0
Od optimizma i radosti do prvh prepreka i problema - to je put koji je za samo nedelju dana prešla vakcina protiv korone koju su proizvele kompanije Fajzer i Biontek. Države su, uključujući i Srbiju, stale u red i već se pregovaraju i najavljuju prve količine vakcine čija efikasnost se procenjuje na oko 90 posto. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija obezbedila verovatno 1,8 miliona doza Fajzer Biontek vakcine protiv korone. Ipak, nije nam objasnio kako će vakcina stići do korisnika širom zemlje, jer ta procedura, po svemu sudeći, zahteva posebne uslove čuvanja i temperaturu od -70 stepeni. Sagovornici Nova.rs tvrde da je za Srbiju to teška misija.
U razgovoru sa epidemiologom Radmilom Petrovićem, virusologom Anom Gligić i pulmologom Dejanom Žujovićem stigli smo i do još nekih potencijalnih problema i prepreka za skoriju vakcinaciju protiv korone u Srbiji. Distribucija, procedure, antivakseri…
Vakcinu proizvedenu novom tehnologijom i zasnovanu na sintetičkim molekulima ribonukleinske kiseline potrebno je čuvati na temperaturi od -70 Celzijusa ili niže – vremenskim uslovima koji odgovaraju arktičkoj zimi.
To znači da će se morati da se razvije kompleksan i skup sistem koji će osigurati duboko zamrzavanje na aerodromima, skladištima, distribucijskim centrima, odgovarajućim vozilima, kao i na mestima vakcinisanja.
„Ko će to da obezbedi? Torlak ima te zamrzivače za -70, ali ko će da obezbedi još 170 portabl zamrzivača sa tom temperaturom i da ih podeli svim opštinama i domovima zdravlja u Srbiji? Da li je to realno?“, pita se epidemiolog Radmilo Petrović, jedan od boraca protiv variola vere.
Vakcina će stići u Srbiju u specijalanim transportnim zamrzivačima, ali kako će dalje?
„Kako će da stigne do Sjenice ili Tutina, kojim prevozom i da li oni mogu da nabave prikladne zamrzivače?“, pita se Petrović.
Ana Gligić, stručnjak i virusolog od iskustva, primećuje da su Fajzerove vakcine pravljene na specifičan način i da ima još mnogo nepoznanica.
„Kako su pakovane, po koliko doza, koliko dugo može da se koristi jedna bočica, kakva su uputstva?“, sve su to pitanja koja postavlja virusološkinja.
Ona podseća i na to da ta vakcina mora da prođe kontrole i u samoj Srbiji.
„Mora da se prvo testira kod nas još jedanput. Mora da se istestira u kontroli lekova, da se vidi šta su poslali. Da li biste vi verovali nekome, da se vakcinišu milioni ljudi, a da ne proverite? Unutra može da bude i voda, kako je krenuo ovaj svet, svašta može da bude. Treba proveriti imunogenost, toksičnost, škodljivost. To je kratka procedura, ne traje dugo, za mesec i po dana može da se uradi“, objašnjava Gligić.
Skreće pažnju i na to da je antivakserski lobi jak svuda u svetu, pa i u Srbiji. To može biti dodatna prepreka imunizaciji.
„Mora se napraviti priprema. Ljudi od autoriteta moraju da govore iskreno. Treba da postoji tim koji će da objašnjava i da ubedi narod. Trebalo bi nabaviti vakcine od više proizvođača, pa da svako odluči koju će da uzme. Kada kažete uzeli smo rusku ili američku, uvek će neko biti protiv i reći da je namešteno. Treba uzeti sa dve tri strane, i kazati – birajte koju hoćete“, navodi Gligić.
Pulmolog iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, smatra da će se vakcina u Srbiji pojaviti u drugom kvartalu sledeće godine. Objašnjava nam i sve procedure kroz koje treba da prođe.
„Priča stići će nam vakcina do Nove godine. Ma, važi, neće moći. Od toga nema ništa. Za Fajzerovu vakcinu prvo mora da prođe još dva meseca da se isprate moguća štetna dejstva, pa da njihova Savezna agencija za hranu i lekove da zvanično odobrenje. Tek nakon toga ona treba da prođe odobrenje Evropske agencije za lekove, i kada to prođe onda može da bude primenjivana u zemljama EU“, objašnjava Žujović.
Dozvola za promet na našem tržištu treba da stigne i od ovdašnje Agencije za lekove i medicinska sredstva.
„Političari su to požurili zbog domaćeg javnog mnjenja, da bi dali nadu stanovništvu ili podigli moral, ali toga neće biti pre marta, aprila sledeće godine“, vraća nas on u realnost.
Podseća da prvi treba da budu vakcinisani lekari u skafanderima, oni koji su u najizloženiji. Zatim, tu su i pripadnici ostalih javnih službi, poput vojske i policije. Nakon toga na spisku su najranjivije grupe populacije – hronični bolesnici i stariji od 65 godina.
Kada se sve to sabere, količina od 1,8 miliona doza vakcina koju je najavio predsednik neće biti dovoljna.
Problem će se, tvrdi Žujović, pojaviti i u samoj distribuciji. I on smatra da nećemo moći da ispoštujemo predviđeni hladni lanac i čuvanje na temperaturi od -70.
„Malo koji dom zdravlja ima zamrzivač koji bi to mogao da to podrži, a mislim da čak ni moja ustanova nema“, kaže nam pulmolog iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu.
Na pitanje kako će biti rešen taj problem, ima naizgled jednostavan odgovor – moraćemo da nabavljamo zamrzivače.
Ipak, džaba nam i vakcine i zamrzivači, ako građani ne žele da se vakcinišu.
„Svet to treba da prati dobra javna kampanja. Ne bih voelo da vidim pretnju silom ili zakonskim konsekvencama. Bilo kakav vid sile neće naići na dobar odgovor u populaciji. Tu moramo da idemo sa vaspitno-obrazovnim radom ka širem delu naše populacije, da narodu lepo objasnimo šta dobija tim postupkom“, zaključuje Žujović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
