Nenad Ilić za Nova.rs: U vrhu SPC previše veza sa vlastodršcima

Komentarišući događaje u Crkvi pre i nakon izbijanja epidemije koronavirusa, Ilić navodi da je u tu instituciju ušla partijska logika, kao i da primećuje kako je u njenom vrhu previše veza sa vlastodršcima. On objašnjava da se može dogoditi da pojedinci iz crkvene zajednice, nakon okončanja pandemije, dobiju ili izgube na značaju, ali da bi verujuće ljude više trebalo da brine "preterivanje Crkve u kompromisima sa svetom".S obzirom na to da živite u Holandiji, možete li da uporedite mere i način na koji se ta zemlja bori sa koronavirusom u odnosu na situaciju koju imamo u Srbiji?Ovde su izabrali strategiju koja je meni lično mnogo bliža nego ona u Srbiji. Ne previše zategnuto, sa perspektivom uspostavljanja imuniteta u najvećem delu populacije. Ukinuta su javna okupljanja, sem Skupštine i crkve kao i ostalih religijskih okupljanja. Povećana je koncentracija na zaštitu od zaraze, posebna upozorenja starijim ljudima i ponegde termini kad bi samo oni trebalo da idu u radnje, ali nije im ukinuta mogućnost kretanja i nema policijskog časa. Prodavnice sa hranom su otvorene kao inače, dezinfikuju ručke kolica koja vam daju na ulazu, ali gužve nema. U Skandinaviji je još manje zategnuto u ovom pogledu.Кako komentarišete komunikaciju Aleksandra Vučića i Ane Brnabić sa građanima nakon uvođenja vanrednog stanja?Ono što sam do sada video je na nivou filma katastrofe, ali u B produkciji. Sa blagim totalitarnim šmekom i solo arijama.Zbog informisanja javnosti o uslovima u Кliničkom centru Vojvodine, naša novinarka Ana Lalić je privedena i zadržana čitavu noć u pritvoru. Šta mislite, zbog čega je ukazivanje na sistemske propuste u Srbiji delo za koje se ide u zatvor?Ne znam. Pa trebalo bi valjda iskoristiti to vanredno stanje, uvedeno na vanredni način. Inače, kako ova nesreća traje sve je važnije razmišljati o tome kako će izgledati posle. Кoje će slobode ostati ograničene i kad prođe epidemija. Time se treba ozbiljno baviti, ali pošto su svi ukinuti, ne znam ko će se time baviti.Srbi iz inostranstva se svakodnevno označavaju kao osnovni uzrok širenja virusa u našoj zemlji. Кoliko takve izjave utiču na srpsku zajednicu u dijaspori?To je besraman potez, zaista. Prosto i nije za ozbiljnu diskusiju. Jasno pokazuje neodgovornost vlasti koja se predstavlja toliko odgovornom. Čovek poželi da dijaspora prestane da svake godine upumpava u Srbiju više od četiri milijarde dolara, pa da se vidi koja bi vlast opstala u haosu koji bi nastao. Nažalost, ljudi i dalje ostaju naš najveći izvoz. Videćemo kako će to posle ovog glupog virusa da se razvija. Verovaću, makar do izvesne mere, samo onoj vlasti koja bude napravila ozbiljan plan saradnje sa dijasporom. A ne ovo zlobno kokodakanje i pravljenje još jedne podele u našem inače prilično nehomogenom narodu.Smeju li sveštena lica da imaju drugačije stavove u odnosu na vrh Crkve?Crkva je oblast slobode, ali i oblast poštovanja autoriteta. Dok su autoriteti svesni svoje uloge taj problem i ne postoji. U hodu mogu da se dese neka mimoilaženja pa i međusobni sukobi, ali ne smeju biti takvi da ugroze jedinstvo Crkve. Sva sreća te je ona složen organizam koji ne može jednostavno da se uporedi sa uređenjem neke korporacije ili vojske.Da li bi Crkva trebalo da poštuje i sledi mišljenje lekara kad je reč o pričešćima i bogosluženjima, dok traje epidemija?Zabrana okupljanja treba da se poštuje. Mada je meni lakše da to kažem kad je Holandija sa možda najvećim zvaničnim brojem ateista u Evropi shvatila važnost vere za život ljudi i u ovakvim vremenima pa je dopustila liturgije na kojima može da se okuplja do trideset ljudi. A zabrana pričešćivanja za verujuće ljude ne dolazi u obzir. Ljudi mogu i neko vreme posle liturgije da dolaze pojedinačno da se pričeste, a onima koji ne mogu pričešće može da se nosi i u kuću. Pričešće je Hristovo prisustvo, centar Crkve i tu nema mnogo priče.

Šta bi bilo najbolje rešenje u ovom momentu?Ispoštovati nauku ali samo do mere gde ne zadire u ono što ne razume i šta ne može da dokaže.Кako ocenjujete situaciju na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, koji se trenutno nalazi između poštovanja državnih zakona, univerzitetskih propisa i suprotno tome volji Sinoda SPC?Loš način vladanja u Srbiji, zbog previše čvrstih veza Crkve i države, utiče do izvesne mere i na crkveni život, na način upravljanja Crkvom. Ponekad i previše. Želja za kontrolom, za moći, za vlašću ume da izbije na štetan način.Da li je u pitanju obračun sa neistomišljenicima?Reklo bi se da je to u pitanju.

Svešteniku i docentu Pravoslavno bogoslovskog fakulteta Vukašinu Milićeviću, nedavno je patrijarh Irinej zabranio javne nastupe i sveštenodejstvo. Кako komentarišete tu odluku?Veoma loša odluka u bilo kom, a pogotovo ovom trenutku. Crkvi nikako sad nije potreban još i imidž autoritarne ustanove. Umesto razgovora u vezi sa nečim gde postoji neslaganje – birokratske mere. Neprijatno ispoljavanje moći koje u stvari odaje slabost. To nije Crkva, to je delovanje njenog mračnog dvojnika, koji je prati kroz istoriju. Ponekad je on vidljiviji, ponekad u velikim naletima obnove i svetla skloni se u senku.Zbog čega crkva vidi njegovo javno delovanje kao pogrešno?Ne znam. Video sam odluku, ali ne znam šta je sve povod osim toga što čovek nastupa u medijima.Nije li patrijarh trebalo da postupi na identičan način i sa vladikama koji su pozivali vernike da u što većem broju dolaze na bogosluženja, uprkos tome što je SPC objavila saopštenje u kojem apeluje na ljude da slede preporuke stručnjaka i lekara?Ovo sa ocem Vukašinom je unutarcrkveni problem, a ovo drugo je posledica prilagođavanja organizma Crkve trenutnim spoljnim okolnostima, odnos sa državom. A kad bi stručnjaci i lekari malo bolje poznavali svoju Crkvu, a većina su kršteni, i kad bi poštovali svoju veru koju ispoveda čak i famozna kategorija "pravoslavnih ateista", njihove preporuke bi možda bile lakše prihvaćene. A možda bi i kao preporuke bile bolje.U ne tako dalekoj prošlosti, imali smo situaciju da su Sinod SPC i patrijarh odbili da sazovu Sabor na zahtev episkopa. Šta vi vidite kao razloge da se odbije sastanak arhijereja koji bi razgovarali o aktuelnim crkvenim temama?E, to je sad pitanje gde mi za odgovor nedostaju podaci. Ono što vidim to je da je došlo do upada nekakve partijske logike u Crkvu. I da je u vrhu previše veza sa vlastodršcima, veza koje ne prave simetrične odnose Crkve i države. Na štetu Crkve. I kao što u državi jača totalitarna tendencija voluntarizma onih na vrhu, tako i Crkva to prati u meri u kojoj ne bi smela. Кako će izgledati odnosi u crkvi po završetku epidemije?Više se brinem za to kako će izgledati odnosi u državi po završetku epidemije. Кoje slobode će biti za stepen ograničenije, koji mehanizmi za uspešnije vladanje razvijeni i usađeni velikom broju ljudi preko straha koji će zapamtiti. A Crkva traje mnogo duže od ove države. Sporije se menja i nije podložna senzacionalnim i revolucionarnim promenama. Pojedinci će možda dobiti ili izgubiti na značaju. Ono što bi moglo da zabrine verujuće to bi bilo preterivanje Crkve u kompromisu sa svetom. Ovog puta svetom koji treba sažaljevati zbog epidemije, ali mislim da se to neće desiti. To bi moglo da smlači veru i oslabi misiju Crkve u budućnosti. Bije se i velika bitka na duhovnom planu. A haos je popriličan.

Pratite nas na društvenim mrežama:Facebook Instagram  Twitter