24
Za fabriku kineskih Sinofarm vakcina koja već gotovo dve godine čeka na otvaranje i početak proizvodnje, i u koju je do sada uloženo gotovo 50 miliona evra, grad Beograd je u decembru 2023. odobrio još 423.000 evra za “tehničku dokumentaciju”. Sredstva se izdvajaju za neupotrebljivo postrojenje, za koje se ne zna kada će i da li uopšte početi sa radom, a za prvobitno najavljene milionske količine kineskih kovid vakcina, nema više nikakve potrebe, dok se o prenameni pogona ne govori.
Kako je iz gradskog budžetskog fonda planirano novo ulaganje u ovu fabriku, obišli smo “grandiozni” objekat u Zemunu, u nadi da ćemo tamo zateći bar nekoga od zaposlenih ili nadležnih, ali zgrada je pusta i potpuno prazna.
Kod rampe nas je dočekao samo čuvar.
Na naše pitanje: ”Šta se dešava sa fabrikom i kad će pogoni početi sa radom?”, dobili smo, nažalost, očekivan odgovor.
“Nema ovde nikoga, ništa unutra ne radi, niko fabriku ne obilazi, a ja samo čuvam posed”, saopštio nam je, nakon čega nas je zamolio da se udaljimo.
Naime, Privremeni organ grada Beograda usvojio je na sednici 15. decembra, između ostalog, rešenje kojim se sredstva od oko 423 hiljade evra izdvajaju iz budžeta za ovu fabriku. Deo novca tačnje 117 hiljada evra trebalo je da bude utrošeno u 2023., dok je za 2024. predviđeno oko 305 hiljada, kako se navodi u dokumentu koji je objavio Dobrica Veselinović, jedan od članova Privremenog organa i lider opozicionog „Zeleno levog fronta“.
Ova sredstva su, kako se obrazlaže, namenjena za “tehničku dokumentaciju za opremanje lokacije za izgradnju fabrike vakcina u celini i Blok 11A u okviru privredne zone autoput u Novom Beogradu, Zemunu i Surčinu u postupku javne nabavke koju je sprovela Direkcija za građeviskno zemljište i izgradnju”.
Ovih vakcina, međutim, nema ni u tragovima, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je u maju 2023. kraj globalne krize izazvane koronavirusom, nakon čega je potražnja za cepivima svedena na nulu.
„Fabrika Sinofarm vakcina potpuno je besmislena i promašena investicija države. Bila je promašaj još u trenutku kada su najavljivali izgradnju objekta. Tada je na tržištu već bilo dovoljno vakcina i svakako ne bi bilo nestašice, a ni prilike da se kasnije prodaju. Kad se naprave pogoni za proizvodnju vakcina i počne se sa radom, posle ne možete tek tako ni da uništite taj medicinski otpad, ako odustanu od proizvodnje, već morate da platite uništavanje”, kaže za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
Pročitajte još:
24
6
0
0
Kako god okrenemo, ova fabrika nas košta, a od nje nećemo imati ništa.
“Kad napravite trake za proizvodnju određene vakcine, ako se predomislite, više se isplati da pravite novu fabriku, nego da tu postojeću menjate. Za kineskom vakcinom nema nikakve medicinske potrebe, to su bačene pare, jer na njima sad ne može ništa ni da se zaradi. Bolje bi im bilo da su napravili pogone za proizvodnju kozmetike ili bilo čega što bi moglo da prođe na tržištu”, naglašava dr Radovanović.
Podsetimo, izgradnja ove fabrike počela je u septembru 2021., u zemunskom naselju Soko Salaš, u delu privredne zone „Autoput“, a prve vakcine iz ovog objekta, vrednog gotovo 50 miliona evra, najavljivana su za mart 2022. godine.
Ministarstvo odbrane najavljivalo je krajem 2021. da će u fabrici proizvoditi 30 miliona vakcina godišnje, a ovo postrojenje je zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Takođe je najavljivano da će u prvoj fazi rada fabrike, biti zaposleno 180 ljudi.
Setimo se da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još u martu 2021. godine najavio, obraćajući se srpskim novinarima u Abu Dabiju, da je Srbija dogovorila da zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Kinom, proizvodi vakcine protiv koronavirusa, kineske kompanije Sinofarm, a u to ime se zastave sve tri države i dalje vijore nad nikad otvorenom fabrikom.
On je, naime, prilikom ceremonije postavljanja kamena temeljca, izjavio da veruje da će izgradnja fabrike za proizvodnju vakcina kineske kompanije Sinofarm, biti ostvarena u interesu građana Srbije i celog regiona i da je reč o zajedničkom ulaganju tri države u vrednosti od 30 miliona evra, ali je do sada ovaj projekat koštao mnogo više.
Fabrika Sinofarm vakcina vodi se kao vojni objekat, a zauzima površinu od 11.800 kvadrata, gradile su je preduzeća „Termomont“ iz Beograda, „Teming Electrotechnology“ iz Niša i „Saša Milosavljević PR BP Consulting“ iz Kruševca, iste firme koje su podigle kovid bolnice u Beogradu, Novom Sadu i Kruševcu.
Kako je ranije pisala Nova ekonomija, u izgradnju fabrike i opremanje lokacije, Srbija je do sada uložila najmanje 47 miliona evra. Izgradnjom je rukovodilo Ministarstvo odbrane, dok je za opremanje lokacije nadležan grad Beograd.
Radi proizvodnje Sinofarm vakcina. Vlada Srbije i kompanija „Hayat Biotech“ su u decembra 2021. godine osnovali firmu „Life Biotech“, čije je sedište na adresi Jovana Marinovića 2 u Beogradu, isto kao i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Kao zakonski zastupnici ove kompanije, na APR-u se navode: Naser Ali Khameis Alyammahi, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), potom Li Li, iz Kine i Nikola Rudović, iz Srbije.
Većinski vlasnik firme je „Hayat Biotech“ iz UAE, koji ima 67 odsto udela, a manjinski je Vlada Srbije sa 33 odsto udela u vlasništvu.
Na naša pitanja o radu fabrike vakcina, njenoj mogućoj prenameni i razlogu daljeg ulaganja novca iz gradskog budžeta, nisu odgovorili iz Uprave grada Beograda, Ministarstva odbrane, ni iz Ministarstva zdravlja, do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Sinofarm fabrika vakcina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare