"Nema političke volje da se zasutavi nasilje nad novinarima"

Tokom diskusije ocenjeno je da se ne primenjuju propisi koji bi trebalo da štite novinare, a nema ni političke volje da se stane na put pretnjama i napadima, ni atmosferi u društvu koja ih izaziva.U onlajn debati učestvovali su direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović, programski direktor Nezavisnog društvo novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić i direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava "Yucom" Katarina Golubović.Debata je organizovana posle onlajn projekcije filma "Uprkos svemu - priča o novinarkama koje ne odustaju", koji je "Res Publika" snimila uz podršku organizacije Rekonstrukcija Ženski fond.Udruženje "Res Publika" saopštilo je da je svedočanstavima novinarki koje trpe nasilje zbog toga što izveštavaju o temama od javnog interesa, kao i razgovorima sa aktivistima i stručnjacima, želelo da javnost upozna sa nasiljem, pretnjama i profesionalnim izazovima sa kojima se žene u novinarstvu suočavaju.Iz tog udruženja naveli su da takođe žele da ohrabre novinarke da javno govore i suprotstave se maltretiranju, kao i da "podstaknu solidarnost i saradnju zainteresovanih aktera u oblasti zaštite slobode izražavanja, građanskih, ekonomskih i socijalnih prava novinarki i drugih medijskih radnica".Novinarke daleko ugroženijeDinko Gruhonjić ocenio je da su novinarke u društvu Srbije daleko ugroženije zbog toga što su višestruko diskriminisane, upravo zato što su žene te je podsetio na na slučaj hapšenja novinarke i članice Upravnog odbora NDVN Ane Lalić, aprila 2020. godine, zbog teksta koji je napisala.Nakon hapšenja Lalić usledile su pretnje ne samo zbog toga što je "pisala protiv režima", već i zbog toga što je žena i što su napadači procenili da "nije pravoverna" i "nije Srpkinja".Katarina Golubović (Yucom) ocenila je da primer Lalić dobro ilustruje stanje i da treba koristiti mogućnosti saradnje organizacija koje mogu da "zakucaju na pravu adresu" i uključe međunarodnu zajednicu.Ona je dodala da je u trenutnim okolnostima u Srbiji to jedan od načina za zaštitu."Nažalost, novinarke i novinari u lokalnim redakcijama, koji su i izloženiji pritiscima, nemaju tu mogućnost ili misle da ne zavređuju tu vrstu pažnje. Mislim da je to progrešno", kazala je Golubović.Rekla je da pojedinim novinarkama i novinarima lakše da se izbore sa otvorenim pritiscima i da ih oni motivišu da idu napred i bore se, dok oni manje vidljivi, poput nesigurnog radno-pravnog statusa, nanose veću štetu novinarstvu.Da je u lokalnim zajednicama teže nositi se sa nasiljem i pritisicma, potvrđuju i iskustva portala Cenzolovka i Slavko Ćuruvija fondacije."Važno je prijaviti apsolutno svaki slučaj i ne treba bežati od toga", rekla je direktorka fondacije Ivana Stevanović.Dodala je da razume obeshrabrene, pošto se dešavalo da oni koji su se usudili da izađu u javnost trpe odmazdu u lokalnoj zajednici, pritisak ili pretnje članovima porodice, da će im partner izgubiti posao u javnom preduzeću ili da neće moći da upišu dete u vrtić."Podrška međunarodne zajednice znači"Ona smatra da se, ipak, bez prijavljivanja ne može puno očekivati."U međuvremenu nas štiti javnost", istakla je ona i dodala da su novinari iz lokalnih zajednica više puta potvrdili da im to što Cenzolovka izveštava o njima puno znači, jer napadače odvraća to što su u fokusu javnosti.Znači i podrška međunarodne zajednice, veruje Stevanović, ali dodaje da bi trebalo zadobiti podršku i solidarnost građana za one koje trpe ovu vrstu nasilja.Trebalo bi objasniti da je ugrožavanjem prava novinarki i novinara ustvari ugroženo pravo na obaveštenost i da se na osnovu istinitih informacija donose sudovi i odluke od kojih zavisi život, rekla je ona."Kada to budemo uspeli da uredimo dobićemo velikog i važnog saveznika", dodala je ona.Učesnici debate su ocenili da u Srbiji nedostaje istinska politička volja da se zaustavi nasilje nad novinarkama i novinarima, kao i da vrlo često oni sa najviše moći podstiču agresiju umesto da je zaustave.Radne grupe, obavezujuća uputstva, uvođenje novih odredbi u krivični zakonik su mehanizmi koji imaju potencijal da doprinesu promeni postojećeg stanja, a zadatak medijskih profesionalaca i aktivista je da nastave da vrše pritisak na institucije da rade svoj posao i primenjuju propise, zaključeno je u debati.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram