Osnovna škola "Jelica Milovanović" u Sopotu je jedna od retkih, ako ne i jedina škola u Srbiji u kojoj đaci od prvog do četvrtog razreda idu u drugu smenu odnosno na popodnevnu nastavu. Takva organizacija škole ne odgovara ni deci ni njihovim roditeljima koji, zbog posla, moraju da ih dovedu već u sedam ujutru. Boravak kreće u pola osam, nastava počinje tek u 13 časova, a dolaze po njih oko 18 časova, te tako deca ostanu u školi i po dvanaest sati dnevno.
U sopotsku Osnovnu školu „Jelica Milovanović“ nastava nije organizovana jednosmenski nego tako da niži razredi od prvog do četvrtog razreda idu isključivo u drugu smenu, dok viši razredi i srednja škola (čija je zgrada tik uz osnovnu i povezana hodnikom), slušaju nastavu prepodne.
Majka devojčice koja ide u prvi razred u ovu školu M. K. (ime i prezime poznato redakciji) priča za Nova.rs sa kakvim problemima se susreće zbog toga što joj dete konstantno ide u drugu smenu.
„Dete mi je u školi dva dana u nedelji od 13.30 do 17.55h i tri dana od 12.45 do 17.05h. Međutim, kako suprug i ja radimo prvu smenu, dete ujutru ide u dnevni boravak, pa otprilike provede i 10 sati u školi jer je uzimamo tek uveče, nekada i u 18 časova. Rađenje domaćeg zadatka potraje nekad i do 22h jer prosto fizički nemam drugog vremena da bih joj pomogla. Bukvalno, dete cvili od umora u pola deset da ne može više. Dnevni boravak ima ‘eleborat’ po kome ima plan rada kojeg treba da se pridržavamo i decu dovodimo u boravak do osam ko hoće ili je prinuđen da ga koristi“, objašnjava ova majka.
Dodaje da je problem i taj što većina roditelja radi od sedam ili osam ujutru, zbog čega decu moraju da ostave u drugim učionicama ili u holu škole da čekaju prijem u produženi boravak.
„Ta prva smena je sporna. Prijem dece je od 07:30 do 8 časova, ali ima nas koji radimo od 7h. U početku je bilo da deca, pre prijema u boravak, mogu da sede u učionici. Međutim, to nam više nije dozvoljeno, pa deca moraju da sačekaju ispred škole ili u holu, ukoliko je hladno. Tata od jednog učenika je napravio problem jer je išao od učionice do učionice da traži gde dete treba da ostavi u boravku i kod koje učiteljice jer je jedna menjala drugu i onda smo samo dobili obaveštenje da decu više ne pratimo do učionica već samo do ulaza u školu“, navodi naša sagovornica.
Borba da niži razredi idu u prvi smenu ili da im se makar smena periodično menja, što je ranije i bila praksa u ovoj sopotskoj školi, je nešto čemu teži ne samo ova majka nego, nego i mnogi roditelji.
„Ja sam spremna da se borim kako za dobrobit sopstvenog deteta, tako i zbog ostale dece, da nam deca idu ili jedne nedelje prepodne, a druge popodne, ili da se menjaju na mesečnom nivou, kako god da organizuje direktorka biće dobro jer nam je ova druga smena sada napravila pakao od života, a ne smem ni da zamislim kako će to izgledati kasnije“.
Naša sagovornica priznaje da ona i suprug imaju sreće što deka živi sa njima, pa stoga ne mora da vodi ćerku u školu ranom zorom.
On je zadužen da probudi unuku, pripremi joj doručak i spremi je za školu. Ali kada on mora kod lekara, onda je majka, kao i mnogi roditelji, vodi u školu ujutru oko sedam.
„Svekar živi sa nama, tako da ja mlađe dete ostavim u vrtić i odem na posao, a deda stariju devojčicu spremi za školu, doručkuje i odvede je gradskim autobusom. Prvo su insistirali da prijem dece bude najkasnije do pola devet, da se isprati elaborat boravka jer je samostalna izrada domaćeg zadatka od 8.30-9.30h, koji, inače, učiteljica u boravku ne proveri i ona ode sa netačnim domaćim. Generalno se prećutno oslanjaju da vi imate nekoga kući da dete ili pričuva ili dovozi u školu. Mi, recimo, imamo dedu, ali ne vozi. I zato ona ide u boravak. Ali ima par roditelja koji su prinuđeni da ostave decu rano svakoga dana“, objašnjava ona.
Dodaje da je nekoliko roditelja zatražilo vanrednu sednicu Saveta roditelja kako bi se preispitala određena pitanja, između ostalog, i o organizaciji smena u školi, kao i o keteringu. Međutim, sastanka nije bilo.
„Predsednica Saveta je rekla da su ta pitanja već razmatrana, dok organizacija boravka nije bila saglasna za veće. Ovo je, kao što se vidi, jedna borba sa vetrenjačama. Svi nam govore da je sve uzalud i da tu ništa ne možemo da promenimo, ali mi smo prosto dugovali našem detetu to da pokušamo da dobijemo više vremena za nas, a ne da po ceo dan bude u školi.
Kao i svaka majka, tako i ona teži da joj se deca hrane zdravo i raznovrsno. Zbog toga joj je važno da zna kakav je obrok u dnevnom boravku u kom boravi njeno dete pre nego što počne nastava, ali i koja firma je zadužena za ketering.
Nije joj jasno zbog čega roditelji račun za obrok plaćaju direktno direktorki na ruke, a ne uplatom na račun firme. To dodatno izaziva sumnju i nepoverenje prema Upravi škole.
„Prvo je bilo sporno što su nam samo rekli iznos obroka i dali meni. Nismo imali informaciju ni ko radi ketering, ni kako obrok izgleda. I onda je nas poprilično iznerviralo što moramo pare da dajemo na ruke, što ne možemo da dobijemo uplatnicu ili broj žiro računa. Mama jednog đaka je nutricionista i ona je zamolila da dobijemo slike i učiteljica je slikala. Sama učiteljica kaže da je ukusno i da ona ponekad uzima sebi obrok takođe. Tako da je sa te strane u redu. Ali, volela bih da znam koja firma je u pitanju. Ketering je sklopio ugovor da računovodstvo škole njemu uplaćuje iznos za svu decu izgleda“, tvrdi ova majka.
Povodom navoda naše sagovornice, redakcija portala Nova.rs kontaktirala je direktorku Osnove škole „Jelica Milovanović“ Sopot Lidiju Videnović, ali do objavljivanja ovog teksta nije nam odgovarala na pozive.
Takođe, uputili smo i mejl Upravi škole s pitanjima zašto je organizacija rada škole promenjena ako je već ranije postojala mogućnost smenjivanja nastave đaka na mesečnom nivou, kao i zašto se obroci u boravku plaćaju „na ruke“, a ne uplatom na žiro račun.
Odgovora još nema.
BONUS VIDEO: Direktor škole u Šidu pretio nastavnicima i roditeljima pa podneo ostavku: Ko je odgovoran za ovakvo ponašanje prosvetnog radnika?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare