Kako koronavirus kosi po Srbiji, vidi se kroz više statistika, pa tako i po broju sahrana u odnosu na prosek iz ovog perioda prošle godine. Tako je samo broj pogreba u Beogradu u novembru skočio za oko 40 odsto, a u decembru za 80 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Kako pokazuje grafikon na sajtu umrlice.net, gde je objavljuju podaci o sahranama u Beogradu, u novembru i decembru 2019. godine u glavnom gradu bilo je više od hiljadu sahrana mesečno.
Ove godine, međutim, u novembru je na beogradskih grobljima sahranjeno 1.399 ljudi, dok su za 26 dana decembra obavljene 1.803 sahrane.
I podaci JKP „Pogrebne usluge“ pokazuju da je na deset najvećih beogradskih grobalja od 1. do 16. decembra sahranjeno 1.080 ljudi, čime je na polovini meseca premašen broj od 1.068 sahrana obavljenih tokom celog decembra 2019. godine.
Podaci sa sajta umrlice.net, pokazuju i da je prethodne nedelje u Beogradu bilo oko 60 i više sahrana dnevno. Tako ih je u sredu, 23. decembra, bilo 66, u četvrtak 67, u petak, 70, a u subotu 58.
O tome koliko broj umrlih premašuje prosek govori i podatak da se na beogradskih grobljima sahranjuje i nedeljom, što inače nije praksa. Na Bežanijskom groblju, jednom od najvećih u Beogradu, porodica osobe preminule u ponedeljak, uspela je da dobije termin za sahranu tek za šest dana, odnosno u nedelju.
Jasno je da svi sahranjeni u Beogradu nisu umrli od posledica kovida 19, kao ni da svi umrli od ove zaraze u jednom danu u Srbiji, kojih je poslednjeg meseca na dnevnom nivou oko 50, nisu sahranjeni u glavnom gradu.
Međutim, i sadašnji broj od oko 50 umrlih dnevno od korone u Srbiji otvara u javnosti pitanje zvanične statistike.
Tako je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i član Saveta “Ujedinjenih protiv kovida“ dr Rade Panić izjavio prošle nedelje da je „gotovo uveren“ da se u Srbiji skrivaju podaci o broju umrlih od kovid-19.
Panić je naveo primera bolnice u kojoj radi u Kraljevu, gde je „tokom jedne njegove smene umrlo pet pacijenata samo u intenzivnoj nezi, ne računajući odeljenje, a zvanično je objavljeno da je u Kraljevu tog dana umrlo troje ljudi“.
„Umesto da u potvrdi smrti kao neposredni uzrok piše kovid, oni upisuju običnu neklasifikovanu pneumoniju ili neku od propratnih bolesti koje je imao pacijent“, naveo je tada Panić.
Da podsetimo, sumnje u zvaničnu statistiku o broju umrlih još letos je potvrdila istraživačka mreža BIRN. Oni su na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19, objavili da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244.
Sumnju u zvaničnu statistiku o umrlim i zaraženima koronavirusom je više puta izražavao i profesor Zoran Radovanović, koji je svojevremeno ocenio da je “u pitanju verovatno najveća prevara u preko 800 godina dugoj istoriji srpske medicine”.
„Nije važno za koliko stotina hiljada je uvećan broj obavljenih PCR testova i da li je tri ili četiri puta smanjen stvarni broj umrlih od ove bolesti. Suština je u tome da se nipodaštava inteligencija ovog naroda i da vlast zvanično nameće laž kao svoje pravo, uz neskrivenu poruku da sumnjičavima slede kazne kao što su smene s položaja, gubitak službe, uvrede i ponižavanje“ istakao je Radovanović.
I podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju značajan porast smrtnosti, pošto je prema njima, broj umrlih u Srbiji od 1. aprila do 31. oktobra 2020. godine veći za čak 4.011 u odnosu na isti period prošle godine, odnosno za 3.727 u poređenju sa desetogodišnjim prosekom. Najveća razlika u broju preminulih u odnosu na 2019. godinu zabeležena je u julu, kada je registrovan čak 1.701 smrtni slučaj više nego u istom mesecu prethodne godine.
Jasniju sliku o smrtnosti u poslednjem mesecu ove godine mogli bi da nam daju podaci o broju preminulih koje će Republički zavod za statistiku objaviti 25. januara 2021. godine.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare