Projekat "Jadar" - Investicija veka ili ekološka katastrofa

Naime, stručnjaci ove anglo-australijske korporacije sproveli su višegodišnja istraživanja minerala jadarit (natrijum-litijum-borosilakat) i pronašli ga u slivu reke Jadar po kojoj je i ime dobio.Povodom, kako su preneli mediji u februaru, uspešnog završetka geoloških istraživanja "Rio Tinto" je posetila i predsednica Vlade, Ana Brnabić i ocenila da je ovaj poduhvat važan ne samo za Loznicu, već za čitavu zemlju. Ona je tom prilikom izrazila očekivanje da će izgradnja hemijskog postrojenja početi krajem sledeće godine.

Međutim, sa tim se nisu saglasili brojni žitelji Loznice koji tvrde da ih, ukoliko dođe do izgradnje i eksploatacije, očekuje ekološka katastrofa.Miodrag Stanišić iz Osečine kaže da će iskopavanja u rudniku uticati na zagađenje životne sredine, te da će biti više štete nego koristi, i dodaje da je učestvovao na protestima protiv izgradnje."Od budućeg rudnika smo udaljeni vazdušnom linijom oko 15 kilometara, to je plodna ravnica i poslednjih godinu i po dana tri četiri puta sedmično se sprovode istraživanja od strane predstavnika preduzeća 'Rio Tinto' koje planira litijum-bor projekat. Jalovište je planirano u slivu reka Kolubare i Korenite i biće visine 40 metara. To praktično znači da će biti na otvorenom, a sav otpad će se odlagati na površinu zemlje", priča on zabrinuto za Nova.rs.Stanišić naglašava da se informisao na stranim sajtovima o tehnologiji crpljenja rude za koju svi pokazatelji govore da je poprilično prljava, a mogućnost ekološkog akcidenta veoma visoka. On pretpostavlja da su brojni građani neobavešteni i neinformisani o svemu, pa zato i ćute."Ja sam po struci ekonomista i smatram da će i ti efekti biti jako loši, rudari su slabo plaćeni i ne verujem da ćemo imati koristi od toga", zaključio je Stanišić.Istog stava je i Vladan Jakovljević koji kaže da za njegovu petočlanu porodicu nije postojala mogućnost zaposlenja u rodnoj Loznici, pa je krenuo da se bavi pčelarstvom.

"Crni, otrovni oblak se nadvio nad mojim pčelama i nad mojom egzistencijom, a nestankom pčela ni stanovnicima jadarskog kraja se ne piše dobro. Napominjem da nisam stranački opredeljen i da je moje NE rudniku lični stav u interesu očuvanja kvaliteta vode, zemlje i vazduha. Jednom rečju zdravlja, naročito naših potomaka", kaže on za naš portal i napominje da je udaljenost od rudnika do pčelinjaka svega 2000 metara.Marija Alimpić iz udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" podseća da je "Rio Tinto" 2004. godine u dolini Jadra otkrio depozite borata i litijuma, koji se nalaze na listi "kritičnih sirovih materijala". Prema njenim rečima, tokom više od 15 godina istraživanja, kompanija je zadržala pod velom tajnosti tehničke, ekološke i društvene uticaje projekta, iako tvrde da uključuju lokalno stanovništvo. Kompanija predstavlja jadarit kao jednistven mineral i tvrde da su razvili posebne tehnike obrade, a pri tom ništa od toga ne otkrivaju..."Tokom celog ovog perioda kompanija ima podršku države, a 2017. država i 'Rio Tinto' su potpisali Memorandum o razumevanju o Projektu Jadar i fazama istraživanja. U javnost su konačno stigle informacije kada je Vlada objavila nacrt Prostornog plana označivši ovaj predeo kao "predeo za specijalnu upotrebu" i rudna istraživanja u novembru 2019. godine.Marija Alimpić Foto: Privatna arhivaNakon perioda javne konsultacije (koja nije bila javna, tj. nekolicina je bila obaveštena, a ne sveukupno stanovništvo), plan je konačno usvojen tokom vanrednog stanja zbog KOVID-19 ove godine.Lokalna zajednica je iz Plana saznala da je rudnik biti na samoj obali reke Korenite koja se uliva u Jadar, i da se podzemna iskopavanja protežu ispod korita obe reke. Pored reke će biti flotacija koja će koristiti 100 vagona sumporne kiseline, natrijum hidroksida i hlorovodonične kiseline", navodi Marija Alimpić.Ona ukazuje da je zona rudnika je jedva 2 kilometra južno od međunarodnog važnog područja ptica i bioraznolikosti na planinama Iverak i Cer. Rudnik će, naglašava, crpeti vodu iz Drine, 20 kilometara nizvodno, procenjuje se oko 1000 tona dnevno, a preocesuiranu tehničku vodu (oko 2000 tona dnevno) izbacivati u Jadar. Deponija se planira 20 kilometara jugozapadno od reke Štavice, a u planu je i seča skoro 200 hektara šume da bi se odložile stotine hiljada ili milioni tona otpada - jalovine. Očekuje se da će tu biti odloženo 200 kamiona otpada dnevno, ukazuje ona.U zoni rudnika se nalazi staro arheološko nalazište od izuzetne važnosti - Paulje, a par metara od flotacije i najveća svetinja ovog kraja, crkva Sv. Georgija u Nedeljicama. Na nekoliko mesta u ovom Prostornom planu se nalaze mesta od uzuzetne istorijske i kulturne važnosti, lista je duga, objašnjava Marija.

"Zato smo u junu tekuće godine osnovali udruženje 'Zaštitimo Jadar i Rađevinu'. Deo smo Koalicije sa održivo rudarstvo. U avgustu ove godine objavili smo proglas apelujući na zemljoradnike da ne podležu pritisku kompanije i da ne prodaju svoja imanja. Protesti su svakako planiraju, kao i druge aktivnosti. Lokalne vlasti su u potpunosti na strani 'projekta' a korumpirana Vlada uz mnogo truda ga podržava. Trenutno ostvarujemo saradnju sa ekološkim i građanskim pokretima u Srbiji i van zemlje", naglašava sagovornica Nova.rs.Jadarit je, podseća, hidroksid-natrijum-litijum-borosilikat i potreban je koktel toksičnih hemikalija kojima bi se preveo u litijum karbonat koji tržište traži. Taj koktel hemikalija će završiti u okolini zagađujući tlo, površinske i podzemne vode, ali i vazduh, koji nam je već prezagađen.Nepovoljni uticaj rudnika litijuma se proteže i do 200 kilometara od samog rudnika, kako su pokazala iskustva iz sveta. Potrošnja vode za izdvajanje rude je 500 puta veća od same rude. Te vode će biti zagađene, zagađivaće podzemne i površinske vode, a zemljište će podleći erozijama i klizištima, smatra Marija Alimpić."Rudnik će raditi dvadesetak godina, a posle ostaje uništena priroda i pustoš. Za svaki kilogram litijuma deponovaće se 50 kilograma otrovne šljake čime će se Srbija pretvoriti u industrijsku deponiju Evrope. Plodno Podrinje i Mačva više neće biti zdravo zemljište ni za poljoprivredu ni za život. Koliko se to Srbiji isplati, imajući u vidu da će sva ruda biti u vlasništvu 'Rio Tinta'? Naša zemlja od ovoga neće imati koristi, a dobiće ogromnu ekološku nenadoknadivu katastrofu", ocenila je ona.Na naše pitanje da li su razgovarali sa nadležnim licima iz ovog preduzeća o problemu zagađenja ona odgovara potvrdno, ali dodaje da im je prilikom svakog kontakta sa njima skrenuta pažnja da je sve označeno kao POSLOVNA TAJNA, odnosno da ne smeju u javnost iznositi nikakve informacije.Na sastanku sa predstavnicima kompanije Rio Sava održanom 23. septembra nisu mogli da dobiju ni jedan jedini odgovor na postavljeno pitanje, iako se radi o informacijama od javnog značaja."Stav udruženja 'Zaštitimo Jadar i Rađevinu' i Koalicije za održivo rudarstvo je jedinstven i isključiv: NE rudniku. Devetnaestog oktobra partijski glasači u Skupštini grada Loznica izglasali su usvajanje Prostornog plana za novu trasu puta koji će služiti samo budućem investitoru, nadamo se nepostojećeg rudnika - iako su meštani apelovali na odbornike da za ovakav Plan ne glasaju, jer će im novi put presecati parcele, dvorišta i onemogućiti normalan život i rad. Svi stanovnici Jadra i Rađevine, koji imaju i trunku savesti i morala su shvatili da se protiv ovakve katastrofe u najavi moramo boriti svim snagama", zaključila je Marija u razgovoru za Nova.rs.Na pitanja zabrinutih žitelja Loznice potražili smo odgovor u preduzeću "Rio Sava Exploration" d.o.o iz Begrada, koje je ćerka firma korporacije "Rio Tinto" zadužena za poslovanje u Srbiji, ali do zaključenja teksta niko se nije javio na naše telefonske pozive.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram