0
Društvene mreže su prepune oglasa u kojima se hitno traži nastavnik matematike, fizike, informatike, pa čak i engleskog jezika. Nije nepoznanica da se broj nastavnika, a posebno ovih predmeta, smanjuje iz godine u godinu, a razlog toga je i te kako jasan: neće da rade za male plate. Time se, kako se čini, vode i budući brucoši koji u širokom luku izbegavaju učiteljske i nastavničke fakultete. Sagovornici Nova.rs objašnjavaju da se direktori snalaze na razne načine kako da se nastava redovno održava, a da se ne oseti deficit nastavnika.
Deficit pojedinih nastavnika i profesora u školama u Srbiji je sve veći problem – nedostaje prosvetara za matematiku, srpski jezik, fiziku, hemiju, nemački i engleski jezik…
Portal Nova.rs pisao je ranije o novobeogradskoj Osnovnoj školi „Branko Radičević„, čiji đaci nisu imali časove matematike dve nedelje jer je nastavnik bio bolestan, a nije bilo nikoga da ga menja.
Zbog takvih situacija u većini škola u Srbiji, Upravni odbor Društva direktora Srbije uputio je predlog Ministarstvu prosvete da dozvoli angažovanje profesora u penziji ili studenata završnih godina nastavničkih fakulteta da predaju predmete za koje nema dovoljno kadra.
To je samo jedan od načina kako bi se nastava redovno održavala, a član Upravnog odbora Društva direktora Srbije Milibor Saković koji je i direktor Prve ekonomske škole u Beogradu navodi za Nova.rs da direktori pribegavaju i drugim sredstvima kako se ne bi remetio tok nastave.
„Nažalost, primorani smo da pišemo po grupama na društvenim mrežama, a sve u cilju da što pre pronađemo adekvatnog nastavnika za taj predmet koji nam je u deficitu. Trudimo se da jedni drugima pomognemo sa određenim informacijama i eventualno sa nekim podacima sa kojima svako od nas raspolaže. Konkretno, ja imam svoju bazu podataka sa si-vijima zaposlenih i onda kada me neko pita ili saznam da neko traži nastavnika, pošaljem taj si-vi na adresu škole“, objašnjava Saković.
Kada je u pitanju zamena na duži vremenski period, Saković objašnjava da se škola tada obraća fakultetima za pomoć.
„Oni nam daju neke podatke o studentima završnih godina ili studentima master studija pošto, zakonski, postoji mogućnost da angažujemo i neko nestručno lice, odnosno lice koje nema adekvatnu školu. Direktori su u obavezi da proces nastave održavaju, pa ako nemamo studente, onda postoji mogućnost i za angažovanjem kolega u penziji. E sad, taj posao sa angažovanjem penzionisanih lica je papirološki komplikovan i zahtevan, tako da vrlo mali broj škola to radi. I treća mogućnost je da, ukoliko ne nađemo zamenu, onda među postojećim natavnicima preraspodelimo do trećine fonda gde nastavnici dobiju prekonormi rad, naravno, ako se uklapa u raspored čaosva, da ne bi dolazilo do preklapanja“, ističe Saković.
PROČITAJTE JOŠ:
0
4
6
Najčešći slučaj je angažovanje postojećih kolega, naglašava direktor Prve ekonomske škole.
„Ne kažem, angažujemo i studente, s tim što se stavlja naznaka da je u pitanju angažovanje nestručne zamene. Oni obično obavljaju posao profesora jer su pri kraju fakulteta, ali im se plaća kao da su završili srednju školu“.
A nekada se primenjuje i poslednja opcija ukoliko je u pitanju kraća zamena.
„Ako je nastavnik na bolovanju nešto kraće, onda đaci nemaju taj predmet, ali pri povratku, nastavnik pravi plan nadoknade časova i onda se u dogovoru sa odeljenjima po tom planu, realizuje nastava u tom ofndu časova koji je predviđen za tu godinu. Tu se, međutim, javlja jedna velika nepravda – nastavnicima koji odu na bolovanje, oduzima se skoro 40 odsto od plate, a kad se vrate s bolovanja, oni su u obavezi da nadoknade te časove i to im se nikada ne nadoknadi novčano. I onda se direktori snalaze tako što im daju neke slobodne dane, benefite kada nema nastave, znači da ih ne opterete. To se zove preraspodela radnog vremena u toku školske godine“, kaže Saković.
Najgora situacija je kada nastavnik ode na bolovanje, misleći da će se vratiti za četiri – pet dana. Tada direktori ne preduzimaju konkretna rešenja, a onda nastane pravi problem.
„Nastavnik ode na bolovanje i kaže: doći ću za pet dana. I onda se mi direktori opustimo u smislu: u redu, nadoknadićemo tokom školske godine, međutim zbog bolesti nastavnik produži još pet, pa još pet dana i onda se njegovo bolovanje razvuče i tu nastaje problem. Deluje da se direktori nisu angažovali, a jednostavno to je taj momenat gde je za pet dana, da tako kažem, nepotrebno da se juri i angažuje neko, a onda se produže tih pet dana i deluje da direktori ne rade svoj posao“.
Saković naglašava da su sva zanimanja ne samo u obrazovnom sistemu, nego u celoj Srbiji deficitarna. Ipak, izdvaja nastavnika matematike, fizike i informatike kao kadrove koji najviše fale.
„Bilo je problema i oko pronalaženja nastavnika engleskog jezika, ali mi se čini da to više nije problem, makar u Beogradu. Svakako, nema ih puno jer se mladi radije odlučuju na davanje časova onlajn ili na rad u nekoj stranoj kompaniji. Isto je i sa informatičarima. Ljudi se opredeljuju na IT kompanije, a ne za prosvetu. Prosto je neisplativo za njih da ulaze u prosvetni sistem za taj novac“, smatra naš sagovornik.
Nedostatak nastavnika matematike, fizike, informatike, pa i hemije i engleskog jezika, primetan je u celoj Srbiji, a da situacija neće biti bolja pokazuje broj studenata koji su ove godine upisali nastavničke smerove na ovim fakultetima.
Trend pada ovakvog upisa, koji traje već devet godina, sada je dostigao vrhunac, pa je na, recimo, Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (BU), na smeru Opšta fizika, čiji diplomirani studenti ovaj predmet predaju kasnije u školama, prijavljen samo jedan brucoš na 25 mesta.
Na Filološkom fakultetu u Beogradu, najugroženiji je srpski jezik i književnost, na koji se ove godine prijavilo samo 34 kandidata, na planiranih 100 mesta.
Na Učiteljskom fakultetu na katedri u Novom Pazaru za smer Obrazovanje vaspitača, prijavilo se samo troje srednjoškolaca, a za Obrazovanje učitelja 29, dok je za katedru u Vršcu za smer Obrazovanje učitelja prijavljeno četvoro.
Na Hemijskom fakultetu BU za smer Nastava hemije, prijavljeno je samo sedmoro brucoša, a mesta ima za 25., dok je na Matematičkom fakultetu u Beogradu, na smeru Opšta matematika, prijavljeno 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250.
Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije u izjavi za Nova.rs ističe da je uobičajena praksa u malim sredinama da nestručan kadar u školi predaje određeni predmet.
„Nažalost, u selima je takva situacija dok gradovi još uvek to tržište rada mogu da ponude. Takođe, često je i da ljudi sa nepunom normom koji su stručni u svom predmetu, rade u dve škole. Pa se to na taj način premosti. Ali problem svakako jesu manje škole. Sve više ljudi neće da rade u tim manjim sredinama za male pare. I onda u njima rade neki kadrovi koji su tu pri školi, pa ako su ostali bez normi iz određenog predmeta, onda verovatno u okviru škole na taj način budu angažovani“, kaže ona.
Tako je bilo slučajeva gde je, recimo, svršeni difovac iz naselja Brzeće kod Kopaonika, predavao u tamošnjoj Osnovnoj školi fiziku i hemiju. Pošto škola nije mogla da nađu adekvatan kadar za ove predmete, pozvali su njega da radi.
Slična situacija je i u selu kod Krupnja gde učiteljica u jednoj školi predaje ruski jezik.
BONUS VIDEO: Lekcije koje se ne mere novcem: Koliko Srbija ulaže u obrazovanje?