Od bombardovanja do saradnje: Srbija i NATO 23 godina kasnije

Sedmu godinu zaredom, Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo je u periodu od 4. do 14. marta 2022. istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i NATO. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1228 ispitanika. Teme istraživanja su bile: podrška članstvu Srbije u NATO; razlozi bombardovanja i prihvatanje izvinjenja; broj stradalih tokom bombardovanja, pomirenje, ocena i korist saradnje.Prosečna ocena odnosa Srbije i NATO-a na skali od 1 do 5 iznosi 2, što je ispod proseka. Najveći procenat ispitanika daje ocenu 1 (38%) na ovo pitanje, nakon toga sledi ocena 2 koju daje 24% ispitanika i ocena 3 koju daje 23% ispitanika. Ocenu 4 daje 5% ispitanika, a ocenu 5 – 1% građana. U ovom istraživačkom talasu je zabeležena najniža prosečna ocena odnosa između Srbije i NATO u poslednjih sedam godina.Podršku članstvu Srbije u NATO daje 10% građana Srbije, dok je 82% protiv (češće muškarci, najstariji, sa najviše srednjim obrazovanjem, svi regioni sem Vojvodine i vangradska naselja), a 8% neodlučnih. Poredeći rezultate u prethodnih sedam godina, ne primećuju se karakteristične promene.Kada su u pitanju razlozi NATO bombardovanja, najveći broj građana navodi vojne i političke interese SAD i Zapada, stvaranje nezavisnog Kosova, politiku Slobodana Miloševića i uništenje Jugoslavije. U odnosu na prethodne istraživačke talase, beleži se blagi rast u učestalosti navođenja odgovora uništenje Jugoslavije.Većina ispitanika smatra da je od posledica NATO bombardovanja stradalo više od 5000 ljudi (36%, češće to smatraju najmlađi i ispitanici sa srednjim nivoom obrazovanja), sličan broj navodi više od 2000 ljudi (35%), a da su poginule 754 osobe kaže 5% ispitanika. 24% nije umelo da se izjasni. Uočava se pad broja onih koji su se izjasnili da je više od 2000 ljudi stradalo, u korist porasta onih koji kažu da je to 5000.29% ispitanih prihvatilo bi izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja, dok se 57% izjasnilo da ne bi, a 14% je neodlučnih. Izvinjenje bi u većoj meri prihvatili muškarci, stariji od 45 godina, visokoobrazovani i ispitanici iz vangradskih naselja. Zabeležena je rekordno niska stopa biranja odgovora „Ne“ na pitanje da li bi prihvatili izvinjenje NATO-a.Da Srbija ne može imati koristi od članstva u NATO-u smatra 63% građana (češće muškarci, najmlađi i najstariji, svi regioni sem Vojvodine, kao i vangradske sredine, učestalost ovog stava spada sa obrazovanjem), dok 18% smatra da je moguće da ista postoji, a 19% je neodlučno. Rezultati su slični onima iz prethodnih istraživačkih talasa.Kada je u pitanju podrška saradnje Srbije i NATO-a, 61% ispitanika je protiv, dok je 27% za, a neodlučnih je 13%. Saradnju u većem broju podržavaju muškarci, stariji od 45 godina, visokoobrazovani, kao i stanovnici gradskih naselja. Rezultati su slični onima iz prethodnih istraživačkih talasa.44% ispitanika smatra da i posle 23 godine od bombardovanja još nije vreme za pomirenje, dok je na strani pomirenja 37% građana, a 20% nema jasan stav po ovom pitanju. Pomirenje u nešto većem procentu podržavaju muškarci, stariji od 45 godina, kao i ispitanici sa najnižim i najvišim nivoom obrazovanja, gradske sredine. Beleži se blagi pad u broju ispitanika koji misle da nije vreme za pomirenje.BONUS VIDEO: Ana Otašević: NATO se probudio iz mrtvih 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anaotaevinatoseprobudioizmrtvih-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3188686"]Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.