“Kupovina dece” ili humani čin: Oštar sukob stručnjaka u Srbiji o surogat majčinstvu, postupku koji je Mariji Šerifović "doneo" bebu

U brojnim postupcima vantelesne oplodnje, uz pomoć kojih se tokom poslednje dve decenije rađaju milioni dece, sigurno najosetljivija tema je - surogat materinstvo.

Naime, vest da je naša pevačica, Marija Šerifović, postala majka, izazvala je brojna oprečna mišljenja u srpskoj javnosti. Podsetimo, Šerifović je 2. decembra u Sjedinjenim Američkim Državama dobila sina, zahvaljujući upravo surogat majci.

Surogat majka mora biti stabilna osoba

“Ovaj postupak, zbog svih strana koje učestvuju u njemu, mora biti ekstremno dobro pravno uređen, sa potpuno jasnim obavezama, ulogama i pravima. Postoji određen psihološki problem za koji znaju zemlje koje su ovaj postupak već uvele, a to je da osoba koja je potpuno spremna ušla u surogat majčinstvo, kada se porodi, suočava se često sa teškim psihološkim stanjem zbog odvajanja od deteta. Surogat majka zato mora biti izuzetno stabilna osoba, u svakom smislu”, objašnjava za Nova.rs Eleonora Vlahović, psihološkinja.Nevladine organizacije, ističe ona, najčešće tvrde da se u surogat majčinstvu zapravo radi o eksploataciji najsiromašnijih žena.

“To je delimično tačno, jer mnoge žene su surogati samo zbog novca. Kod njih takođe postoji rizik od pojave emocija, jer su hormoni vrlo aktivni posle porođaja, pa one budu u lošem psihičkom stanju. Potreban je veliki oprez sa jedne, a sa druge strane to je često jedini način da neko dođe do roditeljstva sa svojim genetskim materijalom. Ima dosta zemalja koje su regulisale surogat majčinstvo, ali u Srbiji su male šanse da se zakonom odobri ovaj postupak. Nama je kao društvu potrebno još sazrevanja da bismo uveli ovaj proces. Sada, nažalost, kod nas priča o postupku surogat majke pravi segregaciju sa onim ljudima kojima je potrebna, ali nemaju novca da odu u inostranstvo i plate ovu uslugu, koja im se proteklih dana u javnosti nameće i na neki način ‘reklamira’”, kaže Vlahović.

Odnos prema surogat materinstvu razlikuje se od države do države, u smislu pravne regulative, ali i moralne i etičke dileme. U nekim zemljama je ono dozvoljeno isključivo iz altruizma, dok je u pojedinim obavezna novčana nadoknada porodilji, a kreće se od 30.000 do preko 100.000 evra ili dolara.

Izrabljivanje siromašnih žena

Naime, Evropski parlament osudio je surogat materinstvo u svim oblicima, a iako je više puta najavljivano da će donošenjem Građanskog zakonika ono biti dozvoljeno i u našoj zemlji, to se još nije dogodilo.“Predstavljanje surogat materinstva kao divnog, humanog rešenja, u realnosti je najčešće sasvim suprotno. U pitanju je ozbiljan biznis na kojem se zarađuju milijarde dolara godišnje širom sveta. Često su žene i prisiljene da budu surogat majke, čak i ako su u braku, pa ih suprug ‘podvodi’ da tako zarađuju novac za porodicu. U Aziji i Africi su žene držali u zarobljeništvu kako bi poslužile kao surogat majke, što je klasična trgovina ljudima, jer je cilj surogata kupovina deteta kao finalnog proizvoda”, naglašava u razogovu za Nova.rs Vanja Macanović, pravnica i aktivistkinja Udruženja Autonomni ženski centar (AŽC).Ukoliko bi zakon u Srbiji odobrio surogat majčinstvo, uz korupciju, koja je u našem društvu na visokom nivou, nastao bi potpuni haos i sve bi se pretvorilo u ozbiljan biznis.

“Pitanje je da li će Srbija da se pridruži malom broju država koje ovo dozvoljavaju, ali ono što većina ljudi ne razume, je da samo 10 odsto tog iznosa koji se plaća za ‘kupovinu deteta’ ide surogat majci. Veći deo novca završava u džepovima raznih organizatora, advokata i sličnima. Sve, naravno, zavisi od vrste surogat materinstva i države u kojoj je urađen postupak. Ukrajina je jedna od najatraktivnijih država u Evropi gde se ovo obavlja i tamo je pretvoreno u biznis koji cveta, čak i tokom rata. Uglavnom se sve svodi na izrabljivanje siromašnih žena, koje su prisiljene da ‘iznajmljuju matericu’. Ne smem ni da zamislim haos koji bi takav postupak u Srbiji izazvao, znajuću koliko je naša zemlja korumpirana”, kaže Macanović.

Kada je evropsko “surogat majčinstvo” u pitanju, najpopularnija zemlja je Ukrajina, pre svega, zbog najpovoljnije cene postupka, koji u ovoj, ratom obavijenoj zemlji, košta od 30.000 evra i više, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama između 100.000 i 150.000 dolara.

Nije Marija Šerifović jedina

“U Srbiji bi građanski zakon, koji još nije usvojen, priznavao surogat materinstvo, ali Zakon o zdravstvenoj zaštiti o vantelesnoj oplodnji ne odobrava ovaj postupak. Da bi se sprečile razne zloupotrebe, smatram da ženama koje imaju objektivan zdravstveni problem treba omogućiti surogat majke, ali bi u tom slučaju Ministarstvo zdravlja i zakonodavstvo moralo ozbiljno da se pozabavi ovom temom”, kaže za Nova.rs prof. dr Snežana Rakić, specijalistkinja ginekologije i akušerstva, nekadašnja direktorka GAK Narodni front.

Ako je zakon u Srbiji odobrio donorstvo, onda treba da dozvoli i surogat majke, smatra ona.“Ne treba da budemo mnogo pametni, postoje modeli u svetu koje možemo da pratimo, a mišljenja sam da treba dozvoliti ovaj postupak, jer svaka zabrana je kontraproduktivna. Pre ili kasnije, ovaj proces doći će na naše tlo. Nije Marija Šerifović jedina žena iz Srbije, koja je uz pomoć surogat majke dobila dete. Stotine žena iz naše zemlje odlaze u inostranstvo samo zbog ovog postupka, a među njima su čak i neke moje koleginice, doktorke”, kaže Rakić.

Međutim, naše Ministarstvo zdravlja, u skladu sa rezolucijom Evropskog parlamenta, kojom se osuđuje praksa surogat materinstva u svim njenim oblicima, ovako obrazlaže zabranu ove usluge:“Surogat majčinstvo nije dozvoljeno pre svega zbog velike mogućnosti zloupotrebe ovog ‘pravnog odnosa’, na osnovu podataka o lošim pokazateljima ishoda uvođenja ove usluge u mnogim zemljama Evrope i sveta”.Naime, surogat materinstvo dozvoljeno je u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Engleskoj, Poljskoj, Rusiji, Češkoj, Indiji, Ukrajini, Grčkoj, Rumuniji, Holandiji, Izraelu, Južnoafričkoj republici, i u nama susedoj Makedoniji.***BONUS VIDEO: Granice surogat materinstva: sme li baba da postane mama? - gošće Nevena Čalovska Hercog i Snežana Rakić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=granicesurogatmaterinstvasmelibabadapostanemamanevenaalovskahercogisneanaraki-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5793328"]