Nastavnici upozoravaju: Opao je kvalitet obrazovanja u Srbiji

Pre nekoliko dana je u škole stigao dopis u kojem se kaže da se ministarstvo snažno zalaže za vakcinaciju dece starije od 12 godina, rekla je Janković i dodala da je prvo mislila da je po sredi neka šala.“Batut je objavio da je u Srbiji vakcinisano 4.000 dece školskog uzrasta, a mi imamo 850.000 đaka uzrasta osnovnog i srednjoškolskog, pa ne znam koliko bi meseci i godina bilo potrebno da se svi vakcinišu“, poručila je Janković.Sa druge strane, kako je podsetila, do juče smo slušali kako nema potrebe vakcinisati decu, jer imaju slabe simptome, a sada odjednom stiže zahtev da se vakcinišu i pretnje da vakcinisani idu u školu, a da nevakcinisani ne idu.Janković se pozvala na rezultate istraživanja iz marta 2020. godine, po kojima čak 50 odsto prosvetnih radnika nije imalo tehničkih sredstava, niti previše znanja, da pređe na nastavu na daljinu, dok je samo jedna četvrtina imala dobra iskustva i ranije radila onlajn časove."To dosta govori o našem sistemu i mislim da je to razlog zbog kojeg je tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio da je gledanje televizijskih emisija u stvari nastava na daljinu", ocenila je Janković.Ona je uverena da je Šarčević sigurno znao da to nije tako, jer ima svoju privatnu školu i vrlo dobro zna da nastava na daljinu predstavlja direktnu komunikaciju nastavnika i učenika, što nije bio slučaj kod nas. Prosvetni radnici nisu mogli da računaju na pomoć Ministarstva, jer se ono loše snalazi u bilo kojim uslovima, pa nisu ni očekivali da će u izmenjenim pandemijskim uslovima biti drugačije, rekla je Janković.Zabrinutost zbog tvrdnji ministraNjih su veoma zabrinule i tvrdnje aktuelnog ministra prosvete Branka Ružića da je sve u redu i da ne moraju da brinu, s obzirom na to da su u septembru 2020. godine škole ostavljene da se same snađu, nabave sredstva za dezinfekciju i maske, koje su na kraju kupovali roditelji i nastavnici.Dodatni problem predstavljao je i nedostatak kadrova, jer se ispostavilo da nema ko da drži časove, ukazala je Janković, koja smatra da je ispit male mature bio prelak samo da bi se pokazalo da je sve u redu.Kako je ilustrovala, "napravili smo takva pitanja gde u srpskom jeziku imate samo četiri otvorena odgovora, u matematici tri ili četiri, a svi ostali su na zaokruživanje, dok u kombinovanom testu nemate nijedan otvoreni odgovor"."Time smo upravo pokazali da ne verujemo da je kvalitet obrazovanja isti, iako se ministar zdušno trudio da pokaže suprotno", izjavila je Janković.

"Opao kvalitet obrazovanja"

Njoj nije joj jasno zašto “nećemo da se suočimo sa tim da je kvalitet obrazovanja opao, a da bismo ga popravili svakako moramo da se suočimo sa tim da je bilo grešaka”.Najveći problem Janković vidi u veličini odeljenja, zbog čega su u uslovima pandemije morala biti podeljena.Kako je obrazložila, “da su naša odeljenja bila po evropskom standardu od 18 do 20 učenika, mi ne bismo imali nikakav problem, sva deca bi bila na jednom mestu, pa bismo onda videli šta ćemo sa planovima programa i šta ćemo sa koronom”.Sve je to psihološki uticalo na decu, roditelje i nastavnike, a odraziće se i na kvalitet obrazovanja, rekla je ona i predvidela da će se posledice tek videti."Što se tiče sociološkog aspekta, ne znam šta će se desiti. Da li će se naša deca povući u sebe, postati introvertna, da li će manje da se druže i kasnije kada korone ne bude bilo, to ostaje da se vidi", zaključila je Janković.

target="_blank" rel="noopener">

target="_blank" rel="noopener">