Roditelji, nastavnici, prosvetni sindikati i Ministarstvo prosvete, svi su složni da 1. septembra nastava treba da počne u školskim klupama i sa časovima od 45 minuta. Ukoliko Krizni štab to ne odobri, druga opcija je kombinovana nastava, a treća nastava na daljinu. Novina je što će se druga dva modela primenjivati decentralizovano, u zavisnosti od epidemiološke situacije u jedinici lokalne samouprave ili pojedinačnoj školi.
„Ministarstvo je spremno za svaku opciju, težimo redovnoj nastavi i časovima od 45 minuta, što smo i predočili sindikatima. Konačnu odluku doneće Krizni štab“, kaže za list „Nova” ministar prosvete Branko Ružić. U pisanoj izjavi ministar navodi da pre odluke Kriznog štaba neće iznositi predloge i rešenja koja nisu konačna kako ne bi dodatno stvarao zabunu kod roditelja, učenika i nastavnika.
Potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Zvonimir Jović, prenosi da su na sastanku u sredu održanom u Ministarstvu prosvete, izneli isti stav kao i ministar Ružić.
„Nastava treba da se odvija što je normalnije moguće jer smo gubili na kvalitetu obrazovanja, a nastao je i sociološki problem. Nismo uspeli da formiramo odeljensku zajednicu, da su svi tu, da se znaju i druže. Deca su bila podeljana u dve grupe koje se međusobno ne poznaju“, objašnjava za „Novu“ Jović.
Ni direktorka Osnovne škole „Drinka Pavlović“ Nataša Vasić nema dilemu oko toga na koji način bi trebalo da se odvija nastava, jer su „problemi koje donosi onlajn rad u osnovnim školama nepremostivi“.
„Ključni problem je uzrast. Ne mogu deca da studiraju osnovnu školu, da nauče kod kuće, dođu i odgovaraju, nisu za to zreli“, kaže Vasić. Ova nastavnica srpskog jezika, koja je i majka dva osnovca, objašnjava da je onlajn nastava i nastavnicima i roditeljima donela veliki pritisak i stres koji nije dao željene rezultate.
„Mislim da je deci mesto u školi. Ako je nešto pozitivno proizašlo iz ovoga to je da deca više ne mrze školu – shvatili su i socijalnu i prosvetnu i edukativnu i svaku drugu ulogu škole“, naglašava. Veruje da i ako se ove godine bude primenjivao kombinovani model, neće biti lutanja oko tehničkih rešenja ali će psihički biti teže jer se situacija koja nije normalna produžava.
Ukoliko bi ipak moralo da se prelazi na onlajn, postoje tri već oprobana oblika nastave: prva normalno u klupama, druga da pola učenika dolazi na nastavu, pola prati onlajn i treća da svi učenici nastavu prate onlajn. Novina ove, kako objašnjava Zvonimir Jović, jeste decentralizacija primene.
„Jedinice lokalne samouprave, školske uprave i same škole mogu da odluče na osnovu broja zaraženih koji oblik će se sprovoditi. Ako u mojoj školi nema toliko zaraženih, a ima dovoljno vakcinisanih, nema potrebe da prelazimo na onlajn nastavu“, objašnjava on. Bez obzira što nastavnici sada imaju iskustvo u onlajn, Jović ne bi u istim okolnostima ni naredne godine očekivao značajno bolje rezultate.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov smatra da u situaciji kada se održavaju koncerti i festivali bilo bi licemerno sprečiti učenike da redovno pohađaju školu.
Ako ipak treba da se pređe na kombinovanu nastavu, smatra da bi srednje škole trebalo da primene isti sistem kao i osnovne.
„Srednjoškolci koji su bili po nedelju dana na onlajn nastavi ponašali su se kao da su na raspustu. Sve se svodilo na ličnu odluku da li će učiti iz materijala koje su nastavnici postavljali na mrežu“, priča Markov. Smatra da je propuštena prilika da država učenicima koji nemaju računare ili pristup internetu to obezbedi i da ne vidi na koji način bi sa istim pristupom srednjoškolci mogli da postignu bolje rezultate.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare