Piše Ivan Mrđen: Kad bi Duda bila ministarka...

„Iako se po medicinskim parametrima očekivalo da će se princeza Nina roditi nekoliko dana kasnije, u znaku Škorpije, ona je stigla 22. oktobra u danu punom sunca i jesenje lepote. Kažu da žene rođene na taj dan, odnosno u znaku Vage, donose ravnotežu u bračnim i porodičnim odnosima, i nose lepotu koja krasi najlepše žene sveta“, dodala je moja prijateljica.Tako su Duda i Branko Gojgić postali baba i deda po drugi put ove godine. Oni koji godinama prate moje komentare znaju da sa posebnom pažnjom beležim ovakve sretne trenutke u životima meni bliskih ljudi, pa sam tako 19. juna na ovom mestu zabeležio i rođenje Bogdana, njihovog prvog unučeta, na radost i ponos mame Mirjane i tate Milana Gojgića.Citirao sam, možda malo više nego što je trebalo, nežno i dirljivo pismo uvažene doktorke i spisateljice (autorke zapaženih knjiga „Smeh kao lek“ i „Priča o sreći“), jer sam juče, dok se Srbija zabavljala Vučićevom „slagalicom“ i vađenjem zečeva iz ministarskog polucilindra, razmišljao kako bi baš dr Dušanka Stevović Gojgić ili neko poput nje bio idealan da vodi novoosnovano Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji.Ako ništa drugo, njena višegodišnja briga za dvojicu sinova, njihovo odrastanje i školovanje, zabavljanje i brakove, ove godine je donela odličan rezultat. Dve bebe, dve nove porodice, dva poena na pozitivnoj strani sve sumornije demografske slike Srbije.Nije zaboravljeno da je lider socijalista Ivica Dačić, kad mu zapalo da bude premijer, svoj inauguralni govor 26. jula 2012. počeo gotovo lirskim pozivom naciji da učini nešto da se u Srbiji rađa što više beba. Ove jeseni, tačno osam godina kasnije, taman koliko treba da svoj posao obave rode (devet meseci) i babe i dede (da čuvaju dete do sedme godine i polaska u školu) osetno manji broj đaka prvaka u Srbiji pokazao je da reproduktivno sposobno stanovništvo ipak očekuje od vlada (a dočekasmo, evo, već četvrtu) nešto više od kampanja i obećanja.Sa parolama se probalo i pre dve godine (u stilu “dosta reči, nek zakmeči”), na šta je Radivoje Bojičić imao sjajan komentar: “Da su majku Jugovića motivisali ovim sloganima za rađanje dece, danas bismo imali samo starog Jug Bogdana!” Nije mnogo više pomoglo ni kad se prešlo na obećanja, pa se lično predsednik svega ovoga založio za povećanje aktivnosti u bračnim ložnicama, najavivši jednokratne, višekratne i doživotne pomoći majkama sa dva, tri i više deteta...Time bi, da ima stvarne volje da se nešto učini na povećanju nataliteta i popravljanju „krvne slike Srbije“, trebalo da se bavi novoizmišljeno ministarstvo. Teško, jer je predloženi ministar objektivno „zadnja rupa na svirali“, što zbog partijske pripadnosti, što zbog njegovih ličnih stavova koji demografsku politiku uglavnom shvataju kao rodoljubivo i patriotsko pitanje, a ne kao brigu o milion prečih stvari, bez kojih nema ni porodice, ni porođaja...Nije bez osnova ni bojazan da će ova na kratko oročena raspodela ministarskih portfelja najviše pogoditi upravo nove resore, jer taman dok se negde smeste, utvrde nadležnosti i opise poslova, nabave opremu i ukucaju pasvorde, oforme timove i odaberu pomoćnike i državne sekretare, eto ga april 2022. i gde si bio nigde, šta si radio ništa!Tu ne bi mogla mnogo da učini ni agilna doktorka Dušanka Stevović Gojgić, pa ću ovaj predlog da ona ili neko poput nje preuzme brigu o porodici i demografiji na državnom nivou kovertirati za neka bolja vremena. A do tada, još neka prinova kod Gojgića nije isključena...