Sad i učitelje traže po društvenim mrežama: "Prosvetari zarađuju manje od proseka, prelaze u privatnike"

"Škola bez nastavnika matematike dve nedelje", "Smer na Fizičkom fakultetu upisao samo jedan brucoš", "Učiteljica predaje istoriju i geografiju ", "Nastavnika engleskog nema ni za lek", ovo su samo neki od naslova koji su se našli u medijima prethodnih meseci, a koji pokazuju realno stanje stvari u prosveti – i dalje se ništa nije promenilo i očigledno nas ista situacija očekuje i ove školske godine.

Neke škole su se, čini se, već suočile sa deficitom nastavničkog kadra, zbog čega je otpočela potraga, prvenstveno za učiteljima, na društvenim mrežama i sajtovima za pronalaženje poslova.

To potvrđuje i Miloš Turinski, menadžer za odnose s javnošću popularnog sajta za pronalaženje poslova "Infostud".

"Tačno je da je primetna veća potražnja za učiteljima, zbog čega se svi pitamo ko će nam učiti decu za nekoliko godina. Nažalost, prosvetnih radnika je sve manje i manje, to je očigledno. A kako da ih bude više kada su nastavnički fakulteti u junskom upisnom roku ostali prazni? Na nekim smerovima, maltene i nema ljudi, a ako ih i ima nekoliko, to ne znači da će oni završiti fakultet", ističe Turinski.

Dodaje da izdavačke kuće, privatne osnovne škole i produženi boravci posredstvom sajta traže diplomirane učitelje.

S druge strane, direktori osnovnih i srednjih škola javno pišu na društvenim mrežama da je njihovoj školi potreban jedan ili dva učitelja, te ostavljaju kontakt telefone u nadi da će se zainteresovani javiti.

"Svesni smo da su u prosveti loši uslovi rada u smislu visine zarade, a da ne pričamo o svim drugim nezgodnim situacijama u koje se dovode prosvetni radnici. To je nekada bio prestižni posao, ali više nije i to mora nekako sistemski da se promeni i da se profesija podigne na zavidan nivo. S druge strane, oni koji završavaju nastavničke fakultete, okreću se drugim poslovma, bave se naučnim radovima u Institutima, ali ne i prosvetom", objašnjava on.

Isto tako se i učitelji okreću privatnim osnovnim školama, produženim boravcima i izdavačkim kućama, u kojima dobijaju mnogo bolju platu.

"Prosvetari nemaju zaradu ni u visini republičkog proseka, te ne treba da čudi što neće da rade u prosveti. Zbog toga ih i traže izdavačke kuće, privatni produženi boravci, privatne škole jer su kod njih uslovi rada bolji", kaže Turinski.

Dekan Učiteljskog fakulteta

Nema učitelja, a nema ni mladih koji bi se školovali za učitelja - to pokazuje ovogodišnja upisna kvota na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.

Naime, i ove godine ostalo je dosta slobodnih mesta, pa čak i na budžetu. Dekan fakulteta Danimir Mandić kaže za Nova.rs da direktori škola potražuju studente fakulteta koji su na master studijama, a u poslednje vreme i studente četvrte godine jer nemaju izbora.

"Postoji deficit i to veliki. Čak 99 odsto studenata koji završe fakultet se zapošljava u struci, ali njih je malo, nema ih dovoljno. Mi gledamo jedan uzorak, a to je urbana sredina Beograd. A zamislite Novi Sad koji ima samo u Somboru Učiteljski fakultet i to sa svega 20 mesta na godišnjem nivou, od čega njih deset diplomira. Zatim, Užice, Vranje, Jagodina... Svuda je slična situacija. Jedino smo mi u Beogradu upisali koliko su pedagoški fakulteti u Srbiji, ali opet je to nedovoljno za celu Srbiju", objašnjava dekan.

Dekan dodaje da se jedan broj diplomiranih učitelja zapošljava u Zavodu za unapređivanje, Ministarstvu prosvete, školskim upravama, zbog čega ih nema dovoljno u školama.

"Neki od njih otvaraju vlastite školice za pomoć u učenju, zatim daju privatne časove prilikom pripreme za polaganje prijemnih ispita jer učitelji su osposobljeni u svim oblastima. Zaista je deficit učitelja i to će biti sve izraženije kako vreme ide dalje jer se interesovanje nije pojačalo", navodi dekan Mandić.

Deficit na nivou cele Srbije, najviše na jugu

Deficit nastavničkog kadra je manje-više isti na nivou cele Srbije. Možda se malo više oseća na jugu Srbije, kaže učiteljica Milanka Erić iz Čačka.

Izdvaja Despotovac i Kuršumliju koji su trenutno najugroženiji, pa tako jedan učitelj uči više razreda.

"S jedne strane, nema dovoljno ni dece, pa često škola sastavi dva-tri razreda u jedno odeljenje. Međutim, pošto nema ni učitelja, sada su oni učitelji koji su ostali da rade nadrljali jer imaju više razreda, samim tim više plana i programa i više administrativnih obaveza. Stoga ministarku ni ne treba da čudi što nema učitelja. Fale i nastavnici za engleski jezik, za fiziku, informatiku, matematiku, pa se direktori škola dovijaju na razne načine da deca ne gube časove i onda po nekoliko puta prepakivaju raspored, stručne nastavnike menja nestručna zamena jer druge nema... Nažalost, ali tako rade jer nemaju izbora", objašnjava učiteljica.

BONUS VIDEO: Nastavnički smerovi na fakultetima (ponovo) pusti...