Oglasila se Narodna banka nakon navoda o diskriminaciji zaposlenih

Njihovo saopštenje prenosimo u celosti.

„NBS MOLI DA SE PRESTANE SA IZNOŠENJEM NEISTINA I LIČNO MOTIVISANIM NASTUPIMA U JAVNOSTI POJEDINIH ZAPOSLENIH SUPROTNO STATUTU NBSPovodom kampanje iznošenja neistina u javnosti troje-četvoro pojedinaca zaposlenih u Narodnoj banci Srbije i portala Nova.rs protiv Narodne banke Srbije, guvernera i drugih zaposlenih, a koje su nastavljene tekstom koji je objavljen 26. juna 2023. godine pod naslovom „Nova svedočenja o maltretiranju zaposlenih u Narodnoj banci Srbije: Tu je i pravnosnažna presuda za diskriminaciju“, Narodna banka Srbije prinuđena je još jednom da obavesti javnost o tome da navodi izneti u tom tekstu nisu samo zlonamerni i usmereni ka tome da se lični interesi pojedinaca stave iznad ugleda institucije, već su i neistiniti, netačni i neosnovani, a na pojedinim mestima oni su i suprotni elementarnoj logici i minimalnim standardima radne etike.1. Potpuna je neistina da je preporukom MOR (što se implicira u tekstu) utvrđena bilo kakva povreda prava ili diskriminacija u Narodnoj banci Srbije. Takva preporuka niti je izdata, niti bi bila u nadležnosti ove međunarodne organizacije. Ako je reč o slučaju br. 3404, koji je pred ovom organizacijom pokrenut na osnovu neosnovanih i činjenično nepotkrepljenih tvrdnji jednog od sindikata u Narodnoj banci Srbije, ukazujemo na to da ni za jednu od tvrdnji koje su iznete u pritužbi MOR-u nisu dostavljeni dokazi, a da je u preporuci nadležnog komiteta navedeno samo, što je uobičajeno kada slučaj nije u nadležnosti MOR, da bi nadležni organi u Republici Srbije trebalo da sprovedu postupak i utvrde sve činjenice i izveste taj komitet o novim okolnostima ako postoje. O tome je dovoljno videti Izveštaj nadležnog komiteta Report of the Committee on Freedom of Association (ilo.org) , u delu koji se odnosi na slučaj br. 3404. Pored toga, u zapisniku sa sednice Upravljačkog tela GB.346/PV (ilo.org) , na str. 125 u tački 556. ovo telo jasno konstatuje da se navodne optužbe odnose na „unutrašnje nesuglasice u okviru sindikata“, da ove navodne tvrdnje „padaju izvan okvira mandata Кomiteta“ i da nije jasno kako Vlada uopšte može da interveniše u ovoj situaciji, već da „nacionalni sudovi obično treba da obezbede rešavanje ove vrste sporova“. Pritom ističemo upravo da se sudski postupci već vode godinama na osnovu niza neosnovanih i besmislenih tužbi sindikata, a do sada su u svim sporovima tužbe navedenog sindikata odbacivane ili odbijane zbog njihove potpune neutemeljenosti.Inače, ukazujemo da u Narodnoj banci Srbije postoje organizovana dva sindikata, i to Sindikalna organizacija samostalnog sindikata Narodne banke Srbije, koji ima status reprezentativnog sindikata, i Sindikat radnika Narodne banke Srbije, koji nema status reprezentativnog sindikata.Konkretno, Rešenjem Narodne banke Srbije G. br. 6924 od 13. avgusta 2018. godine u postupku propisanom Zakonom o radu utvrđen je gubitak reprezentativnosti Sindikata radnika Narodne banke Srbije, budući da u postupku preispitivanja reprezentativnosti nije dostavio nijedan dokaz o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa Zakonom o radu, dok je reprezentativnost Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Narodne banke Srbije utvrđena Rešenjem G. br. 6923 od 13. avgusta 2018. godine, sa 1.064 članova sindikata, od ukupno 2.333 zaposlenih u Narodnoj banci Srbije.Istovremeno Rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Broj: 110-00-672/2018/02 od 27. januara 2021. godine potvrđeno je da Sindikat radnika Narodne banke Srbije nije reprezentativan sindikat u Narodnoj banci Srbije jer nema potreban broj članova prema Zakonu o radu da bi mu se priznala reprezentativnost, a pritom nije dostavio nikakve dokaze o članstvu u tom sindikatu.Predstavnici Sindikata radnika Narodne banke Srbije, za koja je u sudskim postupcima utvrđeno i da ne predstavljaju ovlašćena lica tog sindikata, očigledno nezadovoljno činjenicom da taj sindikat nema status reprezentativnog u Narodnoj banci Srbije, u poslednjih nekoliko godina vodi aktivnu kampanju iznošenja potpuno neosnovanih optužbi na račun Narodne banke Srbije zasipajući brojne domaće i međunarodne institucije izmišljenim tvrdnjama i neosnovanim optužbama. S tim u vezi, kao što smo naveli, navedeni sindikat je pokrenuo nekoliko sudskih postupaka protiv Narodne banke Srbije, pri čemu su svi do sada okončani postupci rešeni u korist Narodne banke Srbije, a postupci koji su u ožalbenoj fazi su takođe prvostepeno rešeni u korist Narodne banke Srbije.2. U tekstu se iznosi apsolutno neistinita tvrdnja da je zaposlenom Vladimiru Rabrenoviću bilo onemogućeno da sedam godina uđe u sedište Narodne banke Srbije, odnosno da je postojala njegova fotografija u prostorijama obezbeđenja. S tim u vezi, Narodna banka Srbije izričito ukazuje da Vladimiru Rabrenoviću nikada nije bio zabranjen ulaz ni u jedan poslovni objekat Narodne banke Srbije, da je u spornom periodu obuhvaćenom presudom, u poslovni objekat u Ul. kralja Petra br. 12 redovno ulazio i boravio na različitim sastancima, pri čemu je u sudskoj presudi na koji se portal Nova.rs senzacionalistički pozvao, a čiju sadržinu nije u celosti objavio, isključivo utvrđeno da Vladimiru Rabrenoviću treba omogućiti ulazak u poslovni objekat prostim očitavanjam identifikacione sopstvene kartice, a ne očitavanjem kartice za goste. Pored toga notorna je laž da su radnici obezbeđenja imali kod sebe fotografiju Vladimira Rabrenovića, već je u pitanju namerno izmišljena tvrdnja s ciljem predimenzioniranja navodnih neprimerenih postupaka prema članovima tog sindikata. Ponovo naglašavamo da je Narodna banka Srbije i pre nego što je doneta presuda Apelacionog suda u potpunosti upodobila svoje tehničke standarde u cilju olakšanog ulaska zaposlenih u sve poslovne objekte Narodne banke Srbije verifikacijom ID kartice kroz elektronski sistem, bez obzira na mesto rada zaposlenog.

Istovremeno, ponavljamo da ni u ovom slučaju nema govora o diskriminacija po svojstvu sindikalnog opredeljenja, niti je tako nešto utvrđeno sudskom odlukom, niti je od strane Narodne banke Srbije postojala bilo kakva namera da se imenovani stavi u položaj drugačiji od drugih zaposlenih.Ukazujemo i da je zaposleni Vladimir Rabrenović poznat kao neko ko neretko zloupotrebljava pravo na sudsku zaštitu. Naime, imenovani je u periodu počev od 2013. godine pored pomenutog sudskog spora, u svoje ime i u ime svoje supruge, koja je takođe zaposlena u Narodnoj banci Srbije, inicirao još četiri sudska postupka protiv Narodne banke Srbije pri čemu su svim ti postupci okončani u korist Narodne banke Srbije. Pri tome, portal Nova.rs je propustio da navede da je i postupak na koji se poziva u svom tekstu pretežno okončan u korist Narodne banke Srbije i da zaposleni nije dobio pravo ni na kakvu odštetu od Narodne banke Srbije.3. U tekstu je istaknuto da je Кnežević dodao i „da je još jedna članica tima, Vesna Spasenović, bila mobingovana, a spor je okončan nakon postizanja "sporazumnog poravnanja“. Narodna banka Srbije ističe da su u pitanju apsolutne neistine s jedinim ciljem omalovažavanja institucije u kojoj zaposlena radi jer niti je imenovana bilo kada bila izložena zlostavljanju u Narodnoj banci Srbije, niti postoji bilo kakav presuda, dokument, dokaz i sl, a pogotovo ne sporazum kojim je utvrđena diskriminacija ili zlostavljanje na radu. Narodna banka Srbije još jednom poziva zaposlene da ne iznose očigledne neistine zarad lične (negativne) medijske promocije i da sva prava i benefite ostvaruju u zakonom propisanom postupku, pritom ne služeći se ucenama i ne omalovažavajući rukovodstvo Narodne banke Srbije i svoje najbliže kolege.

Takođe, imenovana konstantno inicira i neuspešno u ime Sindikata radnika Narodne banke Srbije vodi sudske sporove protiv svog poslodavca i javno istupa protiv njega, iako je i za vreme ovog rukovodstva ostvarila značajan napredak u službi kroz povećavanje vrednosti ličnog koeficijenta za isplatu zarade, a u prošlosti je ostvarila i druge značajnije pogodnosti koje većem broju zaposlenih u Narodnoj banci Srbije nisu bile dostupne.4. Potpuno neodgovorno, pa i nesvesno značaja svog radnog mesta, deluje izjava g. Blaža Кneževića da obavlja poslove obezbeđenja na izlaznoj rampi poslovnog objekta uz pritužbu kako su mu na vrata objekta u kojem radi zalepili natpis „zabrana pristupa nezaposlenim licima“ tako da niko ko nije zaposlen na tom radnom mestu ne može da mu priđe. Postavlja se pitanje da li je primereno da radnik obezbeđenja u Narodnoj banci Srbije koji je zadužen za zaštitu imovine i lica u Narodnoj banci Srbije i pregled i kontrolu lica koja ulaze i izlaze iz objekta NBS, tokom radnog vremena na svom radnom mestu, prima lica koja su nezaposlena, čak možda i ne rade u Narodnoj banci Srbije, i obavlja komunikaciju s njima nevezano za poslove koje obavlja? Šta bi se dogodilo u slučaju propusta i nastupanja eventualne štete po imovinu i lica u Narodnoj banci Srbije? Pored toga, u skladu sa Zakonom o radu (član 211), jasno je da samo lice ovlašćeno za zastupanje reprezentativnog sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo zbog sindikalnih aktivnosti, dok licu ovlašćenom za zastupanje nereprezentativnog sindikata to pravo na plaćeno odsustvo nije omogućeno, što nikako ne dovodi u pitanje mogućnost da se sastaje s članovima u prostorijama tog sindikata koje mu je dodelila Narodna banka Srbija, ne ugrožavajući pritom svoje radne obaveze.5. Zlonamerna je, uvredljiva i neistinita tvrdnja, da je Direkcija za ljudske resurse i organizaciona pitanja vršila tzv. agenturu automatskim uključivanjem novozaposlenih u Sindikalnu organizaciju samostalnog sindikata Narodne banke Srbije. Ovakva tvrdnja je u celini nekolegijalna i nekorektna prema rukovodstvu i zaposlenima u navedenoj direkciji koji savesno i odgovorno obavljaju radne zadatke upravljanja ljudskim resursima u dinamičnoj i složenoj organizaciji kakva je Narodna banka Srbije. S tim u vezi, ukazujemo da se prilikom zasnivanja radnog odnosa licima uručuje više obaveštenja i izjava u vezi sa: politikom upravljanja bezbednošću informacija u Narodnoj banci Srbije, zabranom vršenja zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja na radu i zloupotrebi prava na zaštitu od takvog ponašanja, obaveznom obukom o bezbednosti informacija, dobrovoljnim penzijskim fondovima i davanju ličnih podataka.Informacije o sindikalnom organizovanju u Narodnoj banci Srbije nisu među tim podacima, s obzirom da su informacije o oba organizovana sindikata na ravnopravan način bez obzira na veličinu sindikata prezentovane svim zaposlenima na internoj veb platformi Narodne banke Srbije.6. Potpuno je neprihvatljivo da portal Nova.rs objavljuje tekst, kojima ozbiljno narušava ugled Narodne banke Srbije, a da prethodno nije proverio kredibilitet svojih sagovornika, niti činjenicu da li su oni uopšte zakoniti i ovlašćeni predstavnici Sindikata radnika Narodne banke Srbije. Naime, zaposleni Blažo Кnežević, koji se predstavlja kao zakonski zastupnik Sindikata radnika Narodne banke Srbije je zapravo izabran na tu funkciju na sednici Centralnog odbora 23.09.2013. godine, kojoj je prisustvovalo tri člana uključujući i njega lično, pri čemu je zapravo izbor predsednika po Statutu tog sindikata, u nadležnosti Skupštine sindikata. Istovremeno na istoj sednici Centralnog odbora usvojen je i novi statut tog sindikata, iako je donošenje novog Statuta takođe u nadležnosti Skupštine sindikata. Iz svega navedenog jasno proizilazi da u konkretnom slučaju postoje ozbiljni nedostaci u pogledu zastupanja Sindikata radnika Narodne banke Srbije, a što je u jednom od brojnih sudskih postupaka koji taj sindikat neuspešno vodi protiv Narodne banke Srbije prepoznao i Viši sud u Beogradu, koji je utvrdio nedostatke u pogledu njegovog zastupanja i odbacio tužbu u celosti (rešenje u predmetu 4 P1 broj 128/19 od 31. marta 2022).7. Narodna banka Srbije još jednom ukazuje da nije nimalo primereno da njeni zaposleni radi medijske promocije, uspeha u sporu ili drugih benefita lične ili druge prirode iznose neistinite tvrdnje o radu Narodne banke Srbije, njenih organa i kolega, što je i suprotno odredbama člana 52. Statuta Narodne banke Srbije prema kojem o poslovima Narodne banke Srbije zaposleni mogu davati izjave u javnosti samo uz prethodnu saglasnost guvernera. Ovakva odredba je sasvim razumljiva uzimajući u obzir značaj koji poslovi Narodne banke Srbije imaju po stabilnost finansijskog sistema. Posebno ističemo da je zabranjeno da zaposleni komuniciraju s medijima i ovakve izjave daju tokom radnog vremena dok obavljaju odgovorne poslove u Narodnoj banci Srbije. Ovo se jednako odnosi na sve zaposlene, bez obzira na njihovu političku opredeljenost i sindikalnu pripadnost.Ističemo i da ni u jednom slučaju u tekstovima u kojima se iznose neosnovani i netačni navodi protiv Narodne banke Srbije nisu ispunjeni uslovi za uzbunjivanje javnosti, te Narodna banka Srbije moli zaposlene da eventualna sporna pitanja koja imaju u vezi s radom u Narodnoj banci Srbije rešavaju najpre unutar kuće, a zatim u zakonom predviđenom postupku, dok nije dozvoljeno davanje izjava u javnosti, i to naročito dok odgovarajući postupak traje."BONUS VIDEO Da li i na koji način Narodna banka Srbije štiti građane od inflacije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=daliinakojinainnarodnabankasrbijetitigraaneodinflacije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3207482"]