Beogradska Hitna pomoć najgora u Srbiji: Ekipe najmanje izlaze na teren i nema dovoljno lekara

Poređenjem rezultata četiri Zavoda za urgentnu medicinu koliko ih u Srbiji ima (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac) zaključeno je da je efikanost rada beogradskog zavoda za oko 40 odsto manja u odnosu na ostala tri.Beogradski Zavod realizuje najmanji broj intervencija na 1000 stanovnika – 64. Kolege u Zavodu u Kragujevcu su najrevnosnije, imaju 103 intervencija na 1000 stanovnika, u Nišu 100 i u Novom Sadu po 98, opet mnogo više nego u Beogradu.

Analiza je pokazala i da beogradski Zavod ima dovoljan broj medicinskog osoblja, kako to propisi predviđaju – 230 lekara.„Ako se zna da se u ekipi nalazi jedan lekar, jedan tehničar i jedan vozač, a da ima pet smena, pitanje je – gde su angažovani ostali lekari i tehničari. Pitali smo i Zavod, i Ministarstvo zdravlja i dobili informacije koje ukazuju da je, po našoj proceni, najmanje 50 članova osoblja raspoređeno na dežurstva komercijalne prirode, po sportskim centrima, sudovima, javnim površinama“, rekao je Dejan Zejnula iz Pokreta Meri, na konferenciji za novinare.Dokumenti prikupljeni tokom istraživanja pokazuju da je, donedavno, osoblje beogradske Hitne pomoći bilo angažovano u „ambulantama“ formiranim u Višem i u Kasacionom sudu, kao i na bazenima „Milan Gale Muškatirović“ i „Mirko Sandić“. Nije jasno zbog čega su na ovim mestima formirane tzv ambulante i zašto je za rad u njima angažovano osoblje iz redovnog dežurstva. U sudovima i sportskim centrima zabeleženo je 1035 pregleda a od toga su samo dva zahtevala hitnu intervenciju.Inspekcija Ministarstva zdravlja nedavno je, nakon prijave Pokreta Meri, donela odluku o zatvaranju ovih ambulanti, osnovanih, podsećamo, mimo propisa.Zavod je imao i ugovor o saradnji sa JP „Ada Ciganlija“ kojim je dvomesečno angažovanje različitih ekipa Hitne pomoći u 4 ambulante na Adi tokom leta plaćeno više od 4.5 miliona dinara a za koje je, kako u Pokretu Meri kažu, takođe angažovano redovno osoblje.

Analiza sadrži i druge podatke koji dovode u sumnju efikasnost rada Zavoda za urgentnu medicinu Beograd i ona je javno dostupna, na sajtu Pokreta Meri.„Zašto beogradska Hitna pomoć ima niži stepen efikasnosti od zavoda u druga tri grada? Kako Niš, Novi Sad ili Kragujevac imaju dovoljan broj ekipa prema broju stanovnika i viši broj intervencija na terenu? Zašto nije isto da li zoveš hitnu pomoć u Beogradu ili u Kragujevcu?“, upitao se Zejnula i dodao da su izneti podaci dovoljan razlog da nadležni organi ispitaju upravljanje ovom zdravstvenom ustanovom.On je, takođe, dodao da će Pokret Meri podneti krivičnu prijavu protiv direktora Zavoda, dr Gorana Čolakovića, zbog nesavesnog upravljanja i zloupotrebe službenog položaja.Pokret Meri je krajem septembra prošle godine predstavio javnosti Predlog zakona o hitnoj pomoći, s ozbirom na to da u Srbiji oblast urgentne medicine nije posebno regulisana, ni uredbom, ni zakonom, što nije slučaj u zemljama u okruženju. Poslanici Skupštine Srbije su upoznati sa Predlogom i on se nalazi u skupštinskoj proceduri.

„Pokret Meri je primer građanskog aktivizma koji i ukazuje i, nadamo se, rešava neke od najvažnijih problema u životu građana. U ovom slučaju, pitanje hitne zdravstvene zaštite, koja nam svima može biti potrebna i na koju moramo imati jednako pravo. Podaci koje je Pokret Meri danas izneo država ne treba da shvati kao kritiku već kao poziv da se reaguje i da se isprave nedostaci u funkcionisanju Hitne pomoći. To je ono što je interes građana“, rekla je Dragoslava Barzut, menadžerka za javne politike u organizaciji Građanske inicijative, koja je podržala Pokret Meri u izradi ovog dokumenta.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dejanzejnulazatohitnapomonikehitna-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5422440"]