Borimo se skoro dve godine da deca lekara preminulih od kovida-19, od Lekarske komore Srbije (LKS), koju mi plaćamo, našim članarinama, dobiju stipendije za školovanje dok god ne završe sve željene škole, i to je minimum koji smo tražili, a Komora nam je svima sada “zabola nož u leđa”, izvan sebe od besa za “Novu” priča prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti u penziji i članica Ujedinjenih protiv kovida. Ovo udruženje se od početka pandemije bori za bolje uslove i prava kolega i njihovih porodica, posebno onih koji su radili u crvenim zonama, ali nažalost bez podrške LKS.
Pročitajte još:
U septembru 2020. Skupština LKS donela je odluku da porodicama lekara preminulih od kovida-19 dodele jednokratnu pomoć od 100.000 dinara.
“To je bila pravedna i dobra odluka, međutim nedovoljna. Iza naših umrlih kolega koji su izgubili živote boreći se za svoje pacijente, ostala su maloletna deca. Da bi ostvarili jednokratnu pomoć od 100.000, članovi porodice preminulog lekara, treba da prilože smrtovnicu, otpusnu listu iz bolnice, kompletnu dokumentaciju da je bio član LKS i potvrdu da je ležao u bolnici i bio na kiseoničkoj potpori. Samo ukoliko su ti kriterijumi ispunjeni, porodica dobija pomoć od 100.000 dinara. Nakon toga je LKS briše iz sistema i sa njima nema više ništa. Mi međutim nismo želeli da na tome ostane, jer znamo da LKS ima mogućnost za mnogo više”, naglašava prim. dr Plavšić.
Lekarska komora Srbije godišnje samo od članarina prihoduje čak dva miliona evra.
“Od te ogromne sume, tražili smo da se izdvoji deo za svu decu lekara preminulih od kovida i da im se finansira školovanje do završenog fakulteta, za one koji budu studirali. Svi lekari, članovi, svakog meseca odvajaju 0,8 odsto od plate, za članarinu u LKS. Gde taj novac posle odlazi, ne znamo, ali imamo određene pretpostavke. Naše je pravo da tražimo da deo novca bude preusmeren na decu naših kolega, odnosno u Fondaciju za stipendiranje dece preminulih zdravstvenih radnika, koja bi nosila ime “Nenad Maksimović”, po našem umrlom kolegi, anesteziologu. Ta suma, koju bi im dodeljivali nema nikakve veze sa jednokratnom pomoći porodicama. Više puta smo od januara 2021., do danas, slali molbe i dopise u LKS sa ovim zahtevom, ali nas nisu udostojili odgovora”, kaže doktorka.
Kada su se konačno javili iz LKS, objasnili su, naivno, da ne znaju na koji način da sprovedu traženu stipendiju.
“Rečeno nam je da oni ne znaju kolika bi to suma bila, kako bi je davali, po kom sistemu i dobili smo tako neke odgovore, koji su inače lako rešivi. Ponudili smo im da naš pravni tim pomogne, ali odbili su. Neko vreme ih nismo pritiskali, a onda smo ponovo počeli da tražimo stipendiranje, nakon smrti doktorke Ane Čoporde, u januaru 2022., iza koje je ostalo malo dete. Peticiju je potpisalo oko 1.600 lekara i više od 6.500 građana. Predali smo je u LKS i opet nismo dobili nikakav odgovor”, priča prim. dr Plavšić.
U međuvremenu, promenilo se rukovodstvo Komore i doneta je nova odluka. Po toj odluci nijedno dete od 147 lekara preminulih od kovida, neće imati pravo na pomoć Lekarske komore Srbije.
“Onda je postalo još gore. Vrlo je sumnjivo i postavljanje direktora Komore na to mesto, ali u to ne smemo da se mešamo. Oni su nezavisno telo koje nikome ne polaže račune, ni državi, ni nama kolegama, lekarima, koji ih plaćamo. Šok je usledio šestog septembra kada su objavili dokument kojim se proširuje lista pomoći porodicama umrlih od kovida. Iako se kovid praktično nigde ni ne pominje. U tom Pravilniku piše da se deci preminulih lekara dodeljuje godišnja pomoć od 40.000 dinara, do njhove 18. godine, to je oko 3.300 dinara mesečno. U odnosu na sumu koju LKS prihoduje svake godine, ovaj novac je poniženje. Međutim, postoji stavka u kojoj se naglašava da zahtev za ovom donacijom može da se podnese isključivo pod uslovom da dokumentacija bude predata unutar 180 dana, odnosno 6 meseci od smrti lekara. Po tome, nijedno dete preminulog zdravstvenog radnika nema prava čak ni na tih bednih 40.000, jer je, srećom naravno, poslednja doktorka preminula od kovida pre više od 180 dana. Niko od njihove dece ne ispunjava ovaj uslov”, revoltirano priča prim. dr Plavšić.
Svedoci smo lopovluka i bezobrazluka čelnih ljudi u Lekarskoj komori, ističe ona.
“Oni su sami sebi gazde i određuju pravila. Dodeljuju bonove, licence, uzimaju novac od članarina, a potom ga negde i troše, samo još ne znamo gde, iako je činjenica da se unutar Komore stalno putuje, organizuju se konferencije u luksuznim hotelima, a bilo bi lepo da su im plate transparentne, da vidimo koji su to iznosi u pitanju. Dve godine sam se borila i ne znam mogu li dalje, a odluku Komore doživela sam kao snažan udarac u stomak. Izvinjavam se još jednom deci naših umrlih kolega, u ime svih nas”, sa tugom u glasu kaže prim. dr Plavšić.
Zbog proširene odluke o stipendiranju, ali i sporne stavke u istoj, pozvali smo novog direktora Lekarske komore Srbije doktora Miodraga Stanića, koji nam je odgovorio da Komora već daje jednokratnu pomoć porodicama, a da o tako ozbiljnoj temi, kao što su stipendije za decu, ne može da razgovara telefonom, pa da pošaljemo mejl sa pitanjima. Mejl smo, naravno, poslali, ali odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.
Ponovo ubijaju naše kolege
Među decom lekara preminulih od kovida-19 danas ima i punoletnih osoba. Ipak, većina je maloletna i potrebna im je pomoć.
“Naša draga koleginica doktorka Danijela Gordić iz Kraljeva, ostavila je iza sebe tri devojčice. Najstarija je bila šesti razred kada je ona umrla, a dobila je od grada stipendiju do završetka osmog razreda. Druge dve devojčice nisu dobile ništa, ni od grada, ni od Komore. Posle ove odluke LKS, javili su mi se supružnici preminulih kolega i rekli da će bez obzira na spornu stavku konkurisati za tih 40.000 koje sleduju njihovoj deci. Podržavam ih u pokušaju, ali se plašim da će biti odbijeni, da će im iz Komore reći da ne ispunjavaju taj jedan uslov i da ne mogu da dobiju novac, a to će biti kao da naše kolege iznova ubijaju”, kaže prim. dr Plavšić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare