Marinović: Građani teško ostvaruju prava, Poverenik nema dovoljno ovlašćenja

Pravo na slobodan pristup informacijama prepoznato je kao važan antikoruptivni alat. Kolika je svest naših građana o tome i da li je tokom pandemije bilo ograničeno pravo na pristup informacijama?Svest naših građana o značaju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi vlasti, nažalost, još uvek nije na dovoljno visokom nivou a ovo posebno važi za prepoznavanje ovog prava kao snažnog alata u borbi protiv korupcije. Zato će podizanju svesti građana o značaju ovog prava i načinu njegovog ostvarivanja Poverenik i njegova služba u budućem periodu posvetiti posebnu pažnju. Što se tiče mogućnosti ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja tokom pandemije ocena je da, uprkos činjenici da su usled objektivnih razloga uzrokovanih onemogućavanjem normalnog funkcionisanja većeg broja organa vlasti (najdrastičniji primeri su domovi zdravlja, bolnice i ostale zdravstvene ustanove, kao i prosvetne ustanove) rokovi za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja za vreme trajanja proglašenog vanrednog stanja bili odloženi, ovo pravo nije bilo ni suspendovano ni ograničeno. Za ovaj period karakteristično je da se pojavila veća potreba za dobijanjem određenih specifičnih vrsta informacija koje se tiču zdravlja kao što su informacije o dostupnosti i nabavci neophodne medicinske opreme i medicinskih sredstava, raspoloživih mesta u bolnicama, broju zaraženih i preminulih i sličnih. Za svo vreme trajanja pandemije Poverenik je izdao veći broj saopštenja sa ciljem da upozna građane sa njihovim pravom na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i načinu ostvarivanja tog prava a tome je posebno značajan doprinos dao Forum o dostupnosti informacija u doba koronavirusa koji je Poverenik organizovao u saradnji sa USAID-ovim Projektom za odgovornu vlast.Koliko građani koriste ovo pravo, da li ga više koriste novinari, udruženja ili sami građani?Građani spadaju u najbrojniju grupu tražilaca informacija od javnog značaja a i najveći broj žalbi na postupanje organa vlasti izjavljeno je upravo od strane građana. Za njima slede udruženja a zatim novinari i predstavnici medija. Primera radi, u 2020. godini od ukupnog broja rešenih žalbi 63,37% bilo je podneto od strane građana, 12,75% od strane udruženja i 11,16% od strane novinara i predstavnika medija a preostale žalbe od svih drugih tražilaca informacija. U 2021. godini, zaključno sa 30.11.2021. godine od ukupnog broja rešenih žalbi 66,7% podneto je od strane građana, 13,3% od strane udruženja i 8,1% od strane novinara i predstavnika medija. Ove činjenice govore u prilog zaključka da, uprkos još uvek nedovoljnoj svesti o značaju prava na pristup informacijama od javnog značaja, upravo su građani ti koji najbolje prepoznaju antikoruptivni potencijal ovog prava.Koliko je u ovoj godini bilo žalbi u vezi sa antikoruptivnim temama kao što su raspolaganje javnim sredstvima i javne nabavke?U periodu od 01.01.2021. do 30.11.2021. godine Poverenik je primio ukupno 4820 žalbi na postupanje organa vlasti po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, od kojih se 42,6% odnosilo na raspolaganje budžetom (kao što su informacije o platama, donacijama, sponzorstvima...) a 1,7% na javne nabavke.Da li će najnovije izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja doprineti većoj efikasnosti borbe protiv korupcije i na koji način?Izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su stupile na snagu 16.11.2021. godine a primenjuju se od 16.02.2022. godine trebalo bi da doprinesu znatno većoj efikasnosti samog zakona a to će značiti i veću efikasnost borbe protiv korupcije. Razlog tome je činjenica da su izmenama zakona uspostavljene mnoge značajne promene koje za cilj imaju veće ostvarivanje i olakšano sprovođenje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja a najznačajnije od njih su davanje znatno većih ovlašćenja Povereniku, precizno propisivanje postupka za dobijanje informacija od značaja, propisivanje kazne za nepostupanje po zahtevu i druge. Uz navedene, jedna od najznačajnijih izmena se sastoji u povećanju broja organa vlasti na koje se primenjuje zakon i koji imaju obavezu da izrade informator o svom radu i da ga javno objave i ažuriraju. I sam informator je pretrpeo značajne izmene u smislu povećanja broja podataka koji moraju biti javno objavljeni a posebno onih podataka koji se odnose na trošenje sredstava iz budžeta i na sprovođenje javnih nabavki, što će, svakako, u velikoj meri doprineti povećanju transparentnosti rada organa vlasti i efikasnijoj borbi protiv korupcije.Kakva je vaša saradnja sa drugim antikoruptivnim i nezavisnim telima?Kao nezavisan državni organ samostalan u svom radu, Poverenik sarađuje sa drugim antikoruptivnim telima a posebno sa drugim nezavisnim organima poput Zaštitnika građana i Poverenice za ravnopravnost. Ova saradnja se odvija u različitim formama, kroz održavanje povremenih sastanaka, okruglih stolova, tribina, učešće na skupovima koje organizuju ta tela i na drugi način. Još veći značaj za borbu protiv korupcije ima postupanje Poverenika kao drugostepenog organa u postupku slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja koji se vodi po žalbi antikoruptivnih tela, nezavisnih organa, udruženja građana i novinara koji se bave borbom protiv korupcije.Koji su najveći izazovi sa kojima se Vi kao Poverenik suočavate kada je reč o pristupu informacijama od javnog značaja?

Najveći izazovi sa kojima sam se kao poverenik suočio od stupanja na funkciju (juli 2019. godine) do danas su posledica nesavršenosti normativnog okvira što je dovelo do toga da bude značajno otežano ostvarenje prava građana na slobodan pristup informacijama od javnog značaja usled nemogućnosti efikasnog prinudnog izvršenja konačnih rešenja Poverenika i nedovoljnih ovlašćenja Poverenika kako bi mogao na efikasan način da zaštiti ovo pravo građana, sa jedne strane, kao i pojava sve većeg broja slučajeva zloupotreba ovog prava, sa druge strane. Uveren sam da će veći deo ovih izazova i problema biti rešen izmenama zakona čija primena počinje u februaru sledeće godine.Na koji način možemo podstaći građane da budu više upoznati sa radom vaše institucije, kao i mehanizmima koji su im na raspolaganju?Svaka vrsta pomoći koja vodi boljem upoznavanju građana sa radom Poverenika i njegove službe je više nego dobrodošla. Tu pomoć mogu pružiti gotovo svi ali najviše mediji (izveštavanjem o radu Poverenika i njegove službe), lokalna samouprava, prosvetne ustanove kao i razna udruženja koja se bave temama dostupnosti informacija od javnog značaja, borbom protiv korupcije, zaštitom  životne sredine i drugim temama od značaja za ostvarenje i zaštitu ljudskih prava i bolji život građana. Sa druge strane, i Poverenik će se više posvetiti edukaciji građana o značaju i načinu ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja održavanjem velikog broja obuka, okruglih stolova i tribina poseban, viši, kvalitet upoznavanja građana sa njihovim pravima će biti moguće ostvariti kada Poverenik uspostavi svoje kancelarije i u drugim gradovima Srbije čime će dostupnost Poverenika svim građanima biti približno jednaka.BONUS VIDEO: ZAŠTO TABLOIDI "RATUJU" PROTIV POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA? 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zatotabloidi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2694168"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram