Niko Srbima nije tako dobro objasnio zašto Zemlja nije ravna ploča kao dr Tijana. Nije ni čudo što je ona najveća TikTok zvezda među astrofizičarima

Dr Tijana Prodanović je astrofizičarka i vanredna profesorka na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Pored toga, bavi se popularizacijom nauke, pa aktivno plasira takav sadržaj na društvenim mrežama. I dok slušamo o tome da su deci prirodne nauke dosadne, ove brojke govore suprotno – jer profesorku Prodanović ni najmanje dosadnom na smatra više od 55.000 ljudi, koliko prati njen sadržaj.

U svojim kratkim Tiktok videima, svojoj publici objašnjava šta bi bilo da je planeta Zemlja kockasta, zašto je ova godina prestupna i kojom brzinom mora da se kreće Deda Mraz kako bi u novogodišnjoj noći svoj deci dostavio poklone. Stoga, jasno je zbog čega je nauka prezentovana na ovakav način interesantna i mlađoj publici, a i sama profesorka smatra da ako decu ne zanima nauka, to nije zbog njih, već zbog predavača i njihovog pristupa.

“Moje iskustvo, recimo u ogranizaciji Festivala nauke i Noći istraživača, koji imaju desetine hiljada posetilaca, je da su deca različitih uzrasta zainteresovana za nauku. Problem je kada vi dođete u školu i probate da im sve stavite u formalne okvire. Oni samu nauku vole, interesuje ih i postavljaju pitanja, ali kad počnete da pričate o formulama, kada počnete da znanje plasirate tako struktuirano, to je promašaj. Tako se gubi taj dodir sa onim što nauka jeste, koliko je lepa, sa tim istraživački delom. Vi kada decu pitate za brzinu, njima je to V=s/t, a da ih sakupite na dvorištu da se trkaju, oni bi vrlo lako sami shvatili da treba da pretrčavaju istu distancu i da mere vreme. S druge strane, Tiktok dozvoljava neformalniji pristup i vizuelne sadržaje, ali sve to može i u učionici da se primeni”, priča profesorka Prodanović za Nova.rs.

Iako ni đaci, ni studenti nisu navikli na drugačiji, kreativan pristup u učionicama, naša sagovornica ističe da ona upravo tako prenosi svoje znanje.

"Ja bukvalno kako pričam na Tiktoku, pričam i studentima, a radila sam tako i kada sam predavala u srednjoj školi. Tako i sebi objasnim, pa kada ja razumem, razumeće i oni – vrlo jednostavno. A mi uvek imamo ideju tog procesa učenja u učionici, o vrlo formalnom i strogom delu, ispred table, razgovori s ozbiljnim jezikom… Kao da se plašimo da će se neko poštovanje izgubiti ako se razigramo i opustimo”, ističe naša sagovornica.

Jedan student opšte fizike - posledica lošeg sistema

Iako njena publika voli sadržaj koji kreira, a studenti se verovatno zabavljaju na predavanjima, činjenica je da je takvih profesora malo, a ko zna koliko će ih biti u budućnosti, s obzirom na to da se sve manje srednjoškolaca odlučuje da upiše takve fakultete. Recimo, prošle godine je u prvom roku, smer za opštu fiziku na Fizičkom fakutletu, upisao samo jedan brucoš.

Profesorka Prodanović, ipak, smatra da bi se i ovaj problem rešio kada bi predavači u osnovnim i srednjim školama imali drugačiji pristup.

“Ovim pristupom mi gubimo decu koja možda imaju veliki potencijal da se bave nekim poslom, jer se uplaše, pa upisuju nešto samo jer tamo nema matematike ili fizike, a to je tužno”, navodi ona i dodaje:

“Ako bismo promenili pristup, zadržali bismo više dece koja bi upisivala te stvari.”

Naglašava i da je za dobro predavanje neophodno dobro razumevanje teme te da su najbolji naučni komunikatori zapravo najbolji naučnici, poput Ričarda Fejmana, zbog čega je važno da najbolje studente “uvučemo” u profesorske smerove.

Profesori malo plaćeni i nedovoljno cenjeni

“Naš obrazovni sistem je dugo loš, nije od juče problem i nije iznenađenje što je jedan student upisao – godinama unazad deca koja su talentovana za fiziku ili neku drugu prirodnu nauku odlaze na nešto drugo, možda profitabilnije”, kaže dr Tijana Prodanović za Novu.

“Takođe, posao profesora nije dovoljno plaćen, nije dovoljno cenjen u društvu, tako da nije privlačna profesija”, dodaje ona.

Kako kaže, studente koje su među najboljima treba i intelektualno podstaći i animirati, jer u profesorskom poslu ne vide izazov.

“To je bilo i moje mišljenje kada sam bila student, nisam želela da vrtim jednu te istu lekciju, jer mi je delovalo da tu nema ničeg novog za mene, pa da neću napredovati, a tek kada sam postala asistent na postdiplomskim studijama, shvatila sam koliko ja tu napredujem”, kaže Tijana Prodanović.

Ističe da je u našem obrazovnom sistemu problem što, kada se ispuni plan i program, nema mnogo prostora za nešto novo.

“Zna se da postoji, recimo, učenje kroz igru, ali sistem nije takav da vam to podržava. Mi moramo da rasteretimo nastavu od količine sadržaja na kom se insistira, da skroz to ‘pretumbamo’ i da fokus ne bude na količini sadržaja, već na razumevanju i korišćenju informacija”, navodi.

Pristup iz Amerike primenila u Srbiji

Profesorka dr Tijana Prodanović imala je priliku da se školuje i u Srbiji i u Americi, a kada poredi ova dva obrazovna sistema, navodi stvar koju bismo mogli da “pokupimo” od njih.

“To je ta prva stvar koja mi je bila najočiglednija i koju sam i ja odmah primetila kada sam se vratila iz Amerike, a to je neformalan pristup. Kod nas je sve strogo formalno, gospodin profesor koji tu nešto strogo predaje, studenti ćute spuštene glave i ne pitaju ništa – što je jako veliki jaz. Tamo su ljudi, što se kaže, ‘na ti’, mnogo se opuštenije postavljaju pitanja jer nema glupih pitanja – ponekad i ima, ali je i to deo procesa učenja, bez da neko bude posramljen”, navodi.

Ističe da se u Americi podrazumeva da su profesori dobri, a nastava zabavna.

“Kada sam ja bila student, tog opuštenog pristupa nije bilo, a nema ga ni danas. Kod nas se retko postavljaju pitanja, a ona su ključna za proces učenja, tako da bismo to mogli da opustimo malo, te formalnosti i autoritet, da naučimo da napravimo atmosferu u učionici, što na studijama, što u srednjim i osnovnim školama”, naglašava.

Kako kaže, standardno mora da postane to da je sasvim uobičajeno da nastava bude zabavna, a da se u učionici ili amfiteatru pravi spektakl.

“To nije banalizacija ili obezvređivanje nauke, već normalan proces učenja, jer se onda stvari lakše urežu u sećanje”, poručuje.

Za kraj, profesorka naglašava da će vanserijska deca uvek ići mimo sistema do svog cilja, ali da bez obzira na to, moramo da se fokusiramo na sve ostale, na one koji se dvoume, kako bi se stvorilo dobro okruženje za njihov napredak.

“Moramo da im pomognemo da pronađu šta vole, šta im dobro ide i da izvučemo maksimalni potencijal”, poručuje za kraj dr Tijana Prodanović.

BONUS VIDEO Veliko priznanje za srpsku nauku: Tri naučnice iz Srbije su finalistkinje prestižnog međunarodnog konkursa