Dva lica Niša: Na jedno su Nišlije ponosne, ali drugog se stide (FOTO)

1. OSLIKANI DRVORED U ULICI LOLE RIBARA – Niš se može podičiti jedinstvenim drvoredom lipa za čiji se nesvakidašnji izgled pobrinula doktorica Boba Milićević Mišić.

Ova maštovita Nišlijka je prva počela da ulepšava drveće u ulici u kojoj živi, pa su lipa pune oslikanih i ručno urađenih detalja za šta su korišćeni plastični zatvarači, stara odeća, kanap i vunica. Na lipama su leptiri, cvetovi, ruke u zagrljaju i drugi motivi koji prolazak kroz ovu ulicu boje lepim raspoloženjem.

2. PARK SLOŽNIH KOMŠIJA – Ulica Uroša Predića 10 ovih zimskih dana ne pruža reprezentativan pogled zbog ogolelog drveća i polegle trave, ali sve će se to uskoro promeniti jer je „Park složnih komšija“, kako se ovo mesto zove, primer kako stanari brinu o svom okruženju. Nišlije iz ove stambene zgrade ali i njihove komšije iz susednih ulica, ovo mesto su uredili, ukrasili i postavili klupe pa tu zajedno provode vreme u doba kada je lepše biti napolju nego u stanovima. Na ovom mestu proslavljaju zajedno praznike ali se tu organizuju i porodična slavlja a zvanice su svi koji ovde žive i brinu jedni o drugima kao da su najbliža rodbina.

3. SPOMENIK SREMCU I KALČI – Niš se diči svojom prošlošću a posebno činjenicom da je u ovom gradu trinaest godina živeo jedan od najznačajnijih srpskih pisaca Stevan Sremac. Iz njegovog pera osim Zone Zamfirove, čija je radnja takođe smeštena u Niš, potekla je i „Ivkova slava“. Junaci ovog romana lovac Kalča, njegov pas Čapa i sam Sremac pretočeni su u bronzani spomenik autora Ivana Felkera, postavljenog na ulazu u čuveno Kazandžijsko sokače, omiljeno okupljalište Nišlija ali nezaobilazno odredište putnika namernike.

4. KUĆA STAMBOLIJSKIH – Belo reprezentativno zdanje u ulici Nikole Pašića, poznato kao „Kuća Stambolijskih“ poslednji je očuvan primerak srpsko balkanske stare gradske arhitekture. Počela je da se gradi još 1875. godine ali je njen vlasnik, turčić Ahmet Mehmetović nedovršenu prodao niškom trgovcu Todoru Stankoviću zvanom „Stambolijski“, zbog njegovih poslovnih veza sa Istanbulom. Otuda i naziv „Kuća Stambolijskih“ koju nosi do današnjih dana. Od 1949. objekat je pod zaštitom države, ali je 1981. godine, zbog lošeg stanja, srušen do temelja pa ponovo izgrađen uz poštovanje autentičnog izgleda iz turskog doba. Danas je tu restoran „Kuća Stambolijskih“.

5. MURAL POSVEĆEN NIŠKOM BOKSERU – Jedan od najvećih problema Niša su oronule fasade stambenih zgrada koje pružaju tužan podsetnik na vreme kada su stanari kupili krov nad glavom za par stotina evra i smatrali da im je to poslednji trošak. Nišlije koje žive u višespratnici na uglu ulica Dragiše Cvetkovića i Vojvode Mišića jednim udarcem ubili su dve muve. Oronula fasada je obnovljena a počast je odata jednom od najslavnijih Nišlija, bokseru Dragiši Cvetoviću Čeliku, osvajaču Zlatnog pojasa i Zlatne rukavice. Autor murala je Eško Kurtić, pa iako bi se o vizuelnom utisku mogla imati i podeljena mišljenja, ono što je nesumnjivo lepo je namera da se Nišlije koje su ovaj grad proslavile, ne zaborave.No, Niš ima i svoje naličje, stvari kojima se oni koji žive u ovom gradu ne ponose.1. ULICA MARINOSA RICUDISA - Niške gradske vlasti imale su lepu nameru da se kapetanu grčke mornarice koji je 1999. godine odbio da učestvuje u napadu na Jugoslaviju, oduže tako što će jedna ulica poneti njegovo ime. Međutim, ispostavilo se da je njihov izbor pao na sokak od par stotina metara pun ruiniranih kućeraka. I po stavu Nišlija koji u njemu žive, Marinos je zasluživao da mu ime ponese neki bulevar ili bar neka od glavnih niških saobraćajnica. Ulicom u Nišu na svom FB profilu pohvalio se i sam Ricudis i zahvalio na ukazanoj časti.

2. SPOMENIK U ČAST MILANSKOG EDIKTA – Niš je 2013. godine u sklopu proslave 1.700 godina od priznavanja hrišćanstva kao zvanične religije u Rimskom carstvu, od Katoličke crkve dobio spomen obeležje koje je postavljeno u parku na nišavskom keju. Nišlijama se nije dopao zbog neuobičajenog izgleda, a posebno elementa gavrana kao asocijacije na smrt i uništenje. Reagujući na lavinu negativnih reakcija sam skulpštor Dragan Radenović kazao je da je bolje da su komentari negativni nego da ih uopšte nema. Mada se o spomeniku sa umetničkog pa i estetskog stanovišta može polemisati, ono što je usledilo nakon njegovog otkrivanje ga je definitivno svrstalo među stvari koje nisu za ponos. Spomenik je konstantno na meti huligana koji ga šaraju grafitima, a u više navrata je pretrpeo i različita oštećenja.

3. NOVI NIŠ – Više od deset godina je prošlo otkako je kasarna „Bubanjski Heroji“ prodata stranom investitoru, kada je najavljeno da je to maksimalni rok da na ovom mestu niknu hotel, šoping mol, univerzitet i stambene zgrade. Planirano je bilo da se osim za vojsku, stanovi izgrade i za komercijalnu prodaju. Međutim, tek prošle godine, izgrađeni stanovi su predati Ministarstvu odbrane a od ostalih sadržaja nema ni temelja. Tada je najavljeno da će posle decenijskog zastoja, usled administrativnih začkoljica, projekat „Novi Niš“ najzad krenuti. Međutim, na gradilištu „Novog Niša“ i dalje nema radnika, a ruinirani ostaci kasarni i dalje su na istom mestu.

4. VOŽDOVA ULICA – Ulica nazvana po vođi Prvog srpskog ustanka, jedna je od najružnijih u Nišu. Iako je to žila kucavica Niša , jer preseca gradsko jezgro i vodi od epicentra grada ka Niškoj Banji, njen izgled ne služi na čast Nišlijama. Napušteni oronuli kućerci u nizu se protežu ovom ulicom, preteći bezbednosti prolaznika a s obzirom na to da su u privatnoj svojini, gradu su vezane ruke da bilo šta promeni. Utešno je što je u Nišu eksplodirala stambena izgradnja, pa vlasnici atraktivnih lokacija dobijaju velike novce za svako parčence placa te se investitori nadmeću za svako parčence zemljišta u Voždovoj ulici. Otuda nada da će i ruine koje ruže centar grada, uskoro skloniti sa lica Niša.5. PARNE LOKOMOTIVE – Niš je na mapi železnice uvek imao važno mesto, pa je prva železnička pruga, vrlo brzo stigla do ovog grada. U Nišu je poslovala i Mašinska industrija koja je proizvodila lokomotive i vagone za čitavu Evropu. U nameri da odaju počast istoriji železnice, u Niš je stiglo deset parnih lokomotiva, eksponata fonda Železničkog muzeja u Beogradu. Samo jedna je sačuvana, dok su se ostalih devet pretvorile u gomilu zarđalog metala. Ljubitelji železnica više puta su apelovali da se nađu sredstva da se sačuva ovo istorijsko blago, ali za sada nema nagoveštaja da bi parnjače mogle da dočekaju bolje dane.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram