Gradsko veće u Nišu donelo je po mnogima skandaloznu odluku: da se preispita opravdanost postojanja četiri kulturne i obrazovne ustanove, neke namenjene i deci. Dok, sa druge strane, isti taj grad ulazi u izgradnju akva parka i za to planira da utroši oko dve milijarde dinara svih građana Niša. Najava kompleksa u Niškoj Banji ponovo stiže uoči izbora, zajedno sa restrikcijama za ustanove koje, kažu sagovornici N1, ne bi smele da se procenjuju kroz tržišno poslovanje. Pitaju - šta stoji iza svega.
Na jednom kraju grada lopate, mašine i ushićenje.
„Ovo je veliki dan ne samo za Nišku Banju, kao našu gradsku opštinu, već i za grad i region, jer graditi akva park na 5,4 hektara danas je nekada bio san, punih 30 godina“, rekla je nedavno Dragana Sotirovski, gradonačelnica Niša.
Ideja o izgradnji akva parka na ulazu u Nišku Banju, stara je gotovo koliko i višestranačje u Srbiji. Najave se nekako uvek intenziviraju uoči izbora. To priznaje i gradonačelnica Niša, ali je ovoga puta to „slučajnost“.
Planirano je da ovaj „san“ građane Niša košta skoro dve milijarde dinara. Uporedo, u centru, za neke nema „spavanja“. Dve radne grupe unajveće bi trebalo da vagaju ima li smisla da Niš i dalje drži u životu četiri vaspitne i kulturne ustanove.
„Malo je reći skandalozno. Kome god ko je na javnoj funkciji tako nešto padne na pamet, pa još to kaže, to je, pre svega, za njega velika lična sramota, jer time pokazuju da o društvu u kome živi – ne zna ništa“, kaže Đokica Jovanović za N1, sociolog.
Odluka Gradskog veća je da se utvrde pozicije na tržištu Dečjeg kulturnog centra, Ustanove za decu u Divljani, Narodnog univerziteta i Centra za profesionalni razvoj prosvetnih radnika. Sociolog Jovanović smatra da je na delu, pored ostalog, sunovrat društvenog standarda.
„S jedne strane se prave akva parkovi, jedan estradizovani način života koji ne znači mnogo, a u suštini ne znači ništa. A, kada je na dnevnom redu nešto što je od ozbiljnog karaktera za društvo, onda se pita koliko to košta i da li to daje nekakav prihod. Pa, daje, dugoročno daje ogroman prihod“, naglašava Jovanović.
Stručnjak koji godinama prati tokove javnog novca na jugu Srbije Dragan Dobrašinović kaže da, možda, kulturne i obrazovne ustanove nisu najzanimljivije za ono što se naziva visokom korupcijom.
„Ja mogu to da objasnim time da ti ljudi nikada nisu čitali knjige, da ne razumeju značaj obrazovanja. Problem za njih je u tome što te delatnosti ne prave veliki profit i iz toga se ne može izvući deo koji bi mogao da ide njima“, navodi Dobrašinović.
N1 saznaje da su svi u Dečjem centru potpisali peticiju protiv spajanja sa nekom od ustanova. Poslednje je da su pozvani u četvrtak na sastanak kod gradonačelnice. Zvaničnih izjava iz tog centra – nema.
Bonus video: Radovi na izgradnji metroa na Makiškom polju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar