1
Pacijenti u Srbiji koji se iz dana u dan bore za život sa najsurovijim onkološkim bolestima, moraju da razmišljaju o – finansijama. U našoj zemlji i dalje zakonom nije regulisana isplata obolelih od raka, koji punu platu dobijaju samo tokom prvog meseca bolovanja, dok od drugog “poslodavac diže ruke”, a preuzima ih država, koja isplaćuje 65 odsto zarade i to do prve komisije.
Oboleli od raka leče se mesecima, pojedini i godinama, a punu platu dobijaju samo tokom prvih 30 dana bolovanja.
Nažalost, mnogi u periodu lečenja, ostaju i bez posla.
“Bila sam zaposlena na ugovor u jednoj prehrambenoj prodavnici, kada sam saznala za dijagnozu akutne leukemije. Zbog bolesti sam 21. jula 2023. smeštena na Kliniku za hematologiju. Posle 18 dana, doktor je ušao u sobu i rekao: ’Azrice, Vama nije regulisna zdravstvena knjižica, već 18 dana gledamo kako to da rešimo. Ako ne uspemo moraćeš sama da platiš bolničke dane i lečenje’“, rekao je, a ja sam briznula u plač”, priča za Nova.rs Azra Bašović (41), iz Prijepolja.
Tako je Azra, u bolnici, u momentu kada lekari nisu mogli da joj kažu da li će uopšte preživeti, saznala da je ostala bez posla, primanja, osiguranja.
“Nemam muža, decu, roditelji su mi u Prijepolju, a ja živim u Beogradu, gde sam i radila. U tom trenutku nisam mogla da se setim ko bi mi pomogao i otišao da me prijavi na biro, jer nisam imala od čega da platim bolnicu. Pitala sam doktorku koliko će to da me košta. Samo je odmahnula rukom i rekla: ‘Mnogo’. Pozvala sam tada šeficu, objasnila da sam teško bolesna, ali ona je odgovorila da mi je istekao ugovor, a da ne bi smela da ga raskida samo u slučaju da sam trudna. Čak je naglasila da sam ‘znala kad ističe’, kao da sam tempirala kad ću da se razbolim”, revoltirano priča Azra.
Na sreću, nije ostala potpuno sama.
“Pozvala sam stanodavca, koji je divan čovek i on mi je pomogao. U pravnoj službi firme uzeo je sve papire i prijavio me na biro, pa su nekako rešili plaćanje bolničkih dana”, priča Azra, koja se od tada oporavila, ali i dalje trpi posledice bolesti, zbog kojih nije u stanju da radi.
Papire za invalidsku penziju podnela je pre sedam meseci, ali – i dalje čeka odgovor.
“Koža mi je u jako lošem stanju posle četiri ciklusa hemioterapije, a dobila sam i osteoporozu, zbog koje ne mogu da hodam. Predala sam papire za invalidsku penziju, a odgovor čekam duže od pola godine. Dobila sam nedavno isplatu za tuđu negu i pomoć u iznosu od 14.690 dinara, na šta sam odmah uložila žalbu. Ne mogu da radim, a nemam od čega da živim. Jedino što mi preostaje je da čekam”, kaže Azra.
Međutim, nije u svim firmama isto, ali činjenica je da onkološki pacijenti zavise od poslodavaca i države, pa kako im se zalomi.
“Dijagnozu sam dobio 26. avgusta 2021. i od tada sam na bolovanju. Sve vreme primam 65 odsto od plate. Primanja ne kasne, iako, naravno, nisu dovoljna za sve troškove koji stižu kad čovek oboli od raka. Imao sam situaciju da je samo jedan antibiotik koji sam morao da kupim, koštao 32.000 dinara, a bile su mi potrebne dve doze”, priča za Nova.rs Mladen Perić (30) iz Beograda, koji je oboleo sa samo 27 godina.
Nakon što je prošao kroz više ciklusa lečenja, otišao je na transplantaciju kostne srži.
“Posle transplantacije, koja je bila 31. marta 2022, prvih godinu dana nisam mogao da brinem o sebi. Bio sam potpuno malaksao, mišići su bili atrofirani, smršao sam 20 kilograma. Zbog ‘predugog’ bolovanja, šest meseci posle transplantacije pozvan sam na komisiju, gde su doneli rešenje da idem u invalidsku penziju”.
Međutim, Mladen je odmah angažovao advokata.
“To me je dodatno koštalo, ali nisam hteo da se sa 28 godina penzionišem. Žalio sam se na njihovo rešenje, jer želim da se vratim na posao. Moja žalba je, na sreću, usvojena. Imao sam i tada, a imam i sada, dogovor sa poslodavcem da mi pronađe novo radno mesto, shodno mom stanju, i nadam se da ću se uskoro vratiti na posao”, priča Mladen.
Nažalost, realnost obolelih od raka u Srbiji, koji su zaposleni u državnoj, ili privatnoj firmi, je da već 30 dana nakon početka lečenja primaju niže zarade, a troškovi skaču.
“Obolele od raka plaća poslodavac 100 odsto samo u prvih mesec dana bolovanja. Nakon toga ih preuzima država i dobijaju 65 odsto od plate. Ovo je problem sa kojim se već dugo borimo, a planiramo da angažujemo pravno lice koje će se ovim pozabaviti dok ne dođemo do zakona koji će regulisati primanja najteže obolelih, da moraju dobijati punu platu tokom lečenja”, objašnjava za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata obolelih od raka kože.
Međutim, čak ni ta uplata od 65 odsto zarade, ne traje večno.
Pročitajte još:
1
2
3
0
“Ako je pacijent šest meseci neprekidno na bolovanju, biće pozvan pred komisiju koja utvrđuje da li je sposoban da radi ili treba da ide u invalidsku penziju. Takođe, ako je neko od 18 meseci, proveo 12 na bolovanju, ide pred komisiju. Oni zapravo tamo odlučuju da li će država nastaviti da plaća pacijenta. Ako je u drugom stadijumu bolesti, onda mora da radi, ali pod određenim uslovima. Ja sam, recimo, bio u 4. stadijumu i odmah su me penzionisali”, kaže Pilipović.
Oboleli smatraju da je neodgovornost države i društva, što ne dobijaju punu platu dok su na lečenju.
“Potrebno je mnogo vremena da se ljudi oporave od onkoloških terapija, mnogi se nikad ne vrate na staro. Država ih smanjenjem plata, ili time što je omogućeno da ih poslodavci otpuste dok se leče, na neki način ostavlja na ulici. Kako taj neko ko je odlučio, da čovek bolestan od raka treba da ima niža primanja, uopšte može da spava noću?”, pita Predrag Slijepčević, predsednik Udruženja obolelih od leukemije “Leuka”.
***
BONUS VIDEO: Bolnica onkologija gužva
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare