Školska godina još nije počela, a roditelje već "boli glava". Prvi školski dani su „iza ćoška“, ali u Srbiji ove godine još ne znamo kako će đaci pratiti nastavu, da li će biti u obavezi da poštuju epidemiološke mere zbog povećanog broja obolelih od koronavirusa, koliko će ukupno koštati udžbenici, sveske, pribori, čije cene inače probijaju kućne budžete, a poseban problem zadaju prosvetne ustanove, u kojima nema boravka za najmlađe, jer nema ni učitelja. Niko neće da podučava decu, pa na Učiteljskom fakultetu iz godine u godinu, amfiteatar sve glasnije vapi za studentima.
Pročitajte još:
Udžbenici
Prvi septembar roditeljima školaraca u Srbiji donosi tanje novčanike i troškove koji se nižu jedan za drugim, jer će samo za osnovne potrepštine u rancu osnovca morati da izdvoje od 23.000 do 35.000 dinara (ceo srpski minimalac). Cene školskih rančeva variraju i kreću se od 900 do 7.296 dinara, a u zavisnosti od razreda i izdavača, kompleti udžbenika variraju od 9.000, pa sve do 18.000 dinara.
Za učenike nižih razreda, kompleti udžbenika kreću se od 9.140 do 9.570 dinara. Ukoliko je dete, učenik starijih razred, od petog do osmog, udžbenici su mnogo veći trošak. U zavisnosti od razreda koji pohađa osnovac, za knjige će roditelji morati da izdvoje između 11.376 i čak 18.115 dinara. Cene svezaka, u zavisnosti od formata, kreću se od 80, pa sve do 290 dinara.
Korona
Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da je nakon sastanka Tima zaključeno da nema prepreka da školska godina počne 1. septembra, kao i da oblik nastave bude neposredan, bez ograničenja broja učenika u odeljenjima. Ipak, ukoliko korona uzme maha, roditelji strahuju od onlajn nastave. Još jedna potencijalna glavobolja – nastava od kuće. Onlajn nastava protekle dve godine loše je uticala na kvalitet đačkog znanja, ali je i zadala muke roditeljima koji je takođe trebalo da se prilagode tome da im deca na laptovima uče od kuće. Bojazan da se tako nešto nešto ponovi, ipak postoji.
Nedostaju učitelji
Prijemni ispiti za upis na fakultete ove godine doneli su poražavajuće rezultate i pokazali da minimalan broj srednjoškolaca upisuje Učiteljski fakultet.
Naime, učiteljica iz Čačka Vesna Jerotijević za Nova.rs kaže da su razlozi ovakve dekadencije to što deca vide da je prosvetna struka degradirana, da su primanja mala, pa da njihovi idoli bez škole mnogo bolje prolaze.
“Činjenica je da se deca više ne opredeljuju za rad u prosveti, jednostavno to više nije ‘in’. Ako pratite razvoj dece i njihove sfere interesovanja, u mlađim razredima ćete neretko sretati devojčice koje žele da kada porastu budu učiteljice. Kod dečaka imate prisutnu identifikaciju sa profesorima fizičkog vaspitanja, ali kako napuste osnovnu školu, ova interesovanja nestaju“, objašnjava Jerotijevićeva.
Kada je reč konkretnim razlozima pomenutih fenomena, učiteljica kaže da jedan od razloga može biti što deca u srednjoj školi vide koliko je struka degradirana, što im je dovoljno da ne krenu ka ovom pozivu.
Nema boravka za najmlađe
Nedostatak prosvetnih radnika, posebno učitelja u nižim razredima osnovnih škola, doveo je do ukidanja boravka u većini ustanova, što roditeljima koji su zaposleni i rade do 17 ili 18 sati svakoga dana, predstavlja nerešiv problem.
U Osnovnoj školi „Pavle Savić“ u Mirijevu roditelji muku muče sa boravkom već godinama.
„Boravak postoji za prva dva razreda, a škola ima ukupno oko 2.000 učenika. U generaciji koja je sada treći razred ima 11 odeljenja, u drugom sada ima osam, ne znam koliko je tačno u prvom, tako da boravak postoji samo za prvi i drugi razred, jer nema više kapaciteta, odnosno prostora. Podeljeni su, prvaci su u jednoj prostoriji, drugaci u drugoj, ali ih je prosto previše. Mislim da ne postoji u školi prostor u kom bi mogli da budu trećaci, četvrtaci, a ne postoji ona varijanta kao u nekim školama da deca ostaju u svojoj učionici sa učiteljicom iz boravka, pošto imamo dve smene i sve učionice su zauzete. Neki roditelji su upisivali decu u školu ‚Marija Bursać‘ kod Olimpa, samo zato što tamo imaju boravak za četiri razreda, a to mnogo znači“ kaže za Nova.rs Mirjana Simeunović, majka dve devojčice, koje pohađaju školu Pavle Savić u Mirijevu i koja nikad nisu dobila mesto u boravku.
Kombinovana nastava ili „haos u najavi“
Novi Zakon o racionalizaciji koji će se primenjivati od septembra, podrazumevaće i kombinovanu nastavu za učenike od 5. do 8. razreda. To u praksi znači da će u školama u manjim sredinama, u istoj učionici sedeti đaci petog i sedmog razreda, a nastavnik je prinuđen da čas pripremi tako da niko nije na gubitku, što je, smatraju učitelji – nemoguća misija.
Ovaj Zakon uznemirio je kako prosvetare, tako i roditelje, čija će deca morati da se prilagode konfuznom i nelogičnom rasporedu.
Kako će sve to izgledati u praksi, objasnila je nastavnica srpskog i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković. Ceo haos može da stane u ove dve rečenice: „Sa petacima radim nominativ, sa sedmacima pripovetku ‘Vođa’. Radoja Domanovića. Imam 45 minuta“.
„Ne postoje nastavne metode da ono što teško možete za jedan, uradite za pola časa. Nije do nastavnika, do situacije je. Deci će biti teško, možda i preteško. Treba tako savladati i srpski i matematiku i biologiju, fiziku, hemiju i sve ostale predmete. Nema tu napretka, samo muka“, naglašava Jankovićeva.
Bonus video: Škola u Beogradu zataškava seksualno nasilje_ Više im stalo do ugleda, nego do devojčica
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar