Marko, jedan od lekara koje Srbija nije uspela da zadrži

"Nisam našao nijedan razlog zbog kojeg bih se vratio nazad", kaže za Nova.rs ovaj stručnjak kojem se u Sloveniji rodilo i dvoje dece."Svako iz svojih razloga ostaje ili odlazi, zavisi ko šta želi. Svi, pre nego što odu, se pozanimaju šta je i kako je tamo gde misle da odu. Onda stave sve na papir i odluče, tako sam i ja. U Sloveniji plate nisu tako visoke kao u nekim drugim zemljama, ali su više nego u Srbiji. Ipak, meni je Slovenija lepa za porodični život, zato što je to uređena država koja može mnogo toga da pruži. Relativno je mala, sve je blizu, imaš i more i planine, šta god te zanima. Ono što je za nas, iz Srbije, dobro, to je što je blizu Beograd, pa mogu na vikend da "skoknem na kafu i vidim roditelje", priča nam Marko.Slovenija mu je pružila priliku da se usavrši, a to je upravo ono što mu Srbija nije omogućila."To što mi u Sloveniji radimo u Opštoj bolnici u Novom Mestu, koja je sekundarna ustanova, je na jako visokom nivou i mislim da sam na specijalizaciji, koje sam deo proveo u Ljubljani, stekao više znanja, nego što bih stekao u Srbiji, jer je totalno drugačiji pristup edukaciji mladih lekara”, objašnjava dr Kužnik.Zadovoljan je uslovima rada, mada smatra da nigde u zdravstvu "ne cvetaju ruže"."U Srbiji, što se ginekologije tiče, ne rade svi laparoskopske operacije, čak ni u tercijarnim ustanovama. U Sloveniji se mnogo više radi ta minimalno invanzivna hirurgija, nego u Srbiji. Ipak, i u Sloveniji je problem manjak kadra, i lekara i sestara. Jako je naporno. Mada, u ovom trenutku, dok traje pandemija, jako je teško i porediti, ništa ne radi normalno, sve je drugačije nego što bi bilo da su neki normalni uslovi", tako izgleda raditi u slovenačkom zdravstvenom sistemu.Neizbežna tema - "korona" i funkcionisanje zdravstvenog sistema tokom pandemije."Isto kao i u Srbiji, svi se trudimo i dajemo svoj maksimum, ali u kovid zonama rade lekari koji nisu stručnjaci za tu oblast. Moraju svi sve da pokrivaju zbog manjka kadra. Nijedan zdravstevni sistem nije predvideo da ima toliko puno medicinskog osoblja i lekara, koji se baš time bave, ovo je ipak vanreda situacija", opisuje Marko.U Sloveniji, za razliku od Srbije, broj obolelih opada, pa lagano popuštaju mere. Polako se sve otvara: otvorene su škole, vrtići, tržni centri, saloni, teretane, a od prošle nedelje su i bašte kafića otvorene, ali je još uvek na snazi policijski čas od devet uveče do šest časova ujutro."Kada je reč o merama, postoje faze u odnosu na broj zaraženih i hospitalizovanih. Postoje crna, crvena, narandžasta, žuta i zelena faza. Sve regije su sada u narandžastoj, a neke već u žutoj fazi", navodi naš sagovornik i dodaje da se, prema njegovom utisku, u Sloveniji više nose maske, nego u Srbiji.Ipak, primećuje on, postoji i sličnost između Srbije i Slovenije, a to su pojedine zbunjujuće i kontradiktorne mere."Puno je shizoidnih odluka. U jednom trenutku ne mogu da se nose marame preko lica, da nisu adekvatna zaštita i da moraju da se koriste maske, da bi posle nedelju dana bilo odlučeno da može i bez maski na otvorenom prostoru. Posle toga ti nije jasno ko uopšte donosi tako kontradiktorne odluke u roku od nekoliko dana", zaključuje naš sagovornik.Za kraj on ističe da je jedini izlaz iz ove situacije vakcinacija, koja se u Srbiji uspešno sprovodi, čak i bolje nego u Sloveniji.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram