Na mestu gde je nekada bila Glavna železnička stanica, sada se nalazi zgrada osvežene spoljašnjosti i teško narušenog enterijera. Reporteri Nova.rs zavirli su iza zatvorenih vrata bivše Železničke stanice.
Velelepno zdanje, koje je predstavljalo jedan od saobraćajnih centara Beograda, građeno između 1882. i 1885. godine, sada postiđeno stoji na trgu iza kog su neskladni tornjevi a ispred kog se nalazi spomenik koji je po mnogim parametrima – kič.
Ovakva simbioza XXII veka, klasicizma i lika vladara koji podseća na srednjovekovnog ruskog despota, iza kog se zapravo krije otac srpske državnosti, predstavlja odličan primer “melting pot” estetike aktuelne vlasti u kom je moguće pomiriti futurističke zgrade, austrougarski uticaj i nakaradno panslovenstvo.
Ono čemu je dat značaj, to je svakako arhitektonska ponuda. Ima svega i za svakoga po nešto. Prisutne su lampice, tu su i mačevi, neprobojna stakla, a provlači se i jedna jedina samokritika koja ide u pravcu spomenika – mogao je biti veći.
Međutim, iza svetle(će) spoljašnjosti centralnog objekta na trgu, železničke stanice, krije se mračna unutrašnjost. Znakovito.
Zgrada u kojoj je nekada bila glavna stanica, nakon selidbe na Prokop, potpuno je napuštena, a deo koji je predviđen za železnički muzej – stoji sablasno prazan.
Na samu zgradu gotovo je naslonjen deo “Beograda na vodi”. Peroni su srušeni do kraja, a zadnji deo stanice pliva u smeću. Građevinski otpad naslanja se na lokomotivu kojoj, deluje, nije suđeno da opstane – čak ni kao muzejski eksponat.
BONUS VIDEO: Vladeta Janković: Spomenik Stefanu Nemanji premestiti u Đurđeve stupove
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: