španiji, publika skandirala „very good“; Izdislav je voleo pesmu „Iz dis lav“; kad se Rade zvani Pez napije pada mu glava unazad…
Zanimanja su odredila mnoge nadimke, pa su na ovoj listi Fotojebalo (radio ko fotograf); Milan Kočić (geometer); Vojo Raka (kopa za sahrane); Željko Lopov (bravar)…
Milan Narandžić je, sasvim logično, dobio nadimak Limun; Nedeljku Subotiću je nadimak Vikend; dok je nadimak Čips dobio čovek čiji se otac preziva Uljarević, a majka se prezivala Krtolica: dok jednog zovu Ljubo Smrad a preziva se Kenjac…
Jednog što je na alkotestu naduvao 3.14 sad zovu Pi; Jovo 4×4 je ponavljao cetvrti razred 4 puta; Sampras je onaj što sam pojede prase; Dejan Vegeta, u sve se meša; Jovo Nečastivi, nikad ne časti; a tu je i Aca Lažov, znate i sami zašto…
Lik sa Krecine liste nema nikakve veze sa predsednikom svega ovoga, za koga je Tviter zajednica nedavno pokrenula akciju da se umesto raznih pogrdnih nadimaka ustanovi jedan daleko prihvatljiviji, pa je u tom smislu predložen nadimak Zvončica.
Nije nova vest da predsednik svega ovoga u javnim obraćanjima voli da informiše građane kakvim ga sve pogrdnim imenima zovu, uglavnom na društvenim mrežama, pa je o tome govorio ponekad i tamo gde zaista nije bilo ni mesto, ni prilika. Na primer, prilikom obilaska treće smene izgradnje kovid bolnice na Batajničkom drumu ili tokom gostovanja na crnogorskoj televiziji nakon sahrane mitropolita Amfilohija…
Danas mu je rođendan, pa zbog toga ne želim da prenesem ni jedan od tih njegovih „nadimaka“. Jer, kako smo rekli na početku, o ljudima mnogo govore njihovi nadimci, a još više ako pravog nadimaka uopšte nema!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: