0
U Beogradu i više gradova u Srbiji ovih dana povećano je zagađenje vazduha koje dodatno pojačava rizik od oboljevanja od koronavirusa, jer dugoročna izloženost zagađenom vazduhu čini disajne organe podložnijim svim vrstama infekcija, pa i ovog virusa.
„Oštećenje sluznice disajnih puteva, do koga može doći zbog zagađenja vazduha, otvara put koroni, jer su takvi disajnii putevi podložniji svim virusnim infekcijama, a jedna od njih je i korona. To je posebno opasno jer je korona jako agresivna, lako se prenosi i lako ulazi u organizam“ objašnjava za Nova.rs pulmolog Dragana Jovanović.
Upozorava da su prva istraživanja pokazala da 15 odsto onih koji su preboleli koronu, posle ima dugoročne posledice na disajne organe.
Reč je o tzv. fibrozama pluća, kako navodi, koje taj organ čine još prijemčljivijim za infekcije, tako da su i oni koji su preboleli koronu, sa druge strane, „ukoliko je povećano zagađenje opet podložniji da razviju neku drugu bolest disajnih organa“.
Zato se u svetu, kako dodaje doktorka Jovanović, već izdaju posebni vodiči i smernice lekarima kako i koliko često kontrolisati pacijente koji su preboleli koronu da bi se pratile posledice koje je bolest ostavila na njihova pluća. Govoreći o generalnom uticaju zagađenja na zdravlje ljudi, naša sagovornica podseća da je Srbija već godinama u vrhu zemalja u Evropi po stopi od prerane smrti od zagađenja.
„Od zagađenja najviše trpi respiratorni sistem, mada utiče i na druge organe. Kod odrasle osobe, koja je duži period izložena zagađenjima i udisanju čestica, postoji mnogo veći rizik respiratornih infekcija, češća su zapaljenja pluća, a čak i kod osoba koje nemaju alergije može doći do alergijskih reakcija“ istakla je ona.
Zagađenje, prema njenim rečima, dovodi do pogoršanja svih hroničnih bolesti: pre svega astme i hroničnog bronhitisa, a veći je i rizik od od razvoja karcinoma pluća.
Zbog dugotrajnog izloženosti zagađenju može da strada i kardiovaskularni sistem, jer se kod ljudi izloženih zagađenom vazduhu češće može da javi akutni infarkt miokarda, da imaju izmenjenu srčanu funkciju i povišen krvni pritisak, navodi doktorka Jovanović.
Podseća da za decu može posebno da bude pogubno odrastanje u sredinama u kojima je konstantno povećano zagađenje vazduha, jer utiče na razvoj dečjih pluća, koji je ključan u prvih deset godina života.
„Zbog toga deca koja udišu zagađen vazduh mogu da imaju slabiju plućnu funkciju“, ističe Jovanović.
Aleksandar Macura iz RES fondacije objašnjava za Nova.rs da početak grejne sezone utiče na povećanje zagađenje vazduha, jer kvalitet vazduha zavisi od aktivnosti zagađivača i meteoroloških uslova.
„Početak grejne sezone i nepovoljni meteorološki uslovi pogoduju da zagađivači koji su stalno aktivni (elektroenergetika, industrija, saobraćaj) sa istim nivoom zagađenja proizvedu lošiji kvalitet vazduha“ navodi Macura.
Objašnjava da su podaci iz raznih istraživanja pokazali da grejanje ima najveći uticaj na kvalitet vazduha kada je u pitanju čestično zagađenje, odnosno zagađenje PM10 i PM2.5.
PM čestice, da podsetimo, negativno utiču na ljudsko zdravlje, pre svega na pluća. PM10 stižu do pluća, dok PM2.5 ulaze i direktno u krvotok, zbog čega su još opasnije.
„Svako mesto na planeti ima drugačiji miks zagađenja. Deo čestica koji emitujemo u našoj zemlji u najvećoj meri potiče od grejanja. Jedan deo čestica nastaje hemijskim procesima u vazduhu u kojima se gasovito zagađenje koje emituju npr elektrane pretvara u čestično zagađenje“ navodi.
Govoreći o rešenjima kojima bi moglo da se utiče na smanjenje zagađenje, Macura navodi da bi kratkoročno to mogao da bude pojačan inspekcijski nadzor i zatvaranje zagađivača koji posluju u suprotnosti sa zakonskim normama.
„Dugoročno, svi koji sagorevaju bilo kakvo gorivo, od šporeta na drva preko automobila do elektrane moraju da sagorevaju gorivo odgovarajućeg kvaliteta u uređaju koji je u skladu sa najnovijim standardima. Za to su potrebna velika sredstva čije se ulaganje višestruko isplati i kroz veću efikasnost i produktivnost i kroz bolje zdravlje“ ističe.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
