Misteriozna i naprasno doneta odluka Vlade Srbije da cena PCR testiranja za one koji žele da ga urade na sopstveni zahtev sa 6.000 skoči na 9.000 dinara. Od Nove godine sledi i novi trošak. Ko nam je na ovaj način čestitao praznike, ko stoji iza ovakve odluke, ko je rešio i odredio koliko će da poskupe testovi koji su od velikog značaja za javno zdravlje nacije i za sam tok epidemije? Iz Kriznog štaba čujemo da se o ceni PCR testova nije razgovaralo na njihovim sednicama, a iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje našem portalu je rečeno: "Pitajte Kona, pitajte Krizni štab, pitajte Vladu". Lanac neodgovornosti i neodgovaranja na pitanja od interesa za javnost i za građene Srbije se nastavlja.
Član Kriznog štaba i epidemiolog Predrag Kon izjavio je da na sednici tog tela nije razgovarano o ceni PCR testova, ali je komentarisao moguće razloge.
„O ceni PCR testova bilo je govora već nekoliko meseci. Na samom Kriznom štabu uopšte nije bilo govora o ceni, to je nešto što se sad spojilo sa ovom situacijom. Važno je znati da PCR test mora da se radi. Od kako radimo PCR test on je bio najjeftiniji u regionu” rekao je on za TV Prva.
S obzirom na to da je Republilki fond za zdravstevno osiguranje ta adresa na čiji se račun uplaćuje novac za PCR testiranje na sopstveni zahtev, krenuli smo odatle i dočekali prebacivanje loptice i odgovora na drugi teren – tradicionalni srpski sport
„Pitajte Kona, pitajte Vladu, pitajte Krizni štab, mi to ne određujemo. RFZO nije zakonodavni organ, mi radimo samo po onome što je uredba Vlade i što bude doneto. Mi nemamo veze sa time, mi nismo nadlezni ništa“, rekao nam je Nemanja Velikić, savetnik za informisanje direktorke RFZO Sanje Škodrić.
Kada smo napomenuli da je predrag Kon rekao da Krizni šta o tome nije raspravljao, Velikić je konstatovao da je Kon to rekao da zapravo ne bi odgovorio.
Nije nas mrzelo, Nova.rs obratila se i Vladi Srbije, press službi i osobama nadležnima u njoj. Poruke smo poslali i članovima Krznog štaba Srđi Jankoviću i Dariji Kisić Tepavčević. Pisali smo i direktorki Zavoda za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Verici Jovanović, kao i Ministarsvu zdravlja i Ministarstvu finansija. Do objavljivanja ovog teksta nijedan odgovor nismo dobili.
Jedini koji nas je na bilo koji način konstatovao je član Kriznog štaba Branislav Tiodorović. On nam je u kratkom SMS-u poručio da se obratimo savetniku Vlade Srbije za medije (Mladen Bašić). I to smo uradili, ali kao što već pogađate – odgovora nema.
Epidemiološkinja Ivana Prokić, za naš portal dala je svoje viđenje stvari i odgovor na pitanje – zbog čega je PCR test poskupeo?
Za nju je sada očigledno zašto je ovo iznenadno poskupljenje uvedeno uporedo sa obaveznim PCR testiranjem pri ulasku u zemlju, kao i sa uvođenjem slične mere u neke zemlje Evrope.
„Sada su mi i nove mere jasnije. Ako neko nije došao sa testom svako će platiti da se testira da ne bi sedeo u kući deset dana. Manje će stranaca doći, a i ti koji dođu će platiti papreno. Mnogo više naših ljudi će ući u zemlju, ali će svakako ostati barem do 1.1. kada će, da bi se vratili u zemlje u kojima žive, svi morati da plate 9.000 ili 18.000 dinara“, kaže Prokić.
Ističe da je „ako se uzme u obzir da vrednost testa sa svim logističkim troškovima po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji iznosi nešto manje od 10 evra, jasno da se ova odluka ne bazira na principima epidemiologije već biznisa i ekonomije“.
„A kako je ceo proces odlučivanja Kriznog štaba netransparentan, od nabavke testova i drugih materijala do sednica i donošenja odluka, nije jasno koji je to argument bio za ovakvu meru. Ako gledamo epidemiološki, poskupljenje možda i može da se opravda kao mera da se ljudi odvrate od putovanja u i iz Srbije i naši testovi uštede s obzirom da ih već ima premalo, a ne očekuje se prevelika prevalenca među putnicima“, dodaje.
Međutim, upozorava da kod te logike ima nekoliko problema.
„Prvo, praznici će proći i ljudi će se vratiti u zemlje u kojima žive, a cene će ostati iste. Drugo, to je prevelika cena za uslove u Srbiji. Treće, time se naša zemlja opredeljuje za strategiju suprotnu onoj preporučenoj od strane Svetske zdravstvene organizacije a to je masovno testiranje. Jer je neminovno da će se ljudi manje testirati ako moraju da plate toliko“, naglašava.
Navodi primer četvoročlane porodice „koja želi da bude odgovorna pa nakon preležane bolesti želi ponovo da se testira i potvrdi odsustvo virusa pre vraćanja u kolektiv, ili preduzeća koja žele da svoje zaposlene češće proveravaju, ili kontakta zaraženih koji žele da provere da li treba da se izoluju, što je takođe još jedna od bitnih strategija SZO, a koja se kod nas ne primenjuje“.
„Dakle, postavlja se pitanje koji parametri i čije preporuke su uzete u obzir kada se odlučivalo o ovom poskupljenju?? Tu se nadovezuje i još niz pitanja i mera koje su mogle biti donešene, a koje Ujedinjeni protiv kovida predlažu već mesecima, kao što su: zašto se mesecima koči dobijanje licence privatnim laboratorijama za PCR testiranje koje bi značajno povećale kapacitete? Zašto se ne objavljuje broj ukupno testiranih PCR metodom prvi put? Umesto toga zajedno se sabiraju različiti tipovi testova, kao i prvi i kontrolni testovi pa nam stopa pozitivnosti ne prikazuje tačnu sliku stanja“, naglašava.
Profesor Medicinskog fakulteta Oliver Stojković smatra da poskupljenje PCR testa sa šest na devet hiljada dinara nema racionalno objašnjenje, kao ni mnoge stvari u ovoj pandemiji.
„Povećanje cene od 50 odsto nema ekonomskog opravdanja imajući u vidu da su u pitanju testovi koji su koštali oko 10 evra na početku pandemije, a da im je sada cena pala na pet evra po testu. Pričam vam o cenama po kojima smo mi kao Fakultet recimo nabavljali te testove. Sada ne postoji ekonomsko opravdanje da se cena te usluge poveća“, rekao je Stojković u jutarnjem programu “Probudi se” na TV Nova S.
On je ocenio da je i dosadašnja cena od šest hiljada dinara za PCR test bila visoka i da bi razumno kada se uračunaju svi troškovi onoga koga vrši testiranje da taj test košta tri do četiri hiljade dinara.
On je dodao da razlog može da bude činjenica da je kasa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prazna i da je ovo način da se napuni.
„Kako fond uopšte naplaćuje testove građanima kada oni prethodno plaćaju tom fondu doprinose. Ni u jednoj zemlji to nisu profitni fondovi i ne bi trebalo da naplaćuju ove usluge od građana na ovaj način. Mi smo od svog novca kupili te hemikalije i testove, a sad nam ih RFZO prodaje“, upozorio je on.
To što je u pitanju testiranje na zahtev, moglo bi da bude opravdanje, da je, prema njegovim rečima, RFZO delegirao nekim drugim institucijama ili privatnim laboratorijama da rade ta testiranja.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare