Obrenovčani svakodnevno mogu da posvedoče o nesnosnom smradu metala koji se širi ovom beogradskom opštinom, a za koji je glavni krivac kineska fabrika automobilskih delova “Mei Ta Europe”, koja upravo tu ima pogon. Bez obzira na katastrofalan uticaj koji ova fabrika ima na životnu sredinu, nadležni pred ovim problemom žmure. Prema saznanjima "Nove", "Mei Ta" i dalje nema neophodnu ekološku dokumentaciju.

Kineska “Mei Ta” otvorila je prvi pogon u aprilu 2017. godine u beogradskoj opštini Obrenovac, a kako je svojevremeno pisao CINS, u decembru 2016. tadašnje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine odobrilo je Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Međutim, 2019. je otvoren još jedan pogon na istom mestu, konkretno livnica, ali bez neophodnih odobrenja. Kako je i samo Ministarstvo zaštite životne sredine navelo u zvaničnoj dokumentaciji iz 2021, sačinjena Studija uticaja ipak nije bila kompletna, jer su nedostajale neke od ključnih stavki.

Foto:MINISTARSTVO ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu zapravo je dokument kojim se analizira i ocenjuje kvalitet životne sredine i kako će na nju uticati, primera radi, otvaranje fabrike, ali se utvrđuju i mere koje bi sprečile, smanjile ili u potpunosti otklonile štetni uticaj. Iako je reč o zakonski nužnoj saglasnosti, ni „Mei Ta“ ni država, nedostatak te vrste odobrenja nisu ozbiljno shvatili.

Šta sve „Mei Ta“ ignoriše

Te 2021. godine, u trenutku u kojem neometano posluju oba pogona, resorno ministarstvo zvanično je saopštilo da Studija o proceni uticaja nije odrađena kako treba, te je potrebno izvršiti dopunu. Jedna od spornih tačaka je to što nije utvrđeno da li će vetar širiti štetne čestice na naseljena mesta, a nije ustanovljeno ni kako će uticati na kvalitet vazduha.

PROČITAJTE JOŠ

Kako je dalje preciziralo Ministarstvo, u Studiji su otpadne filterske vreće okarakterisane kao opasan otpad, pa nije jasno kako je prašina iz ovog filtera okarakterisana kao neopasan otpad.

Prema mišljenju Ministarstva, u slučaju sanitarno-fekalnih i otpadnih voda iz fabrike, nije jasno naglašeno šta se sa ovim vodama desi kada budu sprovedene do kanalizacije, odnosno da li je predviđen sanitarni čvor ili pak prenosni toaleti za radnike. Takođe, nije navedeno ni koje je bilo “nulto” stanje, odnosno stanje koje je zatečeno pre nego što je pogon fabrike pušten u rad, kako bi moglo da se prati eventualno uvećanje zagađenja.

Koliko “Mei Tu” ne zanima da se potrudi oko ovog važnog pitanja govori i činjenica da je Ministarstvo zaštite životne sredine primetilo da je Studija koja im je dostavljena prepuna grešaka koje su nastale pri kucanju, što je bio jasan pokazatelj Ministarstvu da nije uložen ni najmanji napor.

Foto: Filip Krainčanić

Da li je ova fabrika u međuvremenu dobila saglasnost za Studiju uticaja nije zvanično saopšteno. Odgovore do zaključenja ovog teksta nismo dobili ni od „Mei Te“, ni od Ministarstva zaštite životne sredine.

Dvojica Obrenovčana – Darko Pavličić iz udruženja „Za naš Obrenovac“ i Dragoslav Mršević iz „Socijalističkog pokreta Srbije“ kažu da prema njihovim informacijama, saglasnost ne postoji.

„Otpadne vode se direktno ispuštaju u Savu“

Kako za „Novu“ objašnjava ekološki analitičar Igor Radošević, ekološki problem u obrenovačkom naselju Barič, na 400 metara od fabrike vode koja snabdeva ceo kraj, a u koju se ispuštaju otpadne vode livnice, predstavlja ne samo ekološki problem, već „ozbiljno krivično delo“.

Igor Radošević Foto: Privatna arhiva

„Mei Ta je probušila nasip kako bi sprovela cev kroz koju se bez ikakvog prečišćavanja ispuštaju otpadne vode direktno u reku Savu. Studija uticaja na životnu sredinu je krucijalan dokument u kojem se dokazuje da poslovanje fabrike neće imati negativan ekološki uticaj. Problem je što takav dokument ne postoji jer ova fabrika ne ispunjava ekološke uslove“, ističe Radošević za „Novu“.

Mei Ta – probušen nasip za ispust otpadnih voda u Savu
Foto: Savski nasip

Kako navodi, jedan od načina na koji se često kupuje vreme u Srbiji je dorada Studije o uticaju na životnu sredinu, jer na taj način pokušava da se nađe opravdanje da je sve po propisima, samo se čeka dorada dokumentacije. Radošević kaže da velike ulagače ne zanima kako će dugoročno uništiti životnu sredinu.

„Prošle godine je ova fabrika pokušavala da se reši svog tečnog otpada. Problem predstavlja što se i livnica Mei Ta nalazi u blizini vodoizvorišta koja nema upotrebnu dozvolu. Prijave su stizale iz fabrike da neki kontejneri sa otpadom cure, da su lagerovane velike količine klasifikovanog opasnog otpada na neadekvatan način i da dolazi do curenja u zemljište i kanalizaciju“, kaže Radođević.

Neophodne merne stanice

Da je fabrika ogroman problem, svakodnevno svedoče i meštani, koji se žale da tokom čitave godine osećaju nesnosan smrad metala, a da ne postoje merne stanice koje bi utvrdile koliko je zagađenje zapravo štetno. Kako je za “Novu” rekao Radošević, merne stanice su neophodne kod svake fabrike koja zagađuje životnu sredinu.

Foto: Shutterstock

„Obrenovčani imaju opciju da sami finansiraju postavljenje mernih stanica jer fabrika ili država to sigurno neće uraditi, budući da to može da utiče na funkcionisanje rada fabrike. Kada je već mogla da daje milione evra subvencija i zemljište, država može i da plati merne stanice, jer je zdravlje građana iznad profita“, kaže Radošević.

Milioni evra i zemljište od države

Ulje na vatru doliva i činjenica da su država Srbija i Opština Obrenovac mnogo toga dali ovom kineskom investitoru. Konkretno, u pitanju su subvencije za 770 radnih mesta koje je Mei Ta trebalo da popuni do 2021. godine, u iznosu od čak 21 milion evra.

Potom, kineski investitor dobio je još jedan velikodušni poklon – čak 14 hektara zemljišta, za koje nisu platili ni dinar, a dodatnih 16 hektara platili su manje od tržišne cene. Uz to su dobili besplatno infrastrukturno opremanje zemljišta, ojačanje vodoutvrde na Savi i finansiranje učenika na praksi.

Pored toga, u Okvirnom sporazumu o investiranju između Srbije i kineskih partnera iz 2015. godine, navodi se da će fabrika tri godine imati pravo na besplatnu vodu i odnošenje smeća. Bez obzira na to što je prošlo više od tri godine, oni i dalje ne plaćaju ove usluge, jer je opština Obrenovac budžetom za tekuću 2023. godinu namenila tačno 12.862.478 dinara, odnosno nešto više od 109.000 evra upravo za pokriće troškova vode, kanalizacije i odnošenja smeća za fabriku.

BONUS VIDEO Sa prvim hladnim danima i grejnom sezonom vazduh je ekstremno zagađen u Šapcu