0
Bebe u sedam opština Srbije, Boru, Brezoniku, Krivelju, Oštrelju, Velikim Crljenima, Elemiru i Zrenjaninu, još pre rođenja moraju da nauče kako da se brane od teškog metala arsena (AS), koji napada njihov organizam u prenatalnom periodu, a preti im i najtežim kancerogenim oboljenjima u najmlađem uzrastu, pokazuju rezultati Zdravstveno statističkog godišnjaka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Ukoliko prosečna godišnja vrednost ove visoko toksične kancerogene materije u vazduhu nastavi da raste, živi svet u ovim gradovima, ali i u njihovoj najbližoj okolini, biće u skorijoj budućnosti - “zbrisan”.
Pročitajte još:
Prema rezultatima merenja Instituta “Batut”, prosečna srednja godišnja vrednost teških metala u PM česticama (suspendovane čestice u vazduhu), pokazuje da je koncentracija arsena u sedam gradova Srbije veća od dozvoljenih 6 nanograma po metru kubnom, pa je u Zrenjaninu najmanja 6,6, dok u Boru dostiže čak 74,77.
U ovim, najzagađenijim gradovima Srbije, lekari upozoravaju na opasnosti po zdravlje dece i odraslih, usled povećane vrednosti arsena u vazduhu, a moguće su posledice prenatalne i postnatalne izloženosti ovom teškom metalu.
Stručnjaci navode da arsen prolazi kroz placentu, a prenosi se i dojenjem.
“Može da poremeti razvoj ploda, naročito neurološki i izazove oštećenja mozga, niži IQ kod dece, probleme sa respiratornim i imunim sistemom. U Boru je koncentracija skoro 75 nanograma po metru kubnom, što je alarmantno, jer to ukazuje da će doći do porasta svih karcinoma, a posebno pluća, i kod dece i kod odraslih. Takođe, arsen izaziva učestalost deformacija, brojnih poremećaja kod dece”, objašnjava za Nova.rs dr Dejan Žujović, pulmolog.
Donekle, ističe on, spašavaju maske, ali bez sistemskog rešavanja ovog problema, crno nam se piše.
“Topionica u Boru i rudnik rade punom parom. Oni imaju filtere, koje očigledno isključuju, kako bi topljenje brže išlo, a tako smanjuju i troškove. Inspekcija hitno mora da uđe u topionicu u Boru, da proveri da li su filteri uključeni, da vidimo da li uopšte rade, a siguran sam da su ugašeni veći deo vremena”, naglašava dr Žujović.
Arsen, građane Bora, napada ne samo iz vazduha, već i kroz vodu i hranu, a osim raka pluća, može prouzrokovati različita teška oboljenja.
“Zbog toga je važno da Institut ‘Batut’, uradi epidemiološku studiju i ustanovi uzrok i posledice, kako bi se predupredile brojne zdravstvene komplikacije kod ljudi”, kaže za Nova.rs prof. dr Petar Bulat, toksikolog.
Još u martu 2022. Društvo mladih istraživača iz Bora, podnelo je Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora nad kompanijom Ziđin Bor Copper doo, zbog sumnje da su visoke koncentracije arsena u vazduhu tokom 2021. godine u ovom gradu, posledica prerade rude u topionici bakra u okviru njihovog privredno-industrijskog kompleksa. Krajem januara 2022. koncentracija arsena u vazduhu u Boru bila je čak 180 puta viša od dozvoljene, dok je u 2021. zabeležena 265 puta veća vrednost, zbog čega su predstavnici istraživača iz Bora podneli zahtev za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora nad kompanijom Ziđin.
„Vrednosti arsena u vazduhu u Boru su jako visoke i bilo bi potrebno da se uradi ozbiljnije istraživanje, kako bismo videli šta se tamo dešava, jer tako visoke vrednosti moraju da utiču na zdravlje ljudi. To nije samo direktno udisanje arsena, već ova materija ulazi u lanac ishrane, što se mora uzeti u obzir. Neophodno je preduzeti određene mere. Primenom savremenih tehnoloških mera taj arsen bi možda mogao da se komercijalizuje i verujem da to može nekako da se reši. Arsen je kancerogena materija i put ulaska u ljudski organizam je najčešći kroz vodu i hranu, ali u ovakvoj situaciji, kakva je u Boru, oštećuje zdravlje i kroz vazduh“, objašnjava profesor Bulat.
Arsen na površini zemljišta raste i kontaminira sve što je u njegovoj blizini, a tu je najčešće i izvor naše ishrane, pa je zato važno što pre uraditi temeljnu epidemiološku studiju.
„Ispitivanje treba da uradi Institut ‘Batut’, ali i Medicinski fakultet. Morali bi da oforme multidisciplinarni tim, koji uključuje ekologe, toksikologe i druge stručnjake, i da urade studiju, koja bi pokazala sve zdravstvene efekte, uticaje arsena na zdravlje. Treba uraditi analizu oboljevanja, ali i sagledati količinu arsena koju u organizam unose građani Bora, a to se radi biološkim monitoringom. Uradi se analiza arsena u urinu kod stanovnika Bora u raznim dobnim grupama. Odabere se određeni broj ljudi, koji se testiraju, i na osnovu toga vidimo koliko je opterećenje organizma. Tek kad se završe studije i monitoring, možemo početi nešto da radimo i da menjamo situaciju“, naglašava profesor Bulat.
Svest o ekologiji, smatra profesor, kod građana Srbije danas je značajno veća nego pre 10 godina i to daje nadu da ćemo se u skorijem periodu osloboditi zagađivača.
Studija o kontaminiranim lokalitetima
“Građani Bora imaju veći rizik od obolevanja i umiranja od svih malignih bolesti osim od tumora kože, a takođe imaju veći rizik od umiranja od drugih bolesti kao što su respiratorna, digestivna, kardiovaskularna oboljenja”, neki su od podataka koji su se našli u studiji pod nazivom „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“, a u čijoj izradi su učestvovale zvanične institucije – ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine kao i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Iako su podaci o ugroženosti zdravlja građana Bora deo studije državnih institucija poput “Batuta”, oni nisu dostupni na sajtu ove ustanove.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
