Zvanična statistika pokazuje da je u Srbiji od početka pandemije bitku sa koronom izgubilo 4.810 građana. Nad zvaničnim podacima o broju preminulih još od letost stoji znak pitanja. Sve sumnje počele su krajem juna kada je BIRN izneo neke sasvim drugačije cifre od onih koje su nam saopštavane. Sada Srbiju u ovom ne naročito pohvalnom kontekstu pominje i britanski Ekonomist. Nova.rs je pokušala da odgovore dobije od nadležnih institucija i pojedinaca u Srbiji, ali naišli smo na glasno ćutanje.
Eminentni list prenosi da se na listi 50 zemalja sa „prekomernim smrtima“, Srbija nalazi sedmom mestu, posle Perua, Rusije, Severne Makedonije, Bugarske, Litvanije i Meksika. U periodu od 1. aprila 2020. do 31. januara 2021. godine od korone je u Srbiji umrlo 4000 ljudi dok broj “prekomernih smrti” iznosi 17.090. Na 100.000 ljudi taj broj “prekomernih smrti” iznosi 247.
Nekoliko razloga je za to, navodi Ekonomist. Prvi je da zvanične statistike u mnogim zemljama isključuju žrtve koje pre smrti nisu testirane na koronu, što može da bude veliki broj u mestima gde se ne testira mnogo.
Drugi razlog je što bolnice i birokratija danima, čak i nedeljama ne procesuiraju smrtovnice, zbog čega dolazi do zastoja u podacima. A treći razlog je što je pandemija otežala lekarima lečenje pacijenata sa drugim simptomima i obeshrabrila ljude da odlaze u bolnice iz straha da se ne zaraze što je indirektno moglo da izazove skok broja umrlih od drugih bolesti osim korone.
Jedan način da se pobroje ovi metodološki problemi je upotreba mere poznate kao “prekomerna smrt”: uzima se broj ljudi koji umiru od bilo kog drugog razloga i poredi se sa istorijskim prosekom poslednjih godina. Ekonomist je koristio statističke modele kako bi predvideli broj smrti koji bi svaka zemlja da je situacija “normalna” registrovala 2020. godine.
Sumnje u podatke o broju umrlih traju mesecima. Letos je Birn objavio da su Srbiji su od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244 – saznaje BIRN na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19″.
Statističarima su sumnjivi i neki noviji podaci. Proteklih nedelja su se u zvaničnoj statistici iz dana u dan nizali podaci u rasponu od 13 do 17 umrlih od korone. Nekoliko dana uzastopno smo beležili 17 preminulih. Stručnjaci tvrde da je to praktično nemoguće.
Od letos, pa do danas traju pokušaji medija da se dođe do istine o broju preminulih. Nakon današnjeg pisanja britanskog Ekonomista Nova.rs se obratila nadležnim ustanovama i pojedincima koji bi trebalo da prokomenatrišu ove navode i nedoumice. Pisali smo mejlove, zvali i slali SMS poruke, ali odgovora nema. Bez komentara ostali su Ministarstvo zdravlja i Zavod za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Pozvali smo i pisali poruke Predragu Konu, Dariji Kisić Tepavčević, Branislavu Tiodoroviću, Mirsadu Đerleku, i Verici Jovanović.
Znake života pokazao je Tiodorović koji nas je uputio na „Batut“. Direktorka „Batuta“ Verica Jovanović nas je zamolila da joj pošaljemo link sa tekstom Ekonomista, to smo učinili, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nismo dobili. A u međuvremenu, rastu i nižu se sumnje i nedoumice.
O tome da sa zvaničnom statistikom o broju preminulih od korone u Srbiji nešto nije u redu uporno su pisali i otkrivali domaći istraživački mediji. Sada je to primetio i britanski Ekonomist koji piše da je na listi 50 zemalja sa „prekomernim smrtima“, Srbija na sedmom mestu, posle Perua, Rusije, Severne Makedonije, Bugarske, Litvanije i Meksika. U periodu od 1. aprila 2020. do 31. januara 2021. godine od korone je u Srbiji umrlo 4.000 ljudi dok broj “prekomernih smrti” iznosi 17.090. Na 100.000 ljudi taj broj “prekomernih smrti” iznosi 247. Predsenik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić za Nova.rs kaže da se orocenjuje kako je realan broj preminulih korone barem dva puta veći od onog koji nam se zvanično saopštava .
“Pričamo o tome odavno. Kada će i da li će se prikupljati dokazi, to ćemo videti najverovatnije kada se ova vlast promeni. Kada sve uzmete u obzir i obradite, procena je da je ta brojka koju nam saopštavaju barem za dva i po puta umanjena u odnosu na realnu”, kaže Panić.
Un ukazuje i na sve posledice koje umanjivanje zvaničnih podataka o broju umrlih može da ima.
“To pravi probleme i epidemiolozima da odrede prave mere. Ipak, ono najbitnije je da su građani dovedini u zabludu da situacija nije ozbiljna koliko jeste, pa se zato ponašaju komotnije i dolazi do ovoga što se dešava. Posledica je i to da je antivakserski lobi jak, a država dozvoljava da se to dešava”, primećuje Panić.
„Nije se mnogo promenilo od samog početka, samo su nadležni postali malo veštiji ili bezobzirniji. Sada već i oni prihvataju da te brojke nisu kako treba, ali i dalje se spekuliše sa brojevima i to u značajnom obimu”, zaključuje Panić.
Iskusni epidemiolog Zoran Radovanović. Naš sagovornik upozorava na fenomen „svesnog krivotvorenja podataka“.
„The Economist navodi razloge prividno manjeg umiranja od kovida 19 koji su posledica nenamernih propusta u evidentiranju. Ti argumenti stoje, ali mi smo u Srbiji nesavršenostima administrativne prirode dodali jedan nov kvalitet: svesno krivotvorenje podataka. Odstupanja od istine bila su takvih razmera da sam ih letos nazvao najvećom podvalom u preko 800 dugoj istoriji srpske medicine” preimećuje Zoran Radovanović.
On primećuje da je reč o našoj patološkoj potrebi da se sebi i svetu predstavljamo boljim nego što jesmo.
„Efekat tog marifetluka je više otužan nego komičan, kao kad se stara frajla nakinđuri na način da samo još više potencira svoje nedostatke. Podvalu je još u junu do kraja raskrinkao BIRN. Argumentacija je bila toliko ubedljiva i neoboriva poput mata u šahu, tuša u rvanju ili nokauta u boksu. Zdravstvene vlasti iz toga nisu izvele pouku, pa su nastavile da se brukaju na sve providnije načine“, kaže Radovanović.
On se priseća i letošnjeg talasa panemije, svih nelogičnosti u podacima koji su nam tada iznošeni.
„Sećamo se letošnje instrukcije nadležnih da tokom dugih 35 dana broj umrlih ne sme da pređe jedan. Verovatnoća da se brojevi prirodno poređaju na zvanično prikazani način bila je jedan na skoro četiri miliona! Slične intervencije neke „božje ruke“ su se uporno ponavljale, pa je tokom mesec dana ove godine odlučeno (!?) da broj umrlih varira u uskim granicama 15+/-1, odnosno retko +/-2. Pandemija bi morala da se ponovi četiri milijarde puta (!) da bi se jednom zabeležila tako neobična raspodela umiranja. Time smo daleko zašli u oblast fantastike“, konstatuje Radovanović.
On navodi da je od kovida 19 tokom kalendarske 2020. godine umrlo 3211 osoba, a višak smrtnosti u odnosu na prethodnu godinu (slično važi i za višegodišnji prosek) je skoro 14.000.
„Vrlo je verovatno da je pandemija u Srbiji odnela 2,5-4 puta više života nego što pokazuje zvanična statistika. U istoj ili većoj meri razlikuju se zvanični i procenjeni brojevi testiranih PCR metodom i obolelih. Suština je u pravljenju razlike između nesavršenosti statistike smrti i svesnog šibicarenja sa ciframa. Prvo je oprostivo, a drugo nije“, zaključuje Radovanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare