Profesor Dragan Pamučar je među najcitiranijim naučnicima sveta, a u Srbiji ga odbijali za projekte

Na Šangajskoj listi koja je objavljena polovinom avgusta, Univerzitet u Beogradu popravio je svoju poziciju, pa je za 2023. godinu plasiran između 301. i 400. mesta najboljih svetskih univerziteta.Poređenja radi, najveći srpski univerzitet, na prošlogodišnjoj lestvici nalazio se za sto mesta niže, odnosno bio je rangiran između 401. i 500. mesta.Ovaj skok Beogradskog univerziteta ostvaren je zahvaljujući dvojici srpskih profesora i naučnih istraživača, Petru Seferoviću sa Medicinskog fakulteta i Draganu Pamučaru sa FON-a. Oni su se, zbog svojih naučnih dostignuća našli na prestižnoj Clarivate listi, koja obuhvata svega jedan odsto visokocitiranih istraživača iz celog sveta.Upravo je ta lista i jedan od indikatora pri sastavljanju Šangajske liste najboljih svetskih univerziteta.Profesor FON-a Dragan Pamučar gostujući u emisiji “Među nama” TV Nova S, rekao je da ovaj uspeh ne doživljava kao “lični čin”, već da ga deli sa akademskom zajednicom.On je istakao da od početka svog naučnog rada, koji traje punih 19 godina, kako kaže, radi u timovma, te da je poboljšanje plasmana na Šangajskoj listi uspeh celokupnog Univerziteta.“Ja Univerzitet uvek posmatram kao jedan veliki tim od 7.000 ljudi koliko nas ima. Svi smo tokom godine radili i rezultat tog rada jeste upravo poboljšan plasman našeg Univerziteta. Samim tim, to je dokaz da čim je poboljšan plasman Univerziteta, time je i kvalitet obrazovanja i naučnog rada poboljšan za određeni nivo”, rekao je profesor Pamučar.O svom ličnom doprinosu, on je skromno rekao, da “ne voli mnogo da priča o svojim uspesima” i podvukao da “samo radi ono što voli”.“Ja ovaj posao radim zato što mi to pruža određeno zadovljstvo i sve rezultate koje sam do sada postigao, postigao sam iz ljubavi prema tome što radim. Uspeh je nešto što prirodno dolazi ako mnogo radite”, naglasio je on.Uspešan na polju veštačke inteligencije, a u Srbiji odbijali njegove idejeProfesor Dragan Pamučar, bavi se operacionim istraživanjima i primenom različitih matematičkih modela u optimizacijama u “soft kompjutingu”. Naučno istraživačka polja na kojima sa svojim timovima radi, kako je objasnio, ulaze u sferu sve popularnije veštačke inteligencije.Do sada je razvio neke originalne modele koji se već koriste u svetu.Ipak, on je gostujući u emisiji “Među nama” istakao da je sve svoje projekte koji su našli i praktičnu primenu, razvio u inostranstvu.Dodao je i da je konkurisao u Srbiji, ali da njegove ideje nisu naišle na prihvatanje.“Iskreno, prvi put sam počeo da apliciram za neke projekte 2011. godine. Tada sam bio asistent i jednostavno nisam bio interesantan tim istraživačkim timoviima i nisu me tada ni uključili u istraživanja. Kasnije, kada sam aplicirao zajedno sa Matematičkim institutom SANU, bila su neka dva tri projekta za koja smo aplicirali, dobili smo negativnu ocenu od strane eksperata, tako da jednostavno, kriterijumi nisu bili zadovoljeni što se tiče toga”, opisao je on svoje pokušaje da se u Srbiji bavi naučno istraživačkim radom.

Pamučar je gostujući u emisiji otkrio i da, kako je rekao, 98 odsto stvari koje radi – radi u inostranstvu.“Ja sam gostujući profesor u Maleziji, na Tajvanu, imam projekte u različitim zemljama, imam velike grupe istraživača sa kojima radim i praktično svi rezultati tih istraživanja finansirani su od strane tih institucija u inostranstvu. Kao rezultat tih projekata, publikovani su radovi koje ja predstavljam pod afilijacijom Beogradskog univerziteta. U mojoj oblasti, u soft kompjutingu, ja u svetu znam vodeće ljude i ja tačno znam ko ima kakve grupe. Kada apliciramo za neki projekat, mi se povezujemo međusobno i onda apliciramo zajedno. Rezultati do kojih dođemo se prvo verifikuju kroz naučno istraživačke radove koji se publikuju u medjunarodnim časopisima, a nakon toga se prezentuju kroz studije i finansijerima naših projekata”, objasnio je Pamučar kako razvija svoje ideje.Mediji su ranije pisali da je Pamučar razvio model koji pomoću veštačke inteligencije može da pomogne lekarima u ranom otkrivanju raka. Takvi modeli već postoje na dijagnostičkim uređajima koji se koriste na Vojnomedicinskoj akademiji, a on i njegov tim su poboljšali postojeće modele da bolje sekvencioniraju neke elemente slike, koji dodatno mogu da pomognu lekarima da identifikuju maligne promene na tkivima i propišu adekvatnu terapiju.Bogata biografija Dragana PamučaraProfesor Pamučar završio je osnovne studije na Vojnotehničkoj akademiji u Beogradu gde je i započeo svoju karijeru u nastavi. Magistarske studije završio je na Saobraćajnom fakultetu, a potom doktorirao na Vojnoj akademiji.Od prošle godine zaposlen je na Fakultetu organizacionih nauka, kao vanredni profesor na Katedri za operaciona istraživanja i statistiku.Autor je više od 300 radova objavljenih u međunarodnim časopisima koji su indeksirani na SCI listi.Kompletno gostovanje pogledajte u prilogu na početku teksta.BONUS VIDEO: Ispovest - htela sam da upišem Filološki fakultet, ali je bilo glupo jer već znam engleski

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram