U slučaju sprovođenja projekta "Jadar" i otvaranja rudnika uz najavljenu upotrebu velike količine hemije u Loznici i njenom okruženju se mogu očekivati velike promene, a ljudi neće imati od čega da žive, kaže za portal Nova.rs, Vladan Jakovljević iz tog grada.

Prema njegovim rečima, poljoprivreda i turizam će biti u izumiranju u onolikoj meri u kojoj se bude širilo i pojačavalo zagađenje, a samim tim će mnoge porodice ostati bez egzistencije.

Lozničani su zabrinuti.

„Sigurno će se povećati migracija stanovništva. Cena nekretnina će biti u opadanju. Bojim se da će broj obolelih, od raznih vrsta bolesti, biti povećan. Jednom rečju naš grad će doživeti sudbinu ostalih rudarskih gradova“, ocenio je Vladan Jakovljević.

Istog stava je Marija Alimpić iz udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“. Prema njenim rečima, otvaranje rudnika bi imalo nezamislive posledice ne samo po loznički i rađevski kraj nego po mnogo šire područja, jer su iskustva iz sveta su pokazala da se uticaj rudnika oseća i na 200 kilometara od samog rudnika.

„Ono što posebno zabrinjava u našem slučaju je da litijum-bor u ovom obliku u kom se nalazi kod nas nije pronađen nigde u svetu niti je kao takav ekploatisan, tako da za ovaj slučaj nemamo odgovarajući parametar. Ono što sigurno znamo je da je hemijski toliko stabilan da će za njegovu preradu biti potrebna ogromna količina vode i hemijskih jedinjenja poput stotina tona koncentrovane sumporne kiseline i fluorovodnične kiseline samo na sedmičnom nivou“, navodi Alempijević.

Tehnička voda će, ukazuje, biti izbačena u Jadar čime će doći do zagađenja podzemnih i površinskih voda. Usled velike količine vode potrebne za obradu postavlja se pitanje da li će vodosnabdevanje građana biti redovno u sušnim periodima, kao i šta će se dešavati sa rekom Jadar i velikom količinom vode koju će morati da primi u kišnim periodima.

Ovo će direktno uticati na poljoprivredu i na celokupno stanivništvo. Naše poljoprivredne proizvode nećemo moći više da koristimo za ishranu ljudi ni životinja, a ni da prodajemo više, smatra ona.

Usled isparenja hemijskih jedinjenja, ali i najsitnijih čestica prašine koje će se oslobađati usled prerade a koje će zasigurno sadržati ostatke i hemijskih jedinjenja, ali i čestica ruda vazduh će biti neminovno zagađen što će pogubno uticati na zdravlje građana, ocenjuje Marija.

„Život u našem gradu i okolini bi bio nemoguć. Primera napuštenih gradova usled rudarskih aktivnosti imamo širom sveta, ali i kod nas. Imamo priliku da vidimo kakav je život u Boru i okolini, odakle su ljudi primorani da se iseljavaju. Međutim, ovako nešto ne bi bilo novo za Loznicu. Na samo desetak kilometara je Zajača gde je nekad bio rudnik antimona a posledice se osećaju i danas. Jalovište do danas nije sanirano, pokriveno je nekom vrstom plastične cerade, a jalovina i dalje curi i uliva se u Štiru koja teče kroz sam centar Loznice“, ističe ona.

Zajača koja je svojevremeno imala bazen, bioskop i obećanja za svetlu budućnost sada je jedno tužno mesto u kome se deca rađaju sa olovom u krvi, navodi Marija.

„Verujem da ukoliko do otvaranja rudnika dođe posledice će biti daleko veće i strašnije od toga što i dalje imamo u našoj okolini. U pitanju je projekat ogromnih razmera koji će uticati i na okolne gradove, Šabac, Valjevo… Nema sumnje da će biljni i životinjski svet trpeti i vremenom nestajati. Zar je malo što imamo Bor, Smederevo i ostale upitne projekte u zemlji? Fabrika se može zatvoriti, ali rudnik ne i to jasno vidimo na primeru Zajače“, zaključila je Alimpić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram