“Ko rano rani”: Preventivni pregledi i vakcinacija spašavaju život

Zahvaljujući imunizaciji, mnoge bolesti više ne postoje ili se retko javljaju, poput velikih boginja i dečje paralize, ali i pored toga što je globalna imunizacija smanjila oboljevanje od drugih bolesti koje mogu da se spreče vakcinom, moderna civilizacija se danas susreće sa problemom održivosti sprovođenja imunizacije. A respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka.Godišnje se registruje oko 10 miliona slučajeva respiratornih infekcija, a uobičajeni uzroci su bakterija pneumokok, virus gripa i SARS-CoV-2. Od različitih akutnih respiratornih infekcija, odrasle osobe prosečno obole 3 do 5 puta godišnje, a deca još češće.“Vakcine su sigurno među najbezbednijim lekovima koji se daju ljudima, jer u poređenju sa drugim lekovima, za neželjene reakcije na vakcine postoji najmanja tolerancija. Od svega što ljudi uzmu, bilo koje pilule, čak i prirodne preparate, vakcine su verovatno najsigurnije. Treba napomenuti i da svaka vakcina, pre nego što se odobri za upotrebu, prolazi kroz rigorozne studije i ispitivanja, a ono što je još važnije jeste da za vakcine nikad ne prestaje kontrola i da se ona nastavlja i nakon njihovog uvođenja u programe imunizacije. Kad neka osoba preleži određenu bolest ostaje imunitet. To je stanje otpornosti koje tu osobu štiti od ponovnog susreta sa istim mikroorganizmom koji izaziva tu bolest. Ljudi poistovećuju da imunitet traje doživotno, što nekada jeste, a nekad nije slučaj. Vakcine izazivaju sličan stepen otpornosti, ali bez toga da budete bolesni. Postoji jedan mit među ljudima da je uvek bolje preležati bolest, nego se vakcinisati, jer je imunitet nakon infekcije bolji, no nije kod svih bolesti tako” kaže prof. dr Miloš Marković, imunolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Kada govorimo o gripu, ističe doktor, to je često veoma ozbiljna bolest, a ne znam da li su ljudi toga uvek svesni.“Vakcina protiv gripa ne štiti u istoj meri kao preležana bolest, ali u svakom slučaju obezbeđuje određeni stepen zaštite bez rizika koje nosi sama bolest. To je jedina vakcina trenutno koja se prima svake godine, jer je u pitanju virus koji u velikoj meri mutira. Sa druge strane, kod koronavirusa postoje studije koje jasno pokazuju da ste nekada bolje zaštićeni vakcinama, naročito ako su to RNK vakcine, nego ako preležite infekciju” objašnjava prof. dr Marković.Životno ugrožavajuće infekcije su pneumonija, meningitis i sepsa.

“Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Kada se pojavio Covid-19, Svetska zdravstvena organizacija je pozvala da se zaštitimo od svih respiratornih infekcija, tačnije da se zaštitimo dostupnim vakcinama za Covid, grip i pneumokok, koji su najčešći izazivači” kaže ass. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju na UKCS.Prošlo je skoro 800 dana od kada je u Srbiji registrovan prvi slučaj koronavirusa. Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji umrlo je više od 16.000 ljudi od posledica kovida, a broj registrovanih slučajeva je premašio dva miliona.“Važnije od statistike i podataka su oni lični, porodični izazovi i iskušenja sa kojima smo se suočavali u proteklom periodu. Forum pacijenata Srbije je mnogo radio na edukaciji pacijenata tokom ove dve godine. Imali smo veliki broj tribina, konferencija i direktnih razgovora sa ljudima iz svih krajeva Srbije. Danas, kada se ceo svet pomalo umorio od virusa Covid-19, prepoznajemo trenutak u kojem je važno da se radi punim kapacitetom. Zajedno sa strukom pokrećemo kampanju ‘Ko rano rani’, kako bismo apelovali na građane Srbije da se vakcinišu i da na vreme brinu o svom zdravlju. Ne samo protiv SARS-CoV-2, nego i protiv drugih respiratornih virusa za koje postoje vakcine, kao što su virus gripa i bakterija pneumokok” naglašava Gorica Đokić, potpredsednica Foruma pacijenata Srbije.