7
Vakcinišu se lekari širom Srbije, korisnici domova za stare, premijerka Ana Brnabić primila je i drugu dozu, građani počeli da se prijavljuju za vakcinisanje, što onlajn, što preko telefona...Iz svih ovih objava u medijima stekao bi se utisak da je u našoj zemlji u toku masovna vakcinacija protiv koronavirusa. Međutim, kada malo detaljnije pogledate i analizirate brojke, stižete do zaključka da je Srbija još uvek daleko od masovne vakcinacije, kao i da je teško prognozirati kada će do te tačke uopšte stići.
Najpre je važno da vidimo koliko mi vakcina u Srbiji uopšte imamo. Mada se na sve strane priča o milionima doza obećanih i ugovorenih, ako pažljivo slušamo, čućemo ustvari da je do sada u Srbiju stiglo manje oko 50 hiljada doza.
Prva je stigla Fajzerova i to prvih 4.875 doza 22. decembra. Zatim je 4. januara stigao novi kontigent od 18.500 doza, da bi 12. januara bilo dopremljeno još 19.500 doza Fajzerove vakcine. Najavljeno je da će isporuka te vakcine biti jednom nedeljno i to, kako su naveli predstavnici te kompanije u Srbiji, do 15 do 20 hiljada doza.
Uporedo sa Fajzerovim vakcinama pristigle su i ruske Sputnjik V vakcine, i to prvih 2.400 doza.
Sve skupa nešto više od 45 hiljada doza. Ako znamo da vakcinisanje jedne osobe zahteva dve doze, jasno je da trenutno u Srbiji postoji mogućnost da se vakciniše oko 20 hiljada ljudi.
To gde je trenutno vakcinacija u Srbiji najbolje je nedavno opisao epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović rečima „Zec u šumi, a mi pravi ražanj“.
Mada vakcine još nisu stigle, bar ne u količini koja bi se smatrala ozbiljnom, da vidimo ko bi trebalo prvi da stane u red za vakcinaciju.
Kako procenjuje Batut, trebalo bi da bude vakcinisano između 60 i 80 odsto zdravstvenih radnika, odnosno oko 85.400 ljudi. Kada ovaj podatak uporedimo sa tim koliko vakcina imamo, jasno je da to nije dovoljno ni za četvrtinu planiranih zaposlenih u zdravstvu.
A sve vreme, bar kako nas obaveštavaju nadležni, teče vakcinacija najstarije populacije. Najpre se vakcinišu starije od 65 godina smešteni u domovima za stare i ustanovama socijalne zaštite, pa stariji od 75 godina u opštoj populaciji; zatim osobe od 65 do 74 godine u opštoj populaciji sa višestrukim faktorima rizika, pa korisnici ustanova socijalne zaštite (osim domova za stara lica) u kojima je otežano sprovođenje mera prevencije.
Ako se opet vratimo na procenu Instituta „Batut“, trebalo bi da bude vakcinisano od 75 do 80 odsto unutar ove kategorije i to bi kako navode njihovi podaci trebalo da bude 635.000 osoba.
Znači, samo kada su u pitanju, zdravstveni radnici i najstarija populacija, planirana je vakcinacija više od 700 hiljada ljudi. Taj broj puta dva jednako je skoro milion i po doza vakcina.
A stiglo je, da se podsetimo, manje od 50 hiljada doza. U januaru su ostale još dve nedelje i za to vreme u optimističnoj varijanti može da stigne još najviše 40 hiljada doza Fajzerove vakcine.
Optimisti među nama, koji željno očekujemo vakcinu, setiće se najava da tokom januara stiže pola miliona ruske vakcine, što je divna vest. Ali pesmisti će ih podsetiti da smo, kada je dogovaran ugovor sa Fajzerom, bilo najava da će do Nove godine stići oko milion doza te vakcine, a kako je došao kraj decembra nije ih stiglo ni pet hiljada.
Na svu ovu zabunu o tome kada bi prosečan građanin srednjih godina bez nekih hroničnih bolesti mogao da stigne na red za vakcinaciju, stižu informacije da su vakcinisane neke kategorije stanovništva, koje nisu predviđene u prvoj fazi, odnosno pre zdravstvenih radnika i najstarijh sugrađana. Reč je o vakcinaciji dela zaposlenih u tužilaštvu.
Od ponedeljka je krenula prijava građana koji su zainteresovani da prime vakcinu i do sada ih se prijavilo oko 200 hiljada. Najavljeno je da uskoro kreće i vakcinacija prvih hiljadu prijavljenih.
Prijava otvara i novu dilemu i široku raspravu laika o vrlo stručnoj stvari, kao što je koju vakcinu primiti, pošto je građanima, za razliku od nekih drugih zemalja, ponuđeno da mogu da se izjasne za određenog proizvođača vakcine.
To je novo zamajavanje u sveopštoj kakofoniji koja u našoj javnosti već mesecima vlada kada je u pitanju pandemija.
Ako su se pompeznim objavama o tome kako pobeđujemo virus, prethodne godine krili podaci o lošem stanju u našim bolnicama i slaboj opremljenosti lekara koji se bore protiv zaraze, sada se spektakularnim najavama miliona vakcina i mogućnosti izbora ustvari prikriva da nam vakcine stižu na kašičicu i da je velika verovatnoća da ćemo, na žalost, po broju vakcinisanih biti na začelju Evrope, gde smo već kada su u pitanju mnoge druge životne oblasti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
