Lekari upozoravaju na dugoročne posledice korone i u slučaju blažih simptoma

Mnogi koji su preležali koronu u vreme omikrona, dakle u poslednjih mesec, mesec i po dana, opisali su je kao težu prehladu ili grip, koja nije izazivala veće zdravstvene probleme, pa čak ni zahtevala upotrebu ozbiljnijih lekova. A kako je bolest prolazila za tri-četiri dana, svi su mislili da je tu kraj...Međutim, domaći i strani stručnjaci upozoravaju da bi i omikron mogao da dovede do postkovid sindroma ili kako ga još nazivaju long kovida.Postkovd i/ili long kovid"Daleko od toga da je omikron bezazlena bolest što su potvrdili i iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ne radi se samo o formi same bolesti. Postoji nešto što još nije potpuno definisano, ali je činjenica da je vrlo često – to je taj postkovid, hronični ili long kovid, dugoročni, koji može da zahvata čitav niz različitih sistema organa, od srca, pluća, poremećaja koncentracije... koji ne moraju nužno da budu povezani sa teškim formama bolesti. Naprotiv, pokazano je da se javlja i kod blage forme", naglasio je za RTS prof. dr Miloš Marković, imunolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.Kako kaže, “još ne znamo sve posledice, jer nije prošlo dovoljno vremena”."Pošto je to dugoročna stvar, hronična, mi još ne znamo u kojoj meri. Možda će long kovid biti i te kako čest posle omikrona, iako je blaga klinička slika", rekao je Marković, prenosi Blic.Fauči: Long kovid ne zavisi od sojaI Entoni Fauči, vodeći američki imunolog i glavni medicinski savetnik Bele kuće, upozorava na opasnost od postkovida i long kovida nakon omikrona.

"Long kovid nastaje bez obzira kojim ste sojem virusa bili zaraženi. Nema nikakvih dokaza da postoji razlika po ovom pitanju između delte i omikrona", rekao je Fauči i dodao da su studije pokazale da i ljudi koji su imali blage i umerene simptome, mogu da imaju dugotrajni kovid. Posebno ako nisu vakcinisani.Problem sa srčanim mišićemSa njim se slaže i kardiolog Predrag Mitrović."Delta i dalje postoji, a omikron je mnogo češći. Ako su lakše posledice narod misli da se radi o težem obliku gripa, pa su neodgovorniji u postkovid periodu, dok delta napada pluća, narod se osili i misli da je običan grip i pravi greške", rekao je Mitrović.On je gostujući na RTS-a istakao primer dana kada su za 24 sata dežurstva imali 145 bolesnika u ambulanti Urgentnog centra, od toga 96 koji su se javili zbog kardiovaskularnih tegoba, od kojih njih 16 je imalo problema sa oboljenjem miokarda, a 10 sa miokarditisom, verovatno posle preležane kovid infekcije."To se uklapa u statistiku koja pokazuje da 10 od 15 bolesnika koji su preležali kovid ima često problem sa srčanim mišićem, odnosno upalu srčanog mišića.Zdrava ishrana i rekreacijaPsihijatar Milan Latas detaljno navodi kako bi trebalo da se ponašaju oni koji su preležali koronu, pa i omikron.

"Zdrava ishrana, rekreativno bavljenje sportom i javljanje profesionalcima kada osetite da problem ne možete da rešite sami", savetuje Latas.Kako je objasnio, u poslednje dve godine pandemije primećeno je da postoji veliki broj pacijenata koji su ranije lečeni sa nekim novim simptomima, problemima."Pokazalo se da je, osim poremećaja spavanja – koji je prvi i najčešći problem koji se javlja u vezi sa pandemijom, prisutno sve od depresije do mentalne magle, poremećaja koncentracije i pažnje", objasnio je dr Latas. Sa postkovid sindromom često se suočavaju i kardiolozi."Teška oštećenja srca i krvnih sudova, bubrega, kao i problemi sa sluhom i opadanjem kose vrlo su moguće komplikacije nakon kovida čak i ako ste zaraženi omikron sojem", rekao je dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.I omikron opasan kao i delta sojKako ističe, “potpuno je neistinita teorija da je omikron lagan virus”."Postkovid sindrom nije bezazlen i lagan, i omikron soj, slično kao i delta, dovodi do teških oštećenja srca i krvnih sudova, bubrega, neuroloških oštećenja, problema sa sluhom, opadanja kose i mnogih drugih problema. Zbog toga i osobe koje su preležale lakši oblik kovida moraju biti jako oprezne u postkovid periodu u smislu laganije ishrane, adekvatnog odmora, izbegavanja teže fizičke aktivnosti. Kao najvažnije ističem posetu svom lekaru, kako opšte prakse, tako i kardiologu radi procene eventualnih oštećenja koje je virus napravio, čak i ako osoba nije imala tegobe", kaže dr Tasić, piše Blic.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram