Zbog pandemije koronavirusa, antivakcinalnog lobija koji ne odustaje, iracionalnog straha roditelja od autizma i drugih bolesti, manje od 40 odsto dece je u prvih šest meseci ove godine primilo MMR vakcinu koja štiti od malih boginja – morbila.
Ovaj podatak nezvanično nam je potvrđen u Institutu za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, a zvanično u primarnim zdravstvenim ustanovama, u kojima pedijatri tvrde da se roditelji plaše vakcine više nego ikad, a da će izbegavanje vakcinacije dece dovesti do nove epidemije morbila, čim se kovid-19 malo primiri.
„U našoj zemlji imamo problem sa MMR vakcinom već 10 godina. Borimo se sa antivakcinalnim pokretima kako bismo zaštitili decu. Onda je počela pandemija i ovi pokreti su ojačali. Priče o povezanosti MMR vakcine i autizma iako nisu osnovane i dalje se potpiruju. Roditelji koji su se ranije plašili i razmišljali o MMR vakcini, sada su dobili priliku da je izbegavaju opravdavaući takvu odluku zaključkom da je dete možda bolesno od korone, a da to i ne znaju. Roditelji odlučuju da čekaju, a to se prolongira i vreme prolazi, deca rastu, a vakcinu ne dobijaju. Lekari u domovima zdravlja bi morali da budu aktivniji i da proveravaju koliko dece je vakcinisano. Ranije su slali obaveštenja roditeljima o vakcinaciji, ali sada to niko ne kontroliše. Pedijatri su u obavezi da objasne roditeljima da je dete od 12. do 18. meseca spremno za MMR. Mnogi dozvoljavaju vakcinaciju i do 24. meseca, ali ne bi smeli toliko da čekaju“, objašnjava za Novu pedijatar dr Snežana Rsovac, dečji pulmolog i načelnik neonatološke intenzivne nege u Dečjoj klinici u Tiršovoj.
Pandemija koronavirusa trenutno sprečava epidemiju morbila.
„Male bognje prenose se kapljično. Deca, kao i odrasli sada nose maske u školama, odvojeni su jedni od drugih, sprovode se mere, pa su donekle zaštićeni, što nije slučaj sa mališanima u vrtiću. Uvek postoji borba između virusa za teritoriju. Sad je korona predominantna i ne mogu je nadjačati morbile, a retko se dešava da dve, tri epidemije idu zajedno. Međutim, čim popuste mere, morbili će se razmnožiti ako se deca hitno ne vakcinišu. Ova bolest kod male dece izaziva ozbiljne komplikacije od pneumonije (upale pluća) do encefalitisa (zapaljenja mozga). Sad je vreme takvo da smo svi usmereni na kovid-19, a istovremeno žive i drugi virusi samo što nisu dominantni. Obim vakcinacije je drastično opao, a kada je 95 odsto dece vakcinisano smatra se da je to dovoljna kolektivna zaštita. Roditelji moraju vakcinisati svoju decu protiv morbila, kako bismo sprečili novu epidemiju“, upozorava dr Rsovac.
Poslednji put epidemija morbila u Srbiji bila je 2016. godine, kada je obuhvat MMR vakcinom bio oko 82 odsto.
„Trudili smo se da bez obzira na kovid, održimo vakcinaciju, ali to nije jednostavno. Roditelji su često bolesni i ne žele da dovode decu u dom zdravlja da se ne bi i ona razbolela. Kada dovedu dete od godinu dana, uradimo mu sistematski i kažemo da treba da primi MMR, a onda roditelji zamole da odložimo jer dete još nije progovorilo, pa se plaše autizma ili drugih bolesti. To se tokom ove, i prošle godine, često dešava, tako da je nivo vakcinacije znatno opao, ali ne možemo na silu vakcinisati dete, protiv volje roditelja“, kaže za Novu prim. dr Ljubica Luković pedijatar u DZ Grocka.
Ne postoji dokaz da je MMR vakcina povezana sa izazivanjem bilo koje bolesti.
Zašto su opasne male boginje – morbile
Male boginje prenose se direktnim kontaktom sa obolelom osobom, putem vazduha preko kašlja, kijanja, ali i putem rukovanja, poljupca i retko preko kontaminiranih predmeta. Kada se osoba zarazi dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa (vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci). Ovi simptomi traju do četiri dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature na preko preko 40 stepeni i pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na trup i ekstremitete. Komplikacije su češće kod dece mlađe od pet godina i odraslih starijih od 20 godina. To su: zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga i gubitak vida. Oko 60 odsto slučajeva smrtnih ishoda nastaje zbog zapaljenja pluća, a na 1.000 obolelih sa zapaljenjem mozga dolazi do smrti.
„Moj rad o preventivi i vakcinaciji dece u Srbiji, koji su proučavali lekari širom Evrope, pokazao je 2013. koliki je bio obuhvat dece vakcinacijom, koja su bila neželjena dejstva, a koji sve razlozi za odlaganje vakcine. U tom istraživanju bilo je 2.304 dece iz našeg doma zdravlja u Kaluđerici, ali i sa VMA. Bilo je 93 odsto dece vakcinisane MMR-om, a nula dece sa autizmom. Toliko o toj povezanosti. Sad se međutim roditelji plaše i korone. Ako je jedan roditelj imao koronu, odmah odlažu vakcinaciju, čekaju da prođe nekoliko meseci, jer veruju da je i dete možda bilo zaraženo i da će mu MMR naškoditi. Ranije su roditelje iz svih domova zdravlja pozivali da dovedu decu na vakcinu, slali su dopise na kućnu adresu, ali to se sada ne radi jer nemamo ljudi, a i organizacija je nemoguća od kada je počela pandemija. U našem domu zdavlja nemamo čak ni sobu za izolaciju“, kaže prim. dr Luković.
Vakcinacija je jedina efikasna preventivna mera koja štiti od malih boginja, a dovodi do stvaranja doživotnog imuniteta. MMR vakcina se daje u dve doze: deci u drugoj godini života (u uzrastu od 12. do 15. meseca) i u sedmoj godini (kada se priprema za polazak u školu).
Bonus video – Razbijamo zablude o vakcinaciji – Nataša Bogunović: Kako teče lečenje vakcinisanih, a kako nevakcinisanih pacijenata
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar