Kragujevac "iskočio" i po zagađenosti vazduha

Aerozagađenje u Kragujevcu je ’’stara boljka’’, a povećanje štetnih čestica u vazduhu tek predstoji kada se zahukta grejna sezona, objašnjava za Nova.rs dr Nebojša Ranković, supspecijalista komunalne higijene u kragujevačkom Institutu za javno zdravlje.On ističe da je najveći zagađivač vazduha gradska energana koja se nalazi u centru grada. To je, navodi on, dugogodišnji problem, jer toplana još uvek za grejanje građana koristi mazut i čvrsto gorivo."U najvećem pogonu na matičnoj lokaciji koja je u centru grada, Energetika koristi mazut za potpaljivanje, a ugalj za grejanje kotlova. Mi u Institutu već 25 godina merimo zagađenost vazduha isvake zime zbog toplane, beležimo povećano zagađenje. Postoje obećanja da će preći na ekološki prihvatljivo gorivo, odnosno na gas, ali to još uvek nije rešeno, pa se zagađenje ponavlja iz godine ugodinu" kaže dr Ranković.

On je dodao da na povećanje zagađenja utiču i individulana ložišta, a prema podacima kojima raspolaže Institut, od 55.000 domaćinstava, samo 17.000 koristi gas, dok se ostali greju na ugalj i drva.Opterećujući faktor koji Kragujevac izbacuje na vrh liste najzagađenijih gradova je i tranzitni saobraćaj, koji se odvija praktično kroz centar grada, naglašava on."Grad nema obilaznicu, pa svi kamioni i autobusi koji iz pravca Beograda i autoputa idu ka Kraljevu i Čačku, koriste dve saobraćajnice koje se nalaze u gusto naseljenoj zoni grada. Naši uređaji za merenje kvaliteta vazduha beleže veliku koncentraciju čađi na dve kritične tačke, a to su raskrsnice kod Medicinske škole i kod Male Vage’’, kaže dr Ranković i dodaje da su, uz ove dve raskrsnice, u riziku od zagađenja i niži delovi grada na desnoj obali Lepenice kroz sam centar, u kojima se talože produkti sagorevanja iz Energetike.Opasnost od suspendovanih čestica Tokom grejne sezone u vazduhu se povećava i koncentracija suspendovanih čestica, koje nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva. Kragujevački Institut za javno zdravlje, na dve lokacije u gradu meri prisutvo suspendovanih čestica PM 10, a prema rečima dr Nebojše Rankovića, u poslednja tri meseca nije bilo ’’iskakanja’’ iz granica tolerancije. Međutim, on očekuje da će zbog grejne sezone, u narednom peridu doći do povećane koncentracije."Za suspendovane čestice je direktno dokazano da izazivaju zdravstvene probleme građana, jer putem vazduha ulaze u pluća i tu se talože. Opasnost od ovih čestica je što su nevidljive i teže nam je da seodbranimo od njih. Na primer, kada ljudi vide krupne čestice, a to je ono što se taloži na automobilima i fasadama, refleksnim kašljanjem ili kijanjem, mogu da ih izbace. Sa suspendovanim česticama nije takav slučaj. One su nevidljive i lako prevare naš refleks kašljanja kao odbrambeni mehanizam, silaze u pluća i tu se talože, a to kasnije izaziva zdravstvene komplikacije i kod zdravih i kod hroničnih bolesnika" objašnjava dr Ranković, upozoravajući da suspendovane čestice mogu da budu i ’’nosači’’ koronavirusa."Aerozagađenje sa PM česticama tokom pandemije stvara dodatne probleme, jer virus može da se 'zakači' za njih i umesto da padne na zemlju, ostaje u vazduhu koji mi udišemo. Ekološke studije supokazale da je u Bergamu u severnoj Italiji, u martu bilo veliko aerozagađenje, a znamo da je to područje bilo najveće žarište koronavirusa sa velikim brojem smrtnih ishoda", zaključio je dr Ranković.

Suspendovane čestice mere se mikrometrima i njihove oznake PM 10 ili PM 2,5 znače da je to veličina četice u mikrometrima. U atmosferi se pojavljuju kao posledica istovremenog uticaja izduvnih gasova iz saobraćaja, grejanja tokom zime i zagađenja iz industrijskih dimnjaka.