"U Srbiji su od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244 – saznaje BIRN na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19". Ova vest je krajem juna odjeknula kao bomba. Na tu detonaciju još nemamo odgovor naših zvaničnih organa - obećali su nam temeljnu analizu, ali, po svemu sudeći, na to ćemo morati da sačekamo kraj pandemije. U međuvremenu, o tome da sa srpskom statistikom o broju umrlih nije baš sve kako treba ukazuju i svetski mediji: postali i smo jedna od tema britanskog Ekonomista.
Ovaj mediji svetskog glasa piše da na listi 50 zemalja sa „prekomernim smrtima“, Srbija je na sedmom mestu, posle Perua, Rusije, Severne Makedonije, Bugarske, Litvanije i Meksika. U periodu od 1. aprila 2020. do 31. januara 2021. godine od korone je u Srbiji umrlo 4000 ljudi dok broj “prekomernih smrti” iznosi 17.090. Na 100.000 ljudi taj broj “prekomernih smrti” iznosi 247.
Nekoliko razloga je za to, navodi Ekonomist. Prvi je da zvanične statistike u mnogim zemljama isključuju žrtve koje pre smrti nisu testirane na koronu, što može da bude veliki broj u mestima gde se ne testira mnogo. Drugi razlog je što bolnice i birokratija danima, čak i nedeljama ne procesuiraju smrtovnice, zbog čega dolazi do zastoja u podacima. A treći razlog je što je pandemija otežala lekarima lečenje pacijenata sa drugim simptomima i obeshrabrila ljude da odlaze u bolnice iz straha da se ne zaraze što je indirektno moglo da izazove skok broja umrlih od drugih bolesti osim korone.
Jedan način da se pobroje ovi metodološki problemi je upotreba mere poznate kao „prekomerna smrt“: uzima se broj ljudi koji umiru od bilo kog drugog razloga i poredi se sa istorijskim prosekom poslednjih godina. Ekonomist je koristio statističke modele kako bi predvideli broj smrti koji bi svaka zemlja da je situacija „normalna“ registrovala 2020. godine.
Prema saznanju BIRN-a, broj zaraženih poslednjih dana prošle nedelje kretao se između 300 i 340 dnevno, što daleko nadmašuje zvanične podatke od 97 novoobolelih, piše BIRN na sajtu javno.rs.
Podatak o broju zaraženih nalazi se u tabeli pod nazivom “Izveštaj za Vladu”, koja se pravi na osnovu pomenutog informacionog sistema. Tabela sadrži tri podatka – broj testiranih i pozitivnih u poslednja 24 sata, broj preminulih koji odobrava ministarstvo zdravlja, kao i zauzetost kreveta po bolnicama.
Najveća razlika u broju umrlih primećena je u Kliničkom centru Niš gde je prema zvanično objavljenim podacima umrlo 77 pacijenata. Podaci iz informacionog sistema u koji je BIRN imao uvid pokazuju brojku od 243 preminulih čiji je rezultat testa označen kao pozitivan, što je razlika od 166 mrtvih. U KBC Dragiša Mišović broj umrlih je „smanjen“ za 55 (39 zvanično saopšteno, 94 u informacionom sistemu), KBC Zemun zvanično ima 32 umrla pacijenta, dok se u sistemu nalaze podaci o 88 preminulih (razlika od 56), dok KBC Zvezdara zvanično ima 14, a u sistemu za 45 više – ukupno 59 mrtvih.
U ostalim bolnicama razlike su nešto manje, pa je kod KBC Srbija razlika 17 pacijenata (zvanično saopšteno 33, u bazi 50), za KBC Kragujevac je zvanično rečeno 23, dok u sistemu ima 31 (razlika osam), itd. Za 29 pacijenta nije navedeno u kojoj su bolnici izdahnuli.
Podaci pokazuju da broj smrtnih ishoda kreće da raste krajem marta, da vrhunac dostiže sredinom aprila i ostaje stabilan do kraja meseca.
Upravo je poslednjeg dana marta, kao i 1. aprila na mobilne telefone svih građana Srbije stigla SMS poruka u kojoj je stajalo da je situacija dramatična i da se “približavamo scenariju iz Italije i Španije”.
Prvi smrtni slučaj u bazi registrovan je 19. marta. Najviše smrtnih ishoda bilo je sredinom aprila kada je u proseku umiralo po 20 ljudi na dan koji su u bazi označeni kao pozitivni na virus, pokazuju podaci iz informacionog sistema.
Dvanaestog aprila preminule su 23 osoba, dok je zvanično saopšteno šest. Dan kasnije krizni štab je saopštio da je preminulo pet pacijenata, dok ih je u sistemu bilo 23, slično kao i 15. aprila kada je rečeno da je petoro priminulo, iako sistem pokazuje da ih je bilo 20 – za 15 više.
Podaci iz informacionog sistema u koje je BIRN imao uvid sadrže redni broj pacijenta, datum rođenja pacijenta kao i kolone koje se odnose na rezultate testa svakog od njih, datum poslednjeg pozitivnog testa, datum smrti i naziv bolnice, odnosno kliničkog centra u kome je pacijent preminuo. Novinari nisu imali pristup ličnim podacima ovih pacijenata.
U poslednjoj koloni pod nazivom „Potvrdilo Min zdravlja“ na pedeset mesta uz podatke o pacijentima stoji oznaka „Da”. BIRN je nekoliko puta zvao ministra zdravlja Zlatibora Lončara, ali se on nije javljao niti je odgovorio na našu sms poruku u kojoj smo zahtevali da nam objasni šta je značenje ove kolone u pomenutoj tabeli.
BIRN je uradio detaljnu analizu podataka iz informacionog sistema, selektujući lica koja su preminula i čiji je rezultat testa označen kao pozitivan.
Među podacima se nalazi ukupno 1081 preminula osoba čiji se rezultati testa vode u jednom od sledećih statusa: pozitivan na koronu (632), negativan (355), nepoznat (83), uzorak nije pronađen (8), neodređen (2), dok je u jednom slučaju kolona bila prazna.
Obradio sam podatke do juna meseca – tri puta je bilo više smrtnih slučajeva od kovida 19 nego što je bilo pismeno prijavljeno, priznao je epidemiolog dr Predrag Kon krajem septembra.
„Smrtni slučajevi ne mogu precizno da se iskazuju, a to sam već objašnjvao, ukoliko ne prođe određeni period. Tek za dva meseca vraćaju se nazad podaci koji su upisani u takozvanoj potvrdi o smrti. Potvrda je deo obrasca u skladu sa zakonom“, istakao je dr Predrag Kon.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je sve to negirao. „Odgovorno kažem, kao resorni ministar, da ta informacija, da je umrlo tri puta više ljudi (od kovida) nije tačna“, kazao je Lončar i obećao temeljnu analizu
Ubrzo je i Kon samog sebe demantovao..
„Dakle, radi se o proceni, a ni u kom slučaju o nečemu što je pouzdano. Ne možemo govoriti ništa drugo nego koliko je bilo smrti u određenom periodu i upoređivati sa ukupnom smrtnošću ranije… Tu se javlja taj broj koji je veći što smo u realnom vremenu imali prijavljeno. To znači da je vrlo moguće da je bilo znatno više smrti. To su dva broja – 345 i 118 koji je prijavljen. Bolje da nisam rekao tri puta više. Ne može na celu Srbiju da se primeni ta procena”, izjavio je danas Kon na konferenciji za medije Kriznog štaba“, rekao je Kon.
Tresla se gora, a rodili su novi talasi zaraze i novi preminuli. Približavamo se cifri od 5.000 preminulih, ali se ne približavamo istini.
Ostalo je obećanje koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao u oktobru. Čekamo…
„Srbija će uraditi kompletnu reviziju za svaku smrt, za svakog čoveka, da vidimo kako to izgleda. A to će da rade kliničari. Ponosan sam na sve lekare, niko od nas nije slagao nijednu jedinu reč“, najavio je još u oktobru šef države.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar