1
"Škola bez nastavnika matematike dve nedelje", "Smer na Fizičkom fakultetu upisao samo jedan brucoš", "Učiteljica predaje istoriju i geografiju ", "Nastavnika engleskog nema ni za lek", ovo su samo neki od naslova koji su se našli u medijima prethodnih meseci, a koji pokazuju realno stanje stvari u prosveti – i dalje se ništa nije promenilo i očigledno nas ista situacija očekuje i od naredne školske godine. To za Nova.rs potvrđuje i učiteljica Vesna Jerotijević iz Čačka izražavajući bojazan ko će nam od 1. septembra učiti decu s obzirom na to da su nastavnički kadrovi u deficitu, a ništa se povodom toga nije uradilo. Kadar je posebno deficitaran za četiri nastavna predmeta, a na udaru sa ruralnija područja juga Srbija, ali i prestonica - Beograd.
Đaci novobeogradske Osnovne škole „Branko Radičević“ ove godine skoro pola februara nisu imali časove matematike zato što je nastavnik bio na bolovanju.
To je za Nova.rs potvrdila i direktorka Suzana Lipić koja je i sama kazala da je bila iznenađena situacijom koja ih je zatekla.
„Kada se zdravstvena situacija nastavnika matematike iskomplikovala, odmah smo konatktirali Biro kako bismo našli zamenskog nastavnika, međutim rekli su da nemaju taj nastavni kadar. Zvali smo i druge škole, pisali raznim prosvetnim grupama po društvenim mrežama sve u svrhu da dođemo do kadra koji nam fali, ali bezuspešno“, objasnila je tada direktorka škole, dodajući da se problem sa nastavnim kadrom javlja čim se neko od zaposlenih razboli.
Nedostatak nastavnika ne samo matematike, nego i fizike, hemije i informatike primetan je u celoj Srbiji, a da situacija neće biti bolja pokazuje broj studenata koji su ove godine upisali nastavničke smerove na ovim fakultetima.
Trend pada ovakvog upisa, koji traje već devet godina, sada je dostigao vrhunac, pa je na, recimo, Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (BU), na smeru Opšta fizika, čiji diplomirani studenti ovaj predmet predaju kasnije u školama, prijavljen samo jedan brucoš na 25 mesta.
Na Filološkom fakultetu u Beogradu, najugroženiji je srpski jezik i književnost, na koji se ove godine prijavilo samo 34 kandidata, na planiranih 100 mesta.
Na Učiteljskom fakultetu na katedri u Novom Pazaru za smer Obrazovanje vaspitača, prijavilo se samo troje srednjoškolaca, a za Obrazovanje učitelja 29., dok je za katedru u Vršcu za smer Obrazovanje učitelja prijavljeno četvoro.
Na Hemijskom fakultetu BU za smer Nastava hemije, prijavljeno je samo sedmoro brucoša, a mesta ima za 25., dok je na Matematičkom fakultetu u Beogradu, na smeru Opšta matematika, prijavljeno 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250.
Dekani osam beogradskih fakulteta udružili su se i predložili inicijativu za spas školstva i prosledili je Rektoratu Beogradskog univerziteta. Oni su, između ostalog, predlažili regionalne stipendije za studente određenih nauka, povećanje plata, ali i povratak dostojanstva nastavnicima i obrazovnom sistemu.
I dok su dekani seli za sto kako bi pokušali da reše ovaj problem, Ministarstvo prosvete uzvratilo je akcionim planom i opštim mestima.
Kakva je u svemu tome sudbina srpske prosvete, čini se da nije izvesno. Ono što jeste izvesno, dekani će na jesen ponovo morati da se sastanu i nastave borbu.
Učiteljica Vesna Jerotijević ističe za Nova.rs da je takva situacija već godinama unazad, ali da je sada kulminirala. Ona potvrđuje da najviše nedostaje nastavnika matematike, fizike, srpskog jezika i književnosti, ali i informatike, što je, kako kaže, posebno iznenađujuće.
„Koliko je studenata bilo zainteresovano da upiše fakultete koji imaju nastavničke smerove i koliko su nastavnički smerovi ostali u deficitu sa brucošima, taj isti deficit prati i nastavu u školi. U deficitu su odavno nastavnici matematike i fizike. Prvi udar je bio na prirodne nauke, međutim, u međuvremenu, zbog nepovoljnog materijalnog i finansijskog položaja prosvetnih radnika, degradacije struke, nedovoljnog zapošljavanja mladih u prosveti, imamo situaciju da manji broj studenata upiše i društvene fakultete i te smerove, tako da sada imamo problem i na Filološkom, i na psihologiji, zapravo na onim smerovima koji su nastavnički, potom na tehničkim fakultetima kada je nastavnik informatike u pitanju, što je bilo nepojmljivo jer je u jednom trenutku tog kadra bilo zaista mnogo“, navodi učitelica Vesna.
Dodaje da je interesovanje mladih za prosvetu opalo onog momenta kada je profesija degradirana.
„To je, rekla bih, potpuno opravdano. S druge strane, u trendu su mediicna, stomatologija, psihologija. Recimo, na Filozofskom fakultetu bude 3 prema 1 odnos prijavljenih u odnosu na studente koji će biti primljeni na psihologiju. To je sve ono što postoji mogućnost privatne prakse i zapošljavanje u inostranstvo. Sve ono što je „osuđeno“ i isključivo upućeno na rad u nastavi u školama u Srbiji, nije uopšte mladim ljudima privlačno ni perspektivno. Jer zapravo i nije“, ističe Jerotijević.
PROČITAJTE JOŠ:
1
0
1
11
Najpogubniji model za prosvetu je, smatra ova učiteljica, da ne postoji mogućnost da direktori škola nađu zamenu.
„Ovaj model je došao do punog izražaja u pandemiji kovida, kada zbog velikog zaražavanja prosvetnih radnika, direktori nisu mogli da obezbede adekvatne zamene u nastavi. Međutim, pošto je tako bila vanredna situacija, onda se to nekako premošćavalo da uđe predmetni nastavnik drugog predmeta. Jedan deo đaka je bio onlajn, pa se to nije toliko osetilo. Ali, sada kada smo svi u neposrednoj nastavi, a kadra de fakto nema, sada imamo problem“.
Naša sagovornica podseća na prošlogodišnje rešenje Aktiva direktora da se zaposle penzioneri i studenti apsolventi nastavničkih smerova. Tada se istaklo da bi taj rad u nekom trenutku mogao studentima da se tretira kao praksa, kao nešto što bi bilo neophodno da bi mogli da polažu za licencu za rad u nastavi.
„Ali, šta je tu problem? Po meni, to nije izvodljivo, niti rešivo. Pogledajte, imamo ministarku prosvete koja je penzionerka. Da li sada i politički kadrovi imaju isti problem, pa i oni povlače ljude iz penzije smatrajući da je to dobro rešenje? Pa naravno da nije. To su ljudi koji su već završili svoj životni vek u jednim određenim okolnostima, kada je nastavni sistem funkcionisao drugačije, kada su deca bila drugačija. Oni sada ne mogu da se prilagode ovim uslovima rada. Neophodan je veći broj mladih, ambicioznih, energičnih ljudi, a mi ih imamo, ali neće da rade u prosveti“.
Deficit nastavničkog kadra je, prema rečima naše sagovornice, manje-više isti na nivou cele Srbije, ali bi možda izdvojila južni deo zemlje.
„Možda je veći deficit u južnom delu, područja kao što su Despotovac, Kuršumlija. Centralna Srbija, pa i sam Beograd su tu negde, deficit je isti, a to su matematika, fizika, hemija, srpski jezik i književnost i informatika. Fale i nastavnici za engleski jezik, zapravo njih ima. Filološki fakultet i dalje upisuje određeni broj studenata na strane jezike, ali oni se vode onom idejom da je bolje da rade privatno kao prevodioci, u privatnim školicama ili imaju mogućnosti rada sa nekim inostranim korporacijama, a da to ne bude rad u prosveti“.
Na pitanje šta prosvetni radnici mogu da očekuju od nove ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović od septembra, učiteljica Jerotijević kratko kaže da ne zna, s obzirom na to da kao što u nastavi nije dobar penzionerki kadar, tako nije ni na čelu prosvete.
„To je prvo i krucijalno. Drugo, ona je juče zvanično stupila na funkciju, a da majske tragedije i dalje potresaju prosvetni sistem. U cilju sprečavanja daljih neželjenih događaja, oformljen je Savet za borbu protiv vršnjačkog nasilja, upućen je javni poziv trideset udruženja, asocijacija i organizacija koje je potpisalo i 10 profesora univerziteta beogradskog i kragujevačkog, da se umreže sve institucije, da se dođe do odgovora na pitanja dokle se stiglo, šta se uradilo. Međutim, taj Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja je zasedao jednom u junu kada su rekli da će ući u proceduru zakonska i podzakonska akta Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, da će se angažovati UNICEF, da će MUP angažovati predavanje po školama… Dakle, sve će da se uradi, a ništa još konkretno nije urađeno. Tako da, od septembra će nam biti onako kako smo radili do sada, nažalost, ništa novo“, zaključuje naša sagovornica.
Inače, nova ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović koja je na ovu funkciju stupila juče, poručila je da škola ne sme biti mesto nasilja i da se moraju preduzeti sve mere na ranoj detekciji problema.
Istakla je značaj zajedničkog rada nastavnika, roditelja i dece, i najavila maksimalnu podršku prosvetnim radnicima.
BONUS VIDEO: Kakve (nove) informacije stižu iz OŠ Vladislav Ribnikar?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare