Lep i sunčan jesenji dan Foto: Vesna Lalic/Nova.rs

Pravo na zdravlje, slobodu okupljanja, zdravu životnu sredinu, rad i socijalnu zaštitu, samo su neka od prava koja se najviše krše, a skoro sva se otežano uživaju, upozoravaju stručnjaci i aktivisti za ljudska prava.

Na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, trenutno stanje u Srbiji po pitanju poštovanja istih je kritično, upozorava za Nova.rs stručnjak za međunarodno pravo i ljudska prava Bojan Stojanović i dodaje da se stanje pogoršalo u odnosu na prethodnu godinu.

Na uživanje ljudskih prava u Srbiji, pored problema sa pandemijom, mnogo utiče i politička situacija, upozorava Stojanović i dodaje da se kriza produbljuje usled „zamiranja demokratskih procesa“ u društvu. On upozorava da pandemija predstavlja izgovor za uskraćivanje ljudskih prava, pa čak i za sistemsko kršenje istih.

Iako je neophodno da se izvrše korenite promene u svim oblastima, kako tvrdi naš sagovornik, pandemija koronavirusa je aktuelizovala prava na zdravlje i „ogolela brojne sistemske propuste u zdravstvu“.

Kada se govori o životnoj sredini, Stojanović navodi da su preterana urbanizacija, visok stepen zagađenja vazduha, vode, tla, došli do te mere, da se to stanje ne može na duže staze trpeti, niti se to može sakrivati, jer je postalo vidljivo „golim okom“.

„Oblast građanskih i političkih prava je takođe zrela za korenite promene. Politička kriza je izazvana nedostatkom dijaloga i isključivanjem dela građana iz gotovo svih procesa. Zakoni se menjaju i usvajaju bez kvalitetnih javnih rasprava i bez učešća dobrog dela stručne javnosti, javna slušanja u parlamentu su gotovo zamrla, a stanje u medijima je haotično. To za posledicu ima isključivanje građana iz demokratskih procesa“, navodi naš sagovornik.

Bojan Stojanović Foto: Medija centar Beograd

Čini se da, u pogledu uživanja ljudskih prava, Srbija ide unazad i sve više liči na stanje iz devedesetih godina prošlog veka, ocenjuje Stojanović.

Naš sagovornik navodi da izvrgavanje demokratskih procesa svojoj suprotnosti za posledicu ima isključenost stručne i šire javnosti iz procesa promena Ustava i zakonodavstva.

Sve više napada na aktiviste

Pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milan Filipović za Nova.rs ističe da se najveći deo građana ovoj organizaciji obraća u vezi sa ostvarivanjem prava na rad, prava na socijalnu zaštitu i prava deteta.

„Često je bilo ugroženo i pravo na stanovanje i YUCOM je pružao pravnu pomoć građanima na terenu. Javljaju nam se i građani nezadovoljni radom javnih izvršitelja, tužilaštava i sudova. Epidemija koronavirusa je pogoršala već postojeće probleme. Socijalno ugroženi građani zbog veoma strogih uslova ne mogu da ostvare pravo na novčanu pomoć, a često im nije dostupna ni javna kuhinja“, kaže Filipović za Novu.

Milan Filipović, YUCOM
Milan Filipović Foto: N1

YUCOM beleži sve više napada i pritisaka na pojedince, neformalne grupe i organizacije koje se zalažu za ljudska prava, upozorava Milan Filipović.

„Ovi napadi se kreću od tabloidnog blaćenja, preko prekršajnih kazni za mirna okupljanja, sve do direktnih fizičkih napada, upozorava. Od aktivista koji štite pravo na zdravu životnu sredinu do aktivista koji štite žrtve prinudnog iseljavanja, položaj onih koji dižu glas u zaštitu građana je sve gori“, kaže Filipović za Nova.rs.

Konstantno sužavanje prostora za građansko delovanje

Građanske inicijative su kroz svoj monitoring “Tri slobode pod lupom”, putem koga prate kršenja osnovnih ljudskih sloboda izražavanja, okupljanja i udruživanja, zaključno sa novembrom 2021. godine, zabeležile ukupno 138 slučajeva ugrožavanja samo ove tri slobode.

Tara Petrović iz Građanskih inicijativa ocenjuje za Nova.rs da u Srbiji već godinama svedočimo trendu konstantnog sužavanja prostora za građansko delovanje i uživanje osnovnih ljudskih prava i sloboda.

„Najbolji i najaktuelniji prikaz toga su hiljade građana koje su izašle na ulice, zbog toga što im je ponestalo drugih, institucionalnih mehanizama da zaštite svoja ljudska prava na građansku participaciju i mirno uživanje imovine, kao i svoje pravo na zdravu životnu sredinu. Dodatno zabrinjava odgovor državnog vrha, kojim se ti isti građani etiketiraju kao ‘strani plaćenici’, i optužuju za terorizam i rušenje državnog poretka“, navodi ona.

Tara Petrović Foto: Privatna arhiva

Kada se govori o pravu na slobodno okupljanje, Petrović ističe da je ono tokom ove godine derogirano i ocenjuje da je važeći Zakon o javnom okupljanju restriktivan, a na šta je, kako podseća, ukazivala i Evropska komisija, a i praksa MUP-a u ovoj oblasti zabrinjava.

„Jedan od eklatantnih primera jeste i zabrana skupa Inicijative mladih za ljudska prava povodom uklanjanja murala Ratku Mladiću, koju je policija obrazložila time da okupljenima ne može da garantuje da će ih zaštititi od neistomišljenika koji bi im ugrozili bezbednost. To je, recimo, jedan trend – u toku 2020. godine, prema podacima koje smo dobili od MUP-a, svi skupovi čije održavanje nije dozvoljeno su zabranjivani uz to isto obrazloženje“, kaže za Nova.rs Petrović i dodaje:

„Na sličan način se država proglasila nenadležnom ili nesposobnom da obezbedi i trenutno aktuelne proteste, pozivajući se na to da nema obavezu da pruža zaštitu građanima koji svojim okupljanjem krše propise. To nije slučaj, i to nije u skladu sa međunarodnim standardima – čak i kada je okupljanje neprijavljeno, pa i kada je zabranjeno, država je obavezna da obezbedi održavanje mirnog skupa i zaštiti njegove učesnike.“

Naša sagovornica očekuje da bi i u narednom periodu u Srbiji mogli da se ide dalje u pravcu suzbijanja protestnih aktivnosti i ograničavanja prava na mirno okupljanje podsećajući na nedavno povučeni nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima, kao i na nedavno procurele informacije o “Radnoj grupi protiv obojenih revolucija”.

Milana Rikanović (UN Women): Ako nastavimo ovim tempom biće potrebno 59 godina do pune i prave rodne ravnopravnosti

Milana Rikanović, direktorke UN Women u Srbiji ističe za Nova.rs da sva istraživanja sprovedena poslednjih godina u Srbiji ukazuju da su žene diskriminisane na osnovu pola i roda, da su u lošijem položaju od muškaraca, kako u javnoj tako i u privatnoj sferi, kao i da su izložene diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju.

One su manje zaposlene iako su obrazovanije, rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci i starijima, a manje učestvuju u odlučivanju, ističe naša sagovornica.

Milana Rikanović, Mikser festiva, emisija Među nama, Medju nama
Milana Rikanović Foto: Nova S

„U nedavno objavljenom Indeksu rodne ravnopravnosti se navodi da je Srbiji, ukoliko nastavimo ovim tempom, potrebno 59 godina do pune i prave rodne ravnopravnosti“, ističe Rikanović.

Rikanović je podsetila da se Srbija kao potpisnica Konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW konvencija), Srbija obavezala da obezbedi ženama puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i sloboda.

Preporuke Komiteta ukazuju na izvestan napredak, ali daju i smernice svima nama za zajedničku akciju s kojom se nadamo da ćemo se ubrzati i skratiti period od predviđenih 59 godina“, rekla je Rikanović.

Podsetimo, Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar, obeležava se od 1950. godine i to na dan kada je dve godine ranije potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, kojom je prvi put u istoriji čovečanstva priznato pravo svih ljudi na „život, slobodu i sigurnost bez ikakvih razlika“.

Univerzalnom deklaracijom je istaknuto da su ljudska prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

Bonus video – Kršenje ljudskih prava zdravstvenih radnika u Srbiji tokom epidemije koronavirusa


Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)