Oboleli od kovida 19, koji su iz Beograda prebačeni na dalje lečenje u Niš, posle otpusta iz bolnice moraju sami da se snalaze kako da se vrate kući iako su još pod terapijom i trebalo bi da lečenje nastave u kućnim uslovima.
Zorica Nenadović iz Mladenovca je prvog decembra sa Infektivne klinike iz Beograda bolničkim kolima prebačena na dalje lečenje u halu Čair. Sada je vreme da ide kući, ali su joj lekari uz otpusnu listu samo saopštili da ne mogu da joj obezbede prevoz kući.
„Samo su nam rekli da moramo sami da se snažemo za prevoz. Ljudi koji su dobili otpusne liste, dva dana su čekali na kola Hitne pomoći i pošto niti su kola došla niti se iko javio, jedan po jedan odlaze u svojoj režiji. Uzimaju neki kombi i plaćaju da ih prebaci do kuće. Tako se prevoze ljudi sa bolesnim plućima“ priča za Nova.rs.
Zorica dodaje da ona sama ne zna kako da se prebaci kući u Mladenovac.
„Mi smo ovde većinom bez para. Dovedeni smo iz bolnice iz Beograda u sred noći, bez para i bez ičega. Ne mogu tako da nas izbace na ulicu, bruka i sramota šta nam rade. Doktori i sestre ovde su divni i učinili su sve da nam pomognu. Međutim, oni su tu nemoćni, a svi drugi se prave ludi“ ističe.
Navodi da bolnici u hali Čair ima ljudi iz Beograda, Lazrevca, Obrenovca i Mladenovca, koji ne znaju kako da se vrate kući gde bi trebalo da nastave lečenje. Ne mogu da idu međugradskim autobuskim prevozom, a to je jedino što nekima od njih preostaje.
U istom boksu u privremenoj bolnici pored Zorice je i Milijana Radulović iz Beograda, koja očekuje da ovih dana bude puštena na kućno lečenje.
„Po mene nema ko da dođe. Ležaću ovde koliko budem mogla, jer još uvek imam upalu pluća i još uvek primam injekcije. Pod terapijom sam i ne mogu da idem međugradskim autobusima”
Ona navodi da, prema onome što su pacijenti u Čairu čuli; „sanitet iz Beograda ne može da dođe jer nemaju kola, a iz Niša ne potpada pod isto socijalno osiguranje“.
„Oni ne mogu da se dogovore o tome, a mi ne znamo kako ćemo kući. Za to vreme, neki ljudi su ovde napravili biznis, pa postoje privatni kombiji, koji voze četvoro ljudi do Beograda za ukupno 150 evra. To je nešto oko četiri hiljade po osobi, ali ja trenutno te pare nemam. Mene su u Niš dovezli u pola noći, iz bolnice sanitetom, bez para“ naglašava.
I Milijana ističe da su lekari i medicinsko osoblje u samoj bolnici u Čairu vrlo požrtvovani i da čine sve za pacijente.
„Došla sam u zadnji čas, oni su me bukvalno izvukli. Međutim, sad kada treba da idem sa donekle zalečenim plućima, ne znam kako ću i gde“ zaključuje.
U Kliničkom centru Niš nismo uspeli da zvanično dobijemo odgovore šta se dešava i ko je odgovoran za ovu situaciju.
Međutim, ono što smo nezvanično mogli da saznamo da je za transport pacijenata zadužena služba Hitne pomoći.
Slavoljub Živadinović iz Hitne pomoći Niš kratko je odgovorio na pitanja Nova.rs da procedura po kojoj ta služba postupa nalaže da za transport mora da ih angažuje Klinički centar i da to mora da odobri Fond za zdravstveno osiguranje. Međutim, nije želeo detaljnije da objašnjava ko bi u konkretnom slučaju bio odgovoran za prevoz pacijenata.
Ono što je Nova.rs uspela da nezvanično sazna jeste da bi ona služba koja je pacijente iz područja određene filijale Fonda za zdravstveno osiguranje prevezla u nadležnost druge, u ovom konkretnom slučaju, iz Beograda u Niš, trebalo da ih i vrati u Beograd.
To je u ovom slučaju, po svemu sudeći Hitna pomoć Beograd, ali od njih do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor zašto su pacijenti iz hale Čair prepušteni da se sami snalaze za prevoz, posebno što ih iz bolnice otpuštaju da lečenje nastave u kućnim uslovima i nikako se ne može reći da su u potpunosti izlečeni.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare