25
Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon kaže da "nema sumnje da je trenutna epidemijska situacija vanredna, srećom nije katastrofalno, nemamo situaciju da mora hitno negde da se proširuje (bolnički) kapacitet, stala je ta brza prepunjenost bolnica, stabilizovala se kriva na visokim brojevima, ali daleko je od nečeg što može da se definiše kao dobro". On navodi da prema zvaničnim podacima imamo na svakih 27 minuta jedan smrtni slučaj povezan sa kovidom, ali da "objektivno na svakih 10 minuta imamo smrtni slučaj povezan sa epidemijom, nalazimo se u ozbiljnoj situaciji".
Kon je u emisiji Dan uživo na TV N1 odgovarao na pristigla pitanja gledalaca o Kriznom štabu, tome zašto ne da ostavku, da li se oseća odgovornim za tok epidemije, da li su podaci o broju zaraženih i umrlih realni, da li su transparentni svi podaci koje bi građani trebalo da imaju u vezi sa epidemijom koronavirusa, kao i na brojna druga pitanja.
Na pitanje zašto ne da ostavku ukoliko njega i medicinski deo Kriznog štaba ne sluša politički, on odgovara pitanjem: „Da li zaista neko misli da je to pitanje koje je bitno u ovom trenutku?“
Smatra da se takvim pitanjima stvara javno mnjenje protiv Kriznog štaba.
„Valjda je jasno od početka da ne dajem ostavku, iz jednog jedinog razloga – da bi radio u korist javnog zdravlja. Ovakva pitanja se namerno postavljaju radi diskreditacije medicinskog dela Kriznog štaba. Nema nijednog jedinog razloga da ja lično dajem ostavku, niti iko drugi iz medicinskog dela Kriznog štaba“, kazao je Kon i dodao da je medicinski deo Kriznog štaba dva puta imao na dnevnom redu pitanje ostavke i „nismo je dali, niti ćemo“.
A da li mirno spava, odnosno da li se oseća odgovornim za ijednu smrt povezanu sa kovidom, on ističe „osećam se odgovornim za sve što se dešava tokom pandemije, ali konkretno ni za čiju smrt nikako“.
„Ne dajem opoziv u trenutku kada se brod puni, dajem sve od sebe da brod ne potone“, navodi Kon, koji je posle poslednje sednice Kriznog štaba na kojoj je, prema njegovim rečima, medicinski deo tražio restriktivnije mere, molio da ga opozovu ako smeta.
Na pitanje da li su brojevi koji se zvanično saopštavaju realni, kako se zna koliko je ljudi preminulo od korone ako nema obdukcija, zašto su podaci o broju preminulih iz dana u dan isti, Kon kaže da su i njemu dostupni isti podaci kao i svima drugima. Dodaje da nije tačno da se svako ko umre u roku od 28 dana od kada je utvrđeno da je pozitivan na koronavirus smatra umrlim od posledica kovida. Nije hteo to dalje da obrazlaže, navodeći da su spekulacije o broju umrlih „statistička manipulacija, neću da govorim o tome javno“.
„Ako se tako raspravlja, onda svi manipulišu sve. Ceo svet onda manipuliše, jer nema jedinstvenog kriterijuma prema kojem se rade registracije bolesti. ja dobijam iste podatke kao i vi. nemam nikakve druge podatke osim dostupnih. Vrlo verovatno da u Srbiji trenutno na svakih 10 minuta umire jedna osoba, to je dva i po puta više od registrovanog broja. Ako se kaže da smo najgori u svetu, a koriste se podaci koji se potpuno različito vode u različitim delovima sveta, ili ćemo svuda prikazivati višak smrtnosti ili zvanične podatke. To je statistička manipulacija i težak bezobrazluk, a pogotovu što dolazi od onih koji vrlo dobro znaju šta rade, ne radi se o informatičarima, već o ljudima koji objavljuju različite gluposti“, kaže Kon i dodaje da to „ne znači da su podaci koje dobijamo lažni“.
Dodaje da „svakako ima više preminulih, skoro dva i po puta više, ali to može samo nakon obrade mortalitetne statistike, zašto se to ne radi, to je drugo pitanje“.
„Tražio sam da se to radi kvartalno, a to se uradilo na godišnjem nivou“, navodi on.
Dok je Nestorović bio u Kriznom štabu, on je bio podeljen
A na to da li zna koliko je lekara umrlo od korone, on podseća da je taj podatak izneo još ministar zdravlja Zlatibor Lončar, „koliko se sećam 67, dok je Sindikat lekara i farmaceuta rekao da ih je bilo preko 100, neposredni podatak sada nemam, nije mi dostupno“.
Upitan zašto se ne objavljuju podaci po gradovima, tj. regionima, on kaže da „ima tih podataka, a zašto se ne objavljuju, to ne zna“.
„Bilo bi bolje da ima više podataka, nema dileme, posebno vezano za vakcinaciju, potrebno je da pokažemo koliko je vakcinacija značajna, i kada se radi o onima koji leže u intenzivnim negama da se vidi koliko je tu nevakcinisanih“, navodi Kon.
Na pitanje zašto se sada u Kriznom štabu ne pojavljuju neki koji su se često pojavljivali na početku pandemije, poput doktora Branimira Nestorovića, on kaže da Nestorović nije član Kriznog štaba od juna prošle godine, odnosno nije ponovo uvršten u njega nakon formiranja nove vlade.
„Svakako da je njegovo nastupanje obeshrabrivalo veliki broj ljudi da se vakcinišu, on ima delovanje usmereno protiv MMR vakcina koje traje 20 godina, to nije moglo da bude korisno, ali, nije on jedini, ima još onih koji nose zvanje profesora Medicinskog fakulteta i koji snose odgovornost“, navodi Kon.
Dodaje da dok je Nestorović bio u Kriznom štabu, on je bio podeljen.
„Osnovno pitanje je kako je uopšte mogao da funkcioniše Krizni štab ako je bio podeljen. Pokušavao sam da objasnim da jedinstvene informacije nisu mogle da budu donete jer je bilo neslaganja u samom medicinskom delu Kriznog štaba, kad je Nestorović otišao nismo imali više takvih podela“, navodi Kon i dodaje da će ubuduće insistirati da se stavovi medicinskog dela Kriznog štaba posebno naglašavaju.
Povodom predstojeće sezone slava, kaže da i dalje stoji pri tome da bi trebalo da bude zabrana javnog okupljanja preko pet ljudi. „Nije preporučljivo ići na veće skupove“, ističe on.
„U naredne dve nedelje imaćemo smanjenje intenziteta virusa, da imamo mere, bilo bi znatno brže“, dodaje.
„Nevakcinisani ozbiljno nanose štetu“
A na pitanje zašto nema novih mera i kako je to na sednici Kriznog štaba predstavila premijerka Ana Brnabić, on ponavlja da njeno objašnjenje nije razumeo, ali da je „osnovna stvar i jedini rezultat sa sastanka Kriznog štaba da se sprovodi vakcinacija, koja je jedini izlaz iz ove situacije, i mere ne bi ništa promenile ako ne bude vakcinacije“.
„Nevakcinisani ozbiljno nanose štetu time što onemogućavaju čitav jedan prostor koji se koristi za lečenje nevakcinisanih, smanjenjem kapaciteta za non-kovid bolesti i proširenjem kapaciteta za kovid obolele. Govor protiv vakcinacije nije više samo mišljenje, već je ozbiljno uticanje na situaciju u zemlji“, navodi on i ističe da je posebno važno da se mladi vakcinišu jer oni imaju mnogo kontakata i tako više šire virus.
A zašto škole ne idu na onlajn nastavu, s obzirom da sada ima mnogo više zaraženih đaka nego u prošlom talasu epidemije, on navodi da „postoji tim koji je formiran samo za to, nudio sam se da budem njegov član, niko me nije pozvao, to je tim Ministarstva prosvete i Instituta Batut, prate se podaci na dnevnom nivou, a na nedeljnom se sabiraju, trenutno je obolelih od kovida u osnovnim školama 502, a u srednjim školama oko 270 i nešto, što je znatno manje nego prrethodne nedelje“.
Kojom vakcinom vakcinisati dete?
Na pitanje da li su sve vakcine bezbedne za decu, on kaže da se jedino sme koristiti Fajzer vakcina, jer je ona jedino odobrena za uzrast preko 12 godina.
„Ne može se reći da je ona jedina bezbedna, već se ona jedino sme koristiti“, kazao je Kon.
Upitan koliko zarađuju članovi Kriznog štaba, on ističe „nula, nijedan jedini dinar“.
„Radimo apsolutno volonterski. Ja imam ugovor sa Gradskim zavodom da nastavljam svoj posao kao savetnik“, kazao je Kon, odgovarajući na pitanja gledalaca N1.
BONUS VIDEO: Dr Tanja Jovanović: Da li nas je Krizni štab zaboravio?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
